Doček teniskog šampiona

Novak i ostali Đokovići

Doček na sceni ispred Skupštine Srbije organizovao je "Family sport", firma koju je porodica Đoković osnovala 2005. godine. Zvanični Beograd učestvovao je samo u smislu pružanja logističke podrške, a služba protokola Narodne skupštine učestvovala je u dočeku u zdanju Skupštine. Novak je u zgradu Narodne skupštine ušao iz Kosovske ulice; tu ga je primila predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović. Potom je, u pratnji neutvrđenog broja članova porodice i šire familije, izašao na binu ispred zdanja Narodne skupštine gde ga je željno čekalo nekoliko desetina hiljada Beograđana

Četrdeseta godišnjica smrti

Narodni heroj Džim Morison

Morison je bio apsolutni heroj jugoslovenske osvešćenije omladine iz doba kasnog socijalizma. Neka vrsta i poluboga i tinejdžerskog idola u istom liku. Uz to, on nije bio voljena figura samo u svom "prirodnom staništu", u kulturi glavnih ili većih gradova. On je, i to je tajni i dragi, nostalgični sastojak, dobacio kao niko pre – i do najdaljih uglova provincije na dijagonali Maribor–Strumica

Nuspojave

O koristi od pamćenja

Što je Slobodan Milošević politički mrtviji, to ga se više viđa naokolo, sa sedom ćubom ili bez nje

Finoća i fašizam

"Književnost i Udba"; VREME 1068

Zoom

Đilas i Beko – Mera za meru, ili kako je propalo rimsko carstvo i šta Srbi mogu da nauče iz istorije

Ne bi bio prvi put da me posle ovog teksta optuže da podržavam krupni kapital u Srbiji. Nekako sam već oguglao na to. S manje napora založio bih se da svi građani Srbije imaju do kraja života besplatan hleb, aman to ne biva

Filmski festival – Cinema City 04, 18–25. jun 2011, Novi Sad

Disidentska tužbalica

Ono što će i dugo nakon ovih festivalskih osam dana ostati upamćeno jeste pojava novog remek-dela domaće kinematografije, fascinantno autobiografsko "testamentarno" ostvarenje Miloša Radivojevića Kako su me ukrali Nemci, jedan od onih filmova koje morate pogledati i više puta

Povodom medalje na Filozofskoj olimpijadi

Filozofija se događa svima

Učešće na Olimpijadi bilo mi je značajno – učvrstilo me je u stavu da, bez obzira na sve manjkavosti, filozofija još nije istrošena, niti sasvim uzaludna

Međunarodna Dunavska konferencija

Dugine čarolije iznad Đerdapske klisure

Baš kao što se – prema legendi – pred pohod na Rim iznad legija cara Konstantina na nebu pojavio znak u obliku krsta pod kojim će navodno pobediti, tako je u jednom trenutku debela duga masno-intenzivnih boja, kao da je retuširana, spojila rumunsku i srpsku obalu, da bi mistici mogli da je protumače kao najavu pobede ideje Evrope ujedinjene oko Dunava

Bečki pozorišni festival

Sociološka laboratorija

Bečki pozorišni festival je pokazao da je pozorište više nego ikada zaokupljeno preispitivanjem socioloških i političkih fenomena današnjice

Povratak u bolju prošlost

Vaskrs omladinskih radnih akcija

"Za koga? – Za Tita! Za koga? – Za Partiju! Tito–Partija, omladina–akcijaaaaa..."

Ratni zločini

Sisački dosije mraka

U subotu, 23. novembra 1991, na vrata inženjera Damjana Žilića zakucala je grupa njegovih poznanika. Pozvali ga na svadbu. Umesto na svadbu, odveden je na smetlište i ubijen udarcem maljem u glavu. Idućega dana, Sava je izbacila njegovo telo. Nekoliko dana potom, identifikovane su njegove ubice: radnici sisačke Rafinerije, koji su obukli vojne uniforme. Dobili su zadatak da ubiju inženjera Žilića, izjavili su pred istražnim sudijom, a drugooptuženi Šarić je na pitanje zašto je učestvovao u njegovom ubistvu rekao: "Mi u Sisku tako radimo"

NN program

"Književnost i Udba"; VREME 1068

Programi za srednjoškolce

Godinu dana u Americi

Program A smyle u Srbiji postoji od 2005. godine. Sanja Ignjatović iz Američkog saveta nam objašnjava da naši srednjoškolci odlaze u Ameriku na godinu dana, tamo pohađaju lokalnu srednju školu, a kada se vrate priznaje im se razred koji su propustili u Srbiji. Uglavnom su smešteni po manjim mestima, jer je bezbednije, a i kuće su veće "što vam je već verovatno poznato iz američkih filmova"

Sirija

Sto dana haosa

U nastojanju da reši krizu, predsednik Bašar el Asad je najavio početak nacionalnog dijaloga, razmatranje novih zakona koji se tiču parlamentarnih izbora i medija, kao i moguće izmene ustava, ali su sukobi između demonstranata i režimskih snaga ipak nastavljeni. Ti sukobi su već takvog intenziteta da bi se moglo reći da je u Siriji počeo građanski rat koji se otima kontroli. Kako raste intenzitet nasilja u Siriji, a bombardovanje Libije ne daje željene rezultate, tako početno oduševljenje i uverenje da se ruši svet okoštalih autokratskih režima po muslimanskom svetu na Zapadu zamenjuju rezignacija i strah od onoga što na ruševinama nastaje

Medijska slika i stereotipi

Srbija u ogledalu Ejmi Vajnhaus

Razmeri halabuke koji su se digli oko jednog koncerta i jedne humorističke emisije, kao i jezik koji ovdašnji mediji koriste u izveštavanju na ovu temu prilično su provincijalni. Sve i da se Ejmi mane "supstanci" i otpeva Hajde, Jano na Kalemegdanu, a Čelsi se izvini i dođe, nevažno da li na Egzit ili Guču, i provede se kao nikad u životu, težak vonj bizarnosti i teške osrednjosti ostaje u vazduhu

Grčka i kriza evrozone

Odisej u trezoru

Dok Atinu blokira novi štrajk i trese dužnička groznica, u zapadnom javnom mnjenju raste zabrinutost za sudbinu evropske monetarne unije. "Sobarica se opire, šta ćemo sad?" Da li Evropljani, građani i političari, još uvek žele istorijski projekat Evropske unije

Nemačko-kineski susret na vrhu

Pekinška patka i bavarsko pivo

Lični stav – Nauka, javno mnjenje i zakonodavac

Genetika na optuženičkoj klupi

Govori se o "Frankenštajnovoj hrani", o tome da se "naučnici opasno igraju Boga" – da li smo svedoci neosnovane satanizacije kompletne tehnologije genetičke modifikacije? Gde su granice razumne predostrožnosti? Zašto su naši zakonodavci rigidniji od evropskih kad su u pitanju genetički modifikovane biljke

Identifikacija posmrtnih ostataka sa Ade

Pepeo pod nogama

Dok Vojislav Mihailović izbegava DNK analizu koja bi utvrdila da li je pronađen grob njegovog dede Dragoljuba Mihailovića, državne komisije ne traže telo osuđenog zločinca, već navodnog antifašiste koga su se odrekli svi oni koji su pobedili fašizam

Od sunca struja

Zelena vrata budućnosti

Tehnički iskoristiv energetski potencijal obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji procenjen je na preko 4,3 miliona tona ekvivalentne nafte (ten) godišnje, od čega se oko 2,7 miliona godišnje nalazi u biomasi, 0,6 miliona u neiskorišćenom hidropotencijalu, 0,2 miliona u postojećim geotermalnim izvorima, 0,2 miliona u energiji vetra i 0,6 miliona tona ekvivalentne nafte godišnje u mogućem iskorišćenju sunčevog zračenja

Višegrad – Temeljac za Kamengrad

Šta bi rek’o Andrić

Kad se privede kraju Kusturica ode na svoje mesto do Dodika, voditeljka najavi Hor i orkestar RTS-a pod upravom Bojana Suđića. Onaj zeleni bager stade kopa pred binom, zatrča se po livadi i žuti buldožer, u tu buku i brektanje, po veliku zamisao velikog režisera javi se orkestar, krenu Karmina Burana

Roman

Ko živi tvoj život

Erlend Lu: Prohujalo sa ženom
Preveo Radoš Kosović
Geopoetika, Beograd 2011.

Upravljanje internetom

Kako upecati mrežu

Internet je prožeo sve segmente društva i sada je mnogo više od gikovskog hobija. Postao je opšta realnost

Književnost i to

Džon le Kare i Nemci

Geteova se nagrada dodeljuje ljudima koji su dali značajan doprinos širenju i razumevanju nemačke kulture, književnosti i umetnosti, ukratko rečeno. Površni čitalac Le Kareovih knjiga možda bi se zbunio; temeljiti čitalac, međutim, imao bi drugačije mišljenje

Preteče telegrafa

Kako se na jeziku zastavica kaže »vreme«

TV manijak – Koncert Zdravka Čolića

Prvi put s Čolom na ušćenje

Čola nije jugonostalgija, to bi bilo pojednostavljivanje, on je jednostavno najveća zvezda na ovim prostorima. Nekako uz godišnjicu raspada SFRJ ovaj koncert je pokazao da si veliki jedino ako preskočiš tarabu, a mi samo možemo biti ponosni što sa šest banki Čola ovako peva i živi tu, u Beogradu

Telegraf, 150 godina

»Šta je učinio Bog«

Efikasan i jednostavan, telegraf je bio dovoljno isplativ da kompanije uđu u trku u premrežavanju sveta žicama – sa njim, pre tačno 150 godina, nastaje prva globalna komunikaciona infrastruktura