Umesto omaža – Tekst Dragoslava Grujića o Odboru za odbranu slobode izražavanja, »Vreme« br 1010, 13. maj 2010.

Zvončići slobode

Izdavačko preduzeće Službeni glasnik objavilo je knjigu dokumenata Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja, gde su sabrani programski tekstovi, pisma, protesti nastali tokom petogodišnjeg trajanja tog odbora, od novembra 1984. do druge polovine 1989, kada je prestao sa aktivnošću jer su, po rečima Dobrice Ćosića, najagilnijeg osnivača odbora, tada "poverovali da će ulogu odbora preuzeti političke stranke i nove demokratske ustanove"

Kultura sećanja – Neobjavljeni razgovor sa Vladimirom Velebitom

Kapitalističko oružje za komunističku Jugoslaviju

Vladimir Velebit je u Vašingtonu važio za prozapadnog čoveka u Titovom najbližem okruženju. Na ovom mestu prvi put objavljujemo njegovu priču o tome kako je na početku hladnog rata došlo do vojne i obaveštajne saradnje komunističke Jugoslavije i SAD kao "lidera slobodnog sveta". A sve je počelo na noćnim, mondenskim sedeljkama u neformalnom centru moći Džordžtaunu, na koje su Velebita uveli njegovi američki ratni drugovi

Balkanski kartel – razbijanje mita

Braća po narkoticima

Balkanski kriminalci još uvek malo rade u regionu. Kokain se ne proizvodi na Balkanu, niti je potražnja velika zbog slabe kupovne moći stanovništva. Tržište je malo. Međutim, na Balkanu postoje predispozicije za stvaranje kartela koji može naneti štetu kao u Latinskoj Americi: ugroziti državni suverenitet i monopol na upotrebu sile; zameniti određene državne funkcije, kao što su obezbeđivanje bezbednosti, stvaranje stabilne ekonomije i valute, ali i održavanje kulturnog identiteta; uzurpirati državu kao oblik održivog društvenog i političkog uređenja

Kultura sećanja – Jugoslovenska bliskoistočna diplomatija

Mirotvoračka misija Josipa Broza Tita

Sedamnaestog septembra 1978. u Kemp Dejvidu je potpisan istorijski mirovni sporazum između Egipta i Izraela. Ovoj kulminaciji na javnoj diplomatskoj sceni prethodili su višegodišnji tajni napori Tita i predsednika Svetskog jevrejskog kongresa Nahuma Goldmana da se nađe rešenje za mir na Bliskom istoku

TV manijak

Dinastija

Nismo mutavi – znamo da su svi tranzicioni Karingtoni u Srbiji svoj kapital stekli uz pomoć i blagoslov političara

In memoriam – Dušan Duda Ivković (1943–2021)

Ikona košarke

Na Ivkovićevoj oproštajnoj utakmici koja zbog "tehničko-logističkih problema" nije mogla da bude održana u njegovom rodnom Beogradu, već u Grčkoj, sat je bio zaustavljen na 28 sekundi pre kraja meča. Simbolika je vezana za broj trofeja koje je Dušan Duda Ivković osvojio u svojoj trenerskoj karijeri

TV manijak

Drug Đogani i drugarica Jovanka

Baš kao Đogani, i Jovanka je svedok epohe, samo je bila živa sahranjena i ućutkana mnogo pre smrti

Priština – Filmski festival PriFest

Slobodne lavice i marljive pčele

Istančani realizam kosovskih debitantkinja podstiče na razmišljanje, a utisak koji ostavljaju njihovi filmovi traži promene svesti, pre svega – o mestu hrabre žene, svake žene – u društvu kojem zajedno težimo

Povodom knjige

Koliko košta rat?

Prema upravo objavljenim rezultatima projekta "Troškovi rata" Univerziteta Braun, troškovi i buduće obaveze američkih ratova posle 11. septembra iznose oko osam biliona dolara. Koliki je bio ceh prethodnih ratova

Nuspojave

Tištos pase

Ovakvo uterivanje patriotizma – i to, u suštini, manje državnog, "ustavnog", po američkom ili francuskom modelu, a više etnički i konfesionalno ekskluzivnog – u i kroz javne institucije, samo je jedan od simptoma neokonzervativnog kulturnog rata

Film i priča

I supstanca i spektakl

Kada ovaj dvojni prikaz i ovaj broj "Vremena" budu pred vašim očima i u vašim rukama, 45. Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji biće i zvanično i svečano zatvoren, a znaće se i ovogodišnji laureati

Jugoslovenski prostori

Nazadovanje dugo tri decenije

Iako svaka od njih na svom posebnom putu, države nastale raspadom SFRJ streme ka evrointegracijama i pripadnosti zapadnom svetu. Čak i ako bi uspele da se integrišu, one koje nisu postale članice Evropske unije, a ni one koje već jesu (Slovenija i Hrvatska), čini se da nisu dostigle evropske standarde u punom obimu i na način da su prevaziđeni problemi iz prošlosti. Sve to trpi običan čovek – građanin

Kultura sećanja

Ko manipuliše i zašto

Broj žrtava u Jasenovcu neretko se izjednačava sa ukupnim stradanjem u NDH, a ukupni gubici u logoru se poistovećuju sa srpskim žrtvama. Tu se dolazi do pitanja da li je taj proces bio spontan ili je perfidno nametnut i kakva je bila uloga države, odnosno nekih republika i njihovih elita

Godišnjica pada Krajine

Od Une do Drine

Banjaluka, zakrčena svim i svačim, hotel "Bosna" kao "Rikov bar" u filmu Kazablanka. Kasarne "Rakovačke bare", a potom i "Kozara" – najveći logor na otvorenom u modernoj Evropi. Koliko izbeglica je bilo, to se do danas nije saznalo

Roman

Događanje sveta u piscu

Laslo Vegel: Nesahranjena prošlost; s mađarskog preveo Arpad Vicko; Akademska knjiga, Novi Sad 2021.

Ta godina

Intervju – Duško Radosavljević, predsednik Saveza antifašista Vojvodine

Titova Srbija je bila najveća Srbija u istoriji

"Pobeda u Drugom svetskom ratu donela je Jugoslaviji planetarni ugled i značaj, neviđen pre toga u istoriji, koji nikada više neće biti dostignut na ovima prostorima. Na bazi te pobede građena je posleratna zemlja sa ravnopravnošću naroda i narodnosti, građanki i građana, samoupravljanjem, nesvrstanom politikom, uspesima u obrazovanju, kulturi, zdravstvu i društvenim delatnostima. Sve ono što je i odlika razvoja evropskih društava, koja su pobedu nad fašizmom iskoristila da počnu ostvarivati najveći mirovni projekat u istoriji čovečanstva, danas poznat kao Evropska unija"

SFRJ, 30 godina od početka kraja (2)

Sanjali najbolji, rasturili najgori

Ne postoji konsenzus o tome kada se krah druge Jugoslavije zapravo desio. Ipak, najveći broj tumača nedavne stvarnosti će nestanak ove države vezivati za 25. jun 1991, kada su parlamenti Slovenije i Hrvatske proglasili nezavisnost. Sa druge strane, kultura je, u inat nacionalistima, porušila postojeće barijere između osamostaljenih država bivše Jugoslavije. O tome svedoče i takozvani obični ljudi koji špartaju po ovim prostorima, osećajući se od Makedonije do Slovenije kao kod svoje kuće

SFRJ, 30 godina od početka kraja (1)

Besmisleni rat

Osećao sam ogroman gubitak svega u šta sam verovao, ali sam na neki način bio pomiren sa tim. Propalo je propalo. Život ide dalje. Danas je početak rata u Sloveniji za mene tek datum u kalendaru koji mi ne budi neke posebne emocije. Samo malo tihe tuge

40 godina od prvog albuma Šarla akrobate

Uzavrelo, monolitno remek-delo

Luksuzna vinilna reizdanja prvih albuma grupa Šarlo akrobata, Električni orgazam i Haustor (Croatia Records) daju nam priliku da progovorimo o dometima "novog talasa" u rok muzici posle 40 godina. Šarlo akrobata su svojom jedinom pločom Bistriji ili tuplji čovek biva kad... dosegli umetnički vrhunac jugoslovenskog rokenrola. Posle nje je najednom sve postalo moguće

Premijere

Traume i inicijacije

Predstava Jugoslavija, moja otadžbina prema romanu Gorana Vojnovića, režija Marko Misirača, koprodukcija Gledališča Kopar, pozorišta Prijedor i Fondacije "Fridrih Ebert". Premijera u Pozorištu Prijedor

Moja Afrika

Intervju – Milena Dragićević Šešić

Neobično ćutanje

"Ne mogu ni da iskažem koliko ne razumem to što se ne čuje glas naučne javnosti o tome da nema naučnih projekata. Kako to objasniti, sem da se svako boji da bude onaj koji će da pokrene pobunu jer će ‘naštetiti’ svom institutu, svojoj grupaciji"

Svetski dan šizofrenije, 24. maj

Sišli smo s uma u sjajan dan

"Nad ludnicom se prsi mesec mlad / Dok prozori trepte kao mrlje zlatne, / A zidovi se belasaju sad, / Belji od svetlosti te neverovatne. / Zar kad mesec tako razbi mrak / Da posta moguća avantura luda? / Al’ to traje kratko. Kao na dati znak, / Pred zoru se sklapa lepeza tog čuda / Ujutro je zgrada tu ko pre / Jedva se čuju daleko od nje, / Srne što u šumske zavlače se skute. / Noćas je krišom procvetao glog / Iskobeljao se mak iz struka svog. / Al’ oni unutra sve to i ne slute" —Jan Van Najlen

40 godina prvog albuma Haustora

Magično iskustvo grada

Luksuzna vinilna reizdanja prvih albuma grupa Haustor, Električni orgazam i Šarlo akrobata (Croatia Records) daju nam priliku da progovorimo o dometima "novog talasa" u rok muzici posle 40 godina. Debi Haustora spada u savremene klasike popularne muzike, i dalje je umetnički izazovan i najbliži originalnim inspiracijama koje su ih pokrenule

Intervju – Kneginja Jelisaveta Karađorđević

Ispravljanje velike nepravde

"Mislim da je Kraljevski kompleks na Dedinju prostor koji apsolutno treba da bude otvoren i za publiku i za istraživače, onako kako se to uveliko radi sa sličnim vladarskim rezidencijama u Evropi"

Podsetnik – Mihalj Bracika Kertes

Zaostavština najslavnijeg carinika u novijoj istoriji

Nema čime se Uprava Carina za Bracikinog vakta nije bavila: obrtala se tu velika lova, novac se slivao i odlivao na različite račune, iznosio u inostranstvo, plenjena je i distribuirana roba raznih kategorija, šverc je cvetao. Carina je bila srce sveopšte korupcije, duša "organizovanog kriminalnog poduhvata". Najveća lova se krila u krijumčarenju nafte, cigareta i motornih vozila. Iako je i kešom izdašno pomagao Državnu bezbednost MUP-a Srbije, znao ju je Bracika obradovati i kojekakvom skupocenom robom. Policija je, recimo, utvrdila da je Carina "tajnoj policiji" ustupila 660 kilograma zaplenjenog čistog heroina