Publika, iako već iskusna u konzumiranju fingirane stvarnosti s dna kace, opet nije sigurna šta je tu režirano, a šta stvarnost. Jedva da neko i stigne da pročita da je broj vozila GSP-a na beogradskim ulicama smanjen za deset odsto, ili da načuje nešto o najavljenim štrajkovima prosvetara, partijskom zapošljavanju, konačnom dogovoru o smanjenju penzija
Država u disciplinovanju građana ne poznaje čvrgu, čupanje zulufa, čvoku ili pedagošku opomenu. Odmah šamarčina, da se zna ko je gazda!
Neki Afrikanci veruju da je virus ebole izmišljotina koja služi za politička potkusurivanja ili da se prikrije trgovina organima, drugi da je bolest izazvao beli čovek koji je ponovo crnce koristio kao pokusne zamorce, dok treći, pak, ebolu vezuju za "džudžu", crnu magiju, kojom je vrač "naveo zmiju da ujede celu porodicu". Pored masovnog nepoverenja stanovništva, borba protiv ebole moguća je samo ako se uvažavaju lokalna verovanja i običaji u Crnoj Africi, naročito u vezi sa "tretiranjem mrtvih" i sahranama: Ebola se najlakše prenosi dodirom sa telom pokojnika koji je podlegao bolesti. Nažalost, potrajalo je dok su beli doktori shvatili da im je neophodna pomoć antropologa, kako bi oni mogli da pomognu lokalnom stanovništvu
Premijer je kandidovao nekoliko projekata na Berlinskoj konferenciji. Ne mogu da kažem da mu predlozi nisu multikulti i u funkciji razvoja regiona, ništa sebično, usko srpsko kao onomad izgradnja graničnih karaula na liniji Karlobag, beše li Ogulin, Virovitica
Prvi put u poslednjih dvadesetak godina, na Konferenciji o Zapadnom Balkanu u Berlinu dogodilo se da su sve zemlje shvatile koliko su, u stvari, ekonomski male kada se posmatraju odvojeno i koliko više vrede i mogu da postignu ako se zajednički pojavljuju kao region. To su najbolje razumele dve najmlađe vlade, srpska i albanska. Dvojica premijera došla su sa konkretnim predlozima koji podrazumevaju regionalnu saradnju i regionalne projekte
Na sastanku regulatora u Skoplju (21. avgusta) zemlje Jugoistočne Evrope i to Srbija, Crna Gora, BiH, Makedonija, Albanija i Turska dogovorile su se da postupe slično kao i EU, odnosno da ograniče cene rominga u regionu. Ostavljeno je tridesetak dana za konsultacije i dogovoreno je da se ponovo nađu na Infofestu u Budvi (od 28. septembra do 4. oktobra) gde će objaviti svoje namere
"Još uvek postoje lokacije koje interno raseljena lica ne mogu da posete, a lokalne vlasti ne pokazuju spremnost da omoguće građanima da posete svoje domove, da učestvuju u različitim forumima i da se vrate ako to žele"
"Najbolniji problem su spora ekshumacija i identifikacija nestalih lica. Nedopustivo je da se u Hrvatskoj poslije 19 godina još uvijek nalazi 16 lokacija nastalih asanacijom terena poslije operacija ’Bljesak’ i ’Oluja’ tokom kojih je zakopano 238 žrtava"
"Sitne" stvari kao javni prevoz uvek su važan društveni lakmus: na njima se svaki siledžija i hohštapler brzo demaskira
U Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije u Beogradu prvi put se predstavlja opus Danice Jovanović, nepravedno zaboravljene slikarke koja se uz Nadeždu Petrović može smatrati jednom od najboljih predstavnica srpskog modernizma. Izložba svedoči i o njenom tragičnom životu – imala je svega 28 godina kada su je septembra 1914. austrougarski vojnici uhapsili i sa grupom talaca streljali podno Petrovaradinske tvrđave
U svojoj političkoj nezrelosti, možda su se oni koji danas Vučića upoređuju sa Zoranom Đinđićem jedno vreme zaista nadali da će mu na taj način dati vetar u leđa, da će ga okuražiti i podstaći da se transformiše u reformatora. Sa druge strane, sam Vučić ne odustaje od tih poređenja, trudeći se da se javnosti predstavi kao nekakav hibrid Zorana Đinđića i Vladimira Putina. Hoću da kažem da u svom izokrenutom ogledalu Vučić sigurno sebe sa jedne strane vidi kao reformatora, a sa druge kao čoveka čvrste ruke koji donosi važne državničke odluke. Naravno da ni jednom ni drugom svom uzoru Vučić nije ni do članaka
Sadašnja se gradska uprava u kampanji prošle zime u velikoj meri bavila obećanjima koja sada ne može da ispuni jer počinje da razume da je teško promeniti ugovor, a još teže sada naterati ljude da plaćaju nešto što su oni razumeli da ne bi trebalo da plaćaju jer novac ide u privatne džepove
Kako je slučaj namestio da susret revnosnog policajca i grupe novinara iz Beograda otkrije državno maltretiranje građana koji žive južno od Ibra
Znate li zbog čega će i ove godine, za samo četiri dana, 200.000 ljudi doći u malu banatsku opštinu Novi Bečej? Zbog koncerata Džibonija, Halida Bešlića, Riblje čorbe, Miligrama, Zanzibara i Kerbera; takmičenja u pravljenju riblje čorbe, sviranju tamburaša, plivanju; revija zaprega, borilačkih sportova; vojvođanske hrane i vina... Malo li je?
Nedavno je u izdanju "Lagune" objavljena knjiga Hirurški precizno Marka Mazetija. U njoj ovaj američki novinar, dopisnik "Njujork tajmsa" i dobitnik Pulicerove nagrade, piše o novoj vrsti rata koji su Sjedinjene Američke Države nakon Jedanaestog septembra pokrenule protiv islamskog ekstremizma u Pakistanu, Avganistanu, Jemenu, Somaliji i drugde, kao i o njegovim posledicama. Na temelju dokumenata i iskaza učesnika i svedoka Mazeti govori o ulozi Pentagona, CIA i Bele kuće u ovom tajnom ratu, o angažmanu privatnih bezbednosnih firmi i vojski, kao i o upotrebi bespilotnih letelica, dronova koji po naredbi izvršavaju ubistva "preko daljinskog upravljača". Uz dozvolu izdavača, prenosimo deo jednog poglavlja iz ove knjige
Otkako je sredinom maja udarila ona vodurina, zajednički sadržalac izjava svih zvaničnih i nezvaničnih tumača namera/postupaka višnje vlasti, može da se svede na "ova država je ozbiljna", "ova država vodi računa o svojim građanima", "ova država neće dozvoliti ovo", "ova država će se pobrinuti za ono", "samo da se usvoji ovo", "samo da još ono", ali i da će "prvog septembra deca krenuti u škole", da "do oktobra niko neće biti bez adekvatnog krova nad glavom", da će putevi i pruge biti dovedeni u red, da će struje biti dovoljno i sve tako to
Projekat "Otvaranje dijaloga između migranata i građana u lokalnim zajednicama o međusobnoj toleranciji i nenasilju" doprineće informisanju i edukaciji lokalnog stanovništva
Svesni toga da se silno nakupljeno nezadovoljstvo, frustracija i strah građana negde moraju izliti, predstavnici vlasti poput Nebojše Stefanovića i mediji usmerili su to nezadovoljstvo na način koji je sve najgore i najmračnije što iz ljudi može da pokulja izbacio na svetlo dana. Zbog atmosfere te histerije, u drugi plan pada Tijana Jurić, njena tragedija, bol njene porodice, saučešće u tom bolu i empatija. Dakle, ono što nas čini ljudima
Ako zaista pokušate da izvedete eksperiment tokom godišnjeg odmora i ne gledate televiziju – doživećete autentični sudar sa medijskim populizmom najprizemnije vrste
U ruskim trgovinama uskoro više neće biti italijanske mocarele, grčkih maslina, poljskih jabuka... Privrednici iz Evropske unije pak strahuju za svoje poslove, navodno je zbog ekonomskog rata ugroženo 300.000 radnih mesta samo u Nemačkoj. Prvo pitanje bez odgovora je dokle će ići spirala sankcija kojom će se šamarati Zapad i Rusija i ko će prvi baciti peškir. Drugo pitanje je da li će ceo cirkus makar za pedalj promeniti politiku Kremlja u Ukrajini
"Već posle par meseci kampanje ‘Kada voziš, parkiraj telefon!’ pokazali su se rezultati – znatno se smanjio broj vozača koji su nepropisno upotrebljavali mobilni telefon tokom vožnje. Ovo je jedna od retkih kampanja koje nisu dobile nijedan negativan komentar, ni od stručne ni od šire javnosti"
"Osnovna odlika stanova u bloku Maxima 11a jeste univerzalna estetika evropskog urbanog stila, uz izuzetno visok kvalitet gradnje i instalacija, luksuznu opremu i jedinstvenu poziciju. Stanovanje u najmlađem novobeogradskom bloku omogućiće novim stanarima ne samo blizinu centralno-gradskih lokacija, već i sigurnost, komfor i originalna rešenja enterijera"
Iako sa predlogom teksta seta medijskih zakona nisu bili upoznati čak ni članovi radnih grupa koji su ih na početku pisali, iako je skupštinska procedura obavljena po hitnom postupku, iako je prihvaćen mali broj amandmana, svi glavni akteri na medijskoj sceni podržali su dugo očekivano usvajanje Zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o elektronskim medijima i Zakona o javnim servisima
S proleća prošle godine u Americi je objavljena knjiga Marka Tompsona Birth Certificate, s podnaslovom The Story of Danilo Kiš. "Vreme" je o njoj opširno pisalo u dva navrata (brojevi 1162 i 1179). Prevod ove knjige, najkompletnije do sada napisane biografije Danila Kiša, pod naslovom Izvod iz knjige rođenih u toku ovog meseca objaviće beogradska izdavačka kuća "Clio". Knjigu je sa engleskog preveo Muharem Bazdulj. Uz saglasnost izdavača, u ovom broju "Vremena" prenosimo jedno poglavlje iz Tompsonove knjige, u kojem autor, između ostalog, piše o svojoj poseti Kerkabarabašu, selu u kojem je porodica Kiš provela najveći deo Drugog svetskog rata
"Mi smo državi ponudili pomoć u pripremi sveobuhvatne strategije povratka i integracije. Kada se napravi ta strategija, možemo da idemo i kod međunarodnih donatora, a poslednji je trenutak, jer postoje mnogo teže situacije danas u svetu na koje se fokusiraju međunarodni donatori – Sudan, Sirija, Libija, Centralnoafrička Republika, Avganistan"
