Mlada rediteljka o Žarku Lauševiću koji je glumio u njenom filmu „Hrana za golubove“, o snimanju studentskih filmova, o državi koja ne prepoznaje vrednost, i o filmu koji se uprkos svemu što ne valja - voli
Neraščišćena prošlost dovodi do toga da onaj ko poseduje moć manipuliše i neprestano čini sledeći zločin kako bi prekrio prethodni
Ima se utisak da se o biografiji Mire Trailović, rediteljke, simbola Ateljea 212, Bitefa i Bitef teatra – sve zna. Ovog ponedeljka je bila stogodišnjica njenog rođenja, povod za otkrivanje mnogo toga novog o ženi koja je promenila prestoničku, srpsku i jugoslovensku pozorišnu scenu
Nećemo mnogo pogrešiti ako izvedemo zaključak da Žarko Laušević zapravo nema lošu ulogu u svojoj karijeri, i da je bio dobar, vrlo dobar ili odličan čak i u filmovima koji možda nisu bili dostojni njegovog talenta. On je svakoj ulozi pristupao studiozno, sa dostojanstvenošću, svaku je obogatio i iz svake je izvukao najviše moguće. Malo je glumaca takvog talenta na ovim prostorima
Poznati srpski glumac Žarko Laušević preminuo je u šezdesetčetvrtoj godini posle kratke i teške bolesti. Datum i mesto sahrane biće naknadno saopšteni
Od danas, Beograd ima dve nove pozorišne scene: za decu „Teatar Zmaj“ i za odrasle Kamernu scenu „Mihajlo Viktorović“. Ova druga je rezultat privatne inicijative
Uvek se treba setiti toga da je pre dve godine reditelj Janko Baljak, posle imenovanja Vučićeve savetnice za medije u Savet FDU, napustio rukovodeća univerzitetska tela. I da je do danas ostao jedini profesor koji je odlučio da ne pristane
Za 11 godina vlasti Aleksandra Vučića, pobeda opozicije u glavnom gradu nikada nije bila bliža. Da li će proevropska opozicija u Beogradu pokazati dovoljno zrelosti da prevaziđe stranačke razlike i da konačno, okupljena u jednoj koloni, pobedi vlast predvođenu naprednjačkim “autsajderom” Šapićem
Savladati divljine, zaobilaziti zamke, probijati se kroz strahove, i ponovo pronaći snage - poruka je koja spaja predstave ovogodišnje “Polifonije”, tradicionalno pratećeg programa Bitefa
Iako se očekivalo da će Srbija konačno dobiti kvalitetne medijske zakone koji će se primenjivati u praksi, dešavanja u proteklih nekoliko meseci i aktuelna javna rasprava ogolili su ogroman jaz između države sa jedne i medijske zajednice sa druge strane i otkrili mnoge unutrašnje sukobe i namere države da potpuno uruši tekovine prethodnih medijskih reformi i institucije nastale na temeljima demokratizacije medija u Srbiji
„Dah prirode“, foto izložba pejzaža Miroslava Jeremića u Valjevskom muzeju o Valjevskom pobrđu, Durmitoru, Prokletijama, koji nadilaze fotografiju
“Čestice patrijarhalnog, animalnog i neosvešćenog u nama su toliko rasitnjene i duboko sakrivene da ni same ne znamo kad i kako će da izbiju na površinu. Najteže je razlučiti šta je nasleđeni recidiv poremećenog društva kog se treba oslobađati, a šta je naše iracionalno biće koje treba osloboditi”
“Svakog dana nas kroz informativne emisije brutalno emocionalno zlostavljaju čelnici sistema. Ako mi pristajemo da budemo žrtve, kako onda da našoj deci objasnimo da ona na to ne treba da pristanu? Kako da nam poveruju? Deca najviše uče po modelu. Pristajanjem smo dali model našoj deci da treba da trpe. Ja se stvarno nadam da se ovo društvo probudilo”
Gordan Matić je od prijatelja, koji su pročitali na Tviteru, saznao da više nije direktor Filmskog centra Srbije. Novi v.d. direktor je bivši sekretar za kulturu Beograda Ivan Karl
Iako Krešo Golik i Fadil Hadžić nisu bili koncert majstori jugoslovenske kinematografije, produkcionim crossover-om kroz četiri različite decenije postavili su autorski i bioskopski standard društvenog i političkog konteksta kakav godinama nedostaje novom srpskom i hrvatskom filmu
Teško je setiti se 2000. godine, jer niko ne voli da se seća ružnih događaja. I ja sam ih brzo zaboravio. Ponekad nisam siguran da li su se uopšte desili. A onda me neka fotografija, pesma ili snimak, neka godišnjica podseti da jesu. I pitam se kako je moguće. Danas, taj apsurd, taj tragikomičan kadar izgleda toliko groteskno i perverzno da ne bi prošao čak ni kod nadrealista. A mi smo u to verovali. Kako je moguće da smo sve to živeli, da niko nije imao snage i plan da to zaustavi? Danas, kada se sve to ponavlja, blizu nas, mislim da nas istorija ništa nije naučila. Ništa mi nismo naučili iz prošlosti i sve može opet da se ponovi. Sada, ovde i odmah
U sredu su psi na smrt izujedali Vladana Radosavljevića. Od početka prošle godine ovo je sedmi slučaj napada pasa na ljude. Više javno tužilaštvo u Beogradu dalo je nalog da se ova stravična nesreća ispita
Šta štrajk Regulatornog tela za elektronske medije pokazuje? Koliko je on opravdan? Dokle će trajati čekanje na dodelu pete nacionalne frekvencije? Kakva je uloga REM-a u sadašnjem medijskom pejzažu Srbije, bilo da je reč o činjenju ili nečinjenju? Koliko je on (ne)zavisan od vlasti u teoriji i praksi? I zašto je situacija takva kakva je
59. Oktobarski salon nije imao tematski fokus. Budući da je svojim prethodnim, 58. izdanjem zapao u autistični ćorsokak, namera je bila da se ovogodišnjim redefiniše naša najznačajnija smotra savremene umetnosti i da se postave nove koordinate i smernice
Tačno na današnji dan pre tri godine okončan je štrajk prosvetnih radnika u Hrvatskoj kada su ispunjeni svi njihovi zahtevi vezani za povećanje plata i plana protiv nasilja u školama. Kako? Tako što su ujedinjeni protestovali ravno 36 dana. Naši degradirani prosvetni radnici imaju svo pravo ovog sveta da štrajkuju, ali to čine razjedinjeni uz vidan manjak solidarnosti – i unutar profesije i u društvu
Ovo je vrlo dobar mladi film jasne arthaus provenijencije, prenaglašen ali nekako u pravoj meri, baš kao i upečatljiv pokazatelj veština i ambicija Gluščevića i Zorića, čime se snaži junačko-podvižnički ešalon kreativnih snaga nedavno pristiglih u savremeni srpski film
Sto godina, važan jubilej u istoriji svakog pozorišta a naročito akademskog, “Krsmanac” je obeležio predstavom Galeb s kojom je i počeo ovaj svoj prvi vek, ali i pitanjem kako je moguće da ovom društvu nije važno nešto što niko nema
Jučerašnji skup je dokaz da ljudi u Beogradu i Srbiji žele ista prava za sve, smatra Vladimir Bilčik. Koalicija NADA saopštila je da održavanje Europrajda predstavlja kapitulaciju države pred zapadnim ambasadama i LGBT organizacijama, a Srpski pokret Dveri najavljuje krivičnu prijavu protiv premijerke Ane Brnabić
“Konkurs za petu frekvenciju nije morao da bude raspisan, nijedan rok na to nije obavezivao. Ali mišljenja sam da on nije raspisan u prvom krugu zato što je dobar mamac i mogućnost za razne vrste eventualnih pogodbi. Moguće je i da se čekaju određene televizije koje se tek osnivaju. Takođe, kupio se izvestan period za pacifikaciju tržišta i javnosti da oni koji su zainteresovani ne budu previše glasni u svom negodovanju jer postoji mogućnost te pete frekvencije koja će možda nekome od njih pripasti“
