Obrazovanje
Cela škola za jednog Mudronju
Na hrvatskom ostrvcetu Kaprije nedavno je otvorena škola – za samo jednog đaka. Meštani se nadaju da je to početak spasa ostarelog ostrva koje se puni samo kad nagrnu turisti
S klasičnim prizvukom "dobro je, ali moglo je i bolje" primljeno je treće mesto na finalu Svetske lige u Brazilu. To je, međutim, najbolji plasman "plavih" u ovom takmičenju i da je bilo malo više sreće i, pre svega, poštenijeg suđenja, Jugoslavija bi bila bar finalist
Od svih ekipnih sportova u Jugoslaviji, odbojka je po popularnosti, kvalitetu i rezultatima dugo godina bila na poslednjem mestu. Poneka bronza, kao 1975. u Beogradu ili 1979. u Parizu, bila je samo nagoveštaj da i to „loptanje“ može da uspeva kod nas, ali trebalo je da prođu godine i godine pa da odbojka dobije pametne i sposobne rukovodioce koji su, naizgled na volšeban način, digli ovaj sport do nivoa olimpijskih šampiona i evropskih prvaka. Kada je 1995. u godini velikog povratka jugoslovenskog sporta na međunarodnu scenu, u Atini na EP-u, osvojena bronzana medalja, svi smo bili presrećni. Bronza iz Atlante bila je ravna senzaciji. Od tad nije prošlo takmičenje a da se ne osvoji medalja, ali su u međuvremenu apetiti toliko porasli da ovdašnji mentalitet više ne priznaje ništa osim zlata.
Tako je, čini se, s klasičnim prizvukom „dobro je, ali moglo je i bolje“, primljeno treće mesto na finalu Svetske lige u Brazilu. To je, međutim, najbolji plasman „plavih“ u ovom takmičenju i da je bilo malo više sreće i, pre svega, poštenijeg suđenja, Jugoslavija bi bila bar finalist. U modernoj odbojci jedan poen izuzetno mnogo znači a u duelu s domaćinom Brazilom dve ili tri sporne lopte obavezno su presuđene u korist Brazilaca. Kada se igra pet setova i kada se taj odlučujući peti izgubi „na razliku“, onda je jasno da su odlučujuće bile baš te (ne)sporne lopte.
Svetsku ligu ne treba mešati sa Svetskim prvenstvom. Reč je o atraktivnom, ali u suštini komercijalnom takmičenju (u kasu OSJ-a slilo se 150.000 dolara) – ono pravo svetsko prvenstvo sledi uskoro u Argentini. Selektor Zoran Gajić je podneo ostavku i tako neće biti u prilici da uzme jedinu titulu koja mu nedostaje.
Na hrvatskom ostrvcetu Kaprije nedavno je otvorena škola – za samo jednog đaka. Meštani se nadaju da je to početak spasa ostarelog ostrva koje se puni samo kad nagrnu turisti
Mundijal 2026. biće prvi na kojem će učestvovati 48 reprezentacija, pa će Evropa umesto dosadašnjih 13 imati 16 predstavnika. Reprezentacija Srbije igraće u grupi K protiv Engleske, Albanije, Letonije i Andore
Da bi se obeležila stogodišnjica prvog Mundijala, koji je organizovan 1930. u Urugvaju, FIFA je odlučila da 2030. godine Argentina, Urugvaj i Paragvaj prve utakmice u grupnoj fazi odigraju kod kuće
Dan nakon otvaranja Notr Dama, u štampi širom sveta više su komentarisali kome se Tramp srdačno javio nego što su analizirani radovi na kamenu, drvetu i staklu u samoj katedrali
U Narodnom muzeju Srbije otvorena je retrospektivna izložba vajara Jovana Kratohvila, čije inovacije u umetnosti njegovi savremenici nisu umeli da vrednuju. Izložba je priređena povodom stote godišnjice umetnikovog rođenja, jedina dosad. Njena autorka je Lidija Ham Milovanović, muzejska savetnica
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve