U Srbiji će TV gledaoci Novu godinu dočekati uz tri rijaliti programa na nacionalnim televizijama. Tada ćemo saznati ko su najotporniji i najomiljeniji takmičari u Velikom bratu, na Farmi i u Parovima. Da li će to biti najbezobrazniji, ili najstrpljiviji i psihološki najstabilniji tek ćemo da vidimo. Ipak, poslednju reč uvek imaju gledaoci koji će putem sms-ova izglasati svoje favorite. Ipak ćemo, dakle, imati izbore do kraja godine, za sada samo u rijaliti programima.
Nakon višegodišnjeg žmurenja, regulatorno telo za elektronske medije u Srbiji REM, ipak je pod pritiskom javnosti prvi put najavilo ozbiljnije mere prema emiterima rijalitija. Prema njihovom predlogu, ovakvi sadržaji će nositi oznaku 18+ za gledaoce i emitovaće se isključivo u periodu od 23h do 6h izjutra. Time bi se maloletnici potpuno zaštitili od neodgovarajućih sadržaja. Minimalan pomak iz mog ugla predstavlja i blaga packa zbog nekontrolisane količine marketinga – na kraju svakog prenosa ili dnevnog pregleda stoji upozorenje da program sadrži „plasiranje proizvoda“. Šta li to konkretno znači, pitam se, jer satima u kadru imate konzerve sa špricerom, oglase na zidovima, poruke i reklame na majicama učesnika, na nameštaju, ili na pakovanjima hrane. Ovaj vašarski PR neprekidno traje i ničim nije regulisan.
Odluka REM je burno odjeknula u tabloidima, ali smo veoma brzo shvatili da će njeni dometi biti za sada neprimetni. Počnimo od pravnih začkoljica koje izazivaju pridevi „neobavezujuća ili obavezujuća preporuka“. REM je došao u situaciju da se ponaša kao medijski forenzičar – koji se bavi posledicama nekontrolisane situacije u medijima. Umesto da definiše okvire i pravila, bavi se razbijenim nosevima, kriminalnim biografijama i pozivima za izdržavanje zatvorske kazne, svedočenjima prostitutki, ili stepenom otkrivenosti aktera pri noćnom prcanju, što bi rekla ukućanka Rada iz Velikog brata.
Snaga medija u našem društvu, paradoksalno, meri se upravo zaštitom profita iz rijaliti programa koja, prema neproverenim informacijama, može da utiče čak i na izbor pravobranilaca.
Valjda se zato odluka o pomeranju Farme/VB/Parova posle 23h donosi brzinom donošenja Ustavnih amandmana. REM najavljuje bar dvonedeljnu javnu raspravu o svojoj odluci, pa će je proslediti ministru Tasovcu, pa nek on odluči, pa nek objavi sve to lepo u „Službenom glasniku“ – e onda istog momenta stupa na snagu! Do tada će pobednici već potrošiti zarađene nagrade, a možda ćemo imati i prave izbore pa ćemo gledati sasvim drugačiji rijaliti.
Takođe, već sada je jasno da televizije idu nekoliko koraka pre regulative, pa će rijaliti biti emitovani celog dana na kablovskim kanalima. Više od polovine građana ima kablovsku pa je bizarno ovoliko trubiti o zabrani, kada će na sledećem broju na vašem daljinskom sve biti po starom.
A nije da nije bilo javne rasprave, jer je na inicijativu nekoliko studentskih organizacija gotovo 100.000 građana pre nekoliko meseci potpisalo peticiju za zabranu ovakvih programa.
U Beogradu još važi pravilo da posle 22h ne možete kupiti alkoholna pića u prodavnici, dok medijska prohibicija još ne postoji. Ukoliko odredba REM-a postane obavezujuća, rijaliti će biti dostupan tek posle 23h, pa ko je budan neka gleda.
Što se ministra Tasovca tiče, on je izbor i ocenu TV programa prepustio demokratskoj svesti birača/gledalaca. Imate daljinski, pa prebacite program i ne gledajte gluposti. Naravno, tu dolazimo do pitanja da li će građani uopšte imati šta da gledaju osim gluposti i vulgarnosti, a da ne govorim o stvaranju i razvijanju medijske kulture kod novih generacija gledalaca. Naravno da će golo dupe na televiziji uvek pobediti pametnu glavu, ma kakva joj bila frizura!
U međuvremenu je rijaliti koncept poprilično kontaminirao i našu političku scenu. Premijeru je imao Šešelj koji je postao gost Parova, pa zatim i Farme koristeći ih za političko agitovanje. Tako je dobio epitet „rijaliti političara“, koji se ovih dana čuo tokom rasprave sa ministarkom Zoranom Mihajlović.
Za razliku od tabloida koji su žestoko zaratili, različite forme rijalitija funkcionišu kao paralelni univerzumi. Postoje neproverene informacije da su čelnici privatnih TV stanica pokušali da postignu dogovor o istovremenom ukidanju rijalitija, ali je savez opstruirao Peconi, vlasnik televizije Happy – i programa Parovi. Pošto ovakav dil funkcioniše samo ako svi istovremeno polože oružje, obračun se nastavlja.
Na kraju, šta je sa učesnicima? Na mnogima od njih su vidljive psihološke posledice izolacije, neredovnog spavanja i stresa zbog napetih odnosa među takmičarima. Paleta simptoma je zaista široka, a kreće se od psihopatije do depresije, pa bilo kakav ugovor sa produkcijom zaista ne može opravdati zloupotrebu čoveka u svrhu „zabave“.
