Više puta se u razgovoru sa sagovornicima iz Prištine, Kosovske Mitrovice ili Leposavića spontano dođe do pitanja manipulacije i izmanipulisanih društava. Manipulišu političke elite, sa svih strana, manipulišu mediji... Razlikuju se samo načini na koje se ljudi bore sa tim i takvim mrežama. Za Miljanu Bulatović-Dunđerin i njenog muža, kao i verovatno za mnoge umetnike koji kod njih dolaze, ta je borba kroz umetnost i zbog umetnosti
Od kada je 2016. pobegao u Srbiju da izbegne zatvorsku kaznu u Crnoj Gori, Miloš Marović, sin takođe odbeglog Svetozara Marovića, ušao je u posao proizvodnje malina i postao vlasnik zemljišta vrednog više od milion evra, otkriva BIRN
"Jedina zemlja koja u toku dve ili tri decenije može da se nađe u EU je Crna Gora – mala je, u sastavu je NATO, a potrebno je održavati nadu da i drugi mogu da računaju na članstvo. Ona sa postojećim brojem članica ne može da postigne konsenzus oko mnogih pitanja tako da je primanje novih, nerazvijenih država koje su opterećene unutrašnjim problemima upravljanja, vladavine prava ili slobodnih izbora za nju potpuno neprihvatljivo"
Zašto je teatrologija neophodna u svakom pozorišnom sistemu koji drži do sebe
Ničeg herojskog, epskog ili glamuroznog poput Džejmsa Bonda tu nema. Le Kareovi špijuni su obični ljudi – pijanice, kockari, varalice, kurvari, egocentrici i ekscentrici, paranoici, nasilnici, licemeri, desperadosi, ubice, birokrate ali i sentimentalne ličnosti, naivčine, idealisti, bogotražitelji, genijalci čija se kreativnost i sposobnost troše u jalovom nadmetanju dve supersile
"Kada smo osnivali preduzeće ‘Naše zeleno polje’, prvi kriterijum je bio kvalitet i tržišna vrednost proizvoda. Činjenica da je svaki taj komad prošao kroz ruke osoba sa invaliditetom treba da bude samo njegova dodatna, a ne osnovna ili čak jedina vrednost"
"Najčešće su predrasude da su osobe sa hendikepom nesrećne u svom telu i životu, da su nesamostalne, da ne mogu da se ostvare kao roditelji, da nemaju partnere/partnerke jer ih niko ne želi. Takođe, da sve što urade treba posebno hvaliti (...) Kao suprotnost tome, ljudi sa hendikepom se posmatraju kao heroji, inspiracija, oni koji imaju posebnu vrstu mudrosti koju su dobili jer se "muče". Tačno je da osobe sa hendikepom imaju mnogo izazova u životu, ali zasigurno se ne muče već se trude da žive život u punom kapacitetu, kao i svako drugi"
Sazivi Skupštine od 2014. naovamo bili su poligon za iživljavanje naprednjačke većine nad opozicionom manjinom. "Vreme" je u više navrata pisalo o izobličenju najvažnije institucije u državi u zli rijaliti, gde se poslanici većine takmiče u količini uvreda i mržnje koju su u stanju da proizvedu po jedinici vremena. Međutim, ova naprednjačka skupština u kojoj nema opozicije za svega nekoliko meseci rada po zlu i mržnji nadmašila je prethodne sazive, ma koliko su se oni prethodni trudili i bili "marljivi"
Treba neizostavno podržati knjigu nedavno preminulog Kolje Mićevića, integralno izdanje prevoda poezije Branka Miljkovića na francuski jezik
Da li društvo pomaže kulturi i obrnuto, šta vlast zapravo misli o ljudima koji stvaraju kulturu ove zemlje, razgovaralo se između ostalog na tribini "Vremena"
U odnosu na pre dve i po godine, nesumnjivo je porasla opšta svest o nedostatku solidarnosti, to jest porastao je osećaj potrebe za njom – naročito u kriznim vremenima i kritičnim situacijama. A to je takođe pozitivan rezultat i nužna pretpostavka svakog daljeg pravog napretka po tom pitanju. Drugim rečima, solidarnost doskora praktično uopšte nije bila tema. A danas se doživljava kao podrazumevana vrednost i na različitim nivoima postavlja se pitanje – zašto je nema više
Jezik može biti most, mogućnost, dobra prilika, ali i sredstvo dominacije i potčinjavanja. Može biti u službi manipulacija ili u službi stvaranja. Može se posmatrati kao važno pitanje identiteta. Jezik je neophodan, kako bi se paralelni životi preobratili u suživote, neophodan iz čisto pragmatičnih i ekonomskih razloga, neophodan i kako bi se videlo oko čega se zapravo sukobljavamo i ne slažemo
Previše optimistična projekcija rasta BDP-a od šest odsto i na njoj zasnovane projekcije prihoda su rizične. Razvoj pandemije je isuviše neizvestan, baš kao i pitanje kada će u Srbiji biti moguća masovna vakcinacija protiv kovida 19
Strašno je koliko je pamćenje kratko, i kako se brzo zaboravilo da su sa ovih prostora ljudi u milionima bežali od ratova, ali i od gladi – trbuhom za kruhom. Strašno je koliko se sve više gubi svest da ti "ekonomski migranti" beže iz Afrike, Azije i Latinske Amerike, gde svake godine više od devet miliona ljudi umre od gladi, o ratovima da ne govorimo
Šta se to tako neobično desilo na američkim izborima da je privuklo tridesetak miliona novih glasača a što bi našim pozorišnim upravama moglo biti od koristi
Slovima treba uzdrmati brojkama zaražene ljude i njihov racionalizam, njihovo racionalno poimanje tragedije. Slovima, koja su jedina znala napisati i opisati najveće ljudske tragedije, treba ponovo krenuti u borbu za ljudske duše i pokušati povratiti izgubljenu ljudskost
"Kako smo se, zahvaljujući društvenim mrežama, vratili predmodernim obrascima solidarnosti: u tom predmodernom obrascu društvenosti upravo je solidarnost zajednice, a ne država, rešavala probleme. Onda je, na mesto zajednice, došla moderna država i preuzela na sebe tu ulogu. Potom smo se vratili korak unazad gde država opet ne obavlja tu funkciju ili je ne obavlja na dobar način pa, s ekspanzijom društvenih mreža, zapravo oživljavamo zajednicu tako što se solidarišemo"
"Sve dok efikasna vakcina protiv virusa korona ne postane dostupna, opstaće trostruki krug siromašenja radnika: slabo plaćeni esencijalni radnici, od čijeg rada svi zavisimo, a koji moraju da odlaze od kuće da bi obavljali svoj posao, čime se izlažu znatnoj opasnosti; bolje plaćeni zaposleni koji rade od kuće, ali od kojih će poslodavci očekivati da budu na izvolte tokom celog dana; neplaćeni ili veoma slabo plaćeni radnici u domaćinstvu, najčešće žene, koji se staraju da svi budu siti, odeveni i emocionalno kako-tako namireni"
Kada se povede razgovor o stanju medijske scene u Srbiji, često se mogu čuti ocene da su mediji tabloidizirani, neprofesionalni, da šire propagandu, lažne vesti, mržnju, netrpeljivost… Netačni i senzacionalistički naslovi, nedopustive stvari na naslovnim stranama kao svakodnevica, usmerenost većine najtiražnijih (najgledanijih, najčitanijih) medija ka "kliku" nauštrb javnog interesa – samo su delić opisa najvećeg dela aktuelne medijske scene
Kad god se desi neka problematična situacija na kulturnoj sceni, već se unapred da pretpostaviti na koji način će se ona podeliti. Uz to, atmosfera u kojoj se umetnici progone onemogućava bilo kakvu normalnu komunikaciju
"Nije se smelo dopustiti da crne brojke o zagađenju saznajemo iz stranih medija, iz međunarodnih servisa i iz godišnjih izveštaja domaćih agencija. To je problem na koji je prvo morala da ukaže domaća nauka"
