Dužnička kriza
Noćna mora recesije
Balon se naduvava, sporovi traju, američka vojska troši, zemlja za zemljom guta "južnoameričku medicinu", a Kinezi poručuju: "Bolje nestabilni razvoj nego stabilna recesija"
Evropska unija i sudbina evra
Svađa uz Odu radosti
Svadljiva konvencija kriznog menadžmenta – inspektori Trojke (MMF, EU, Evropska centralna banka) upozoravaju: Iza Grčke, koja duguje 145 odsto BDP-a, pojaviće se mnogo veći problemi, pa je pitanje ko će kome biti u stanju da pomogne, i kako. Evropa prolazi kroz dramu traženja rešenja za krizu suverenog duga u kojoj se prelamaju i krupna pitanja o budućnosti Evrope i evra. Ovde još nije predmet neke naročite javne pažnje pitanje kako stoji stvar sa Srbijom, čiji dug iznosi 14,75 milijardi evra ili 44,4 odsto BDP-a
Turska i Evropska unija
Nadobudni kandidat
Većina u Evropskoj uniji ni posle šest godina pregovora neće ni da čuje za ulazak Turske. Najnoviji izveštaj Evropske komisije o napredovanju pristupnih procesa govori o zastoju. Turska je dopingovana svojim privrednim rastom i ulogom vodeće snage "arapskog proleća", koju je sama sebi pripisala. Ipak, ambicije Ankare koče pitanje Kipra i unutrašnji problemi
Nobelovac Robert Mandel – Evro neće propasti, a Grčka – možda
Evropski socijalni model je završen
Šta treba Srbija da uradi? Treba da dobro sluša pouke iz krize evrozone. Evropski socijalni model se završio. Ogromna potrošnja države i transferi prosto više ne funkcionišu. Zemlje Evrope koje su u evrozoni do sedamdesetih godina prošlog veka trošile su na socijalno blagostanje nekih 25 do 30 odsto BDP-a, ali 25 godina kasnije to je poraslo na 50 procenata BDP-a
Međunarodna Dunavska konferencija
Dugine čarolije iznad Đerdapske klisure
Baš kao što se – prema legendi – pred pohod na Rim iznad legija cara Konstantina na nebu pojavio znak u obliku krsta pod kojim će navodno pobediti, tako je u jednom trenutku debela duga masno-intenzivnih boja, kao da je retuširana, spojila rumunsku i srpsku obalu, da bi mistici mogli da je protumače kao najavu pobede ideje Evrope ujedinjene oko Dunava
Grčka i kriza evrozone
Odisej u trezoru
Dok Atinu blokira novi štrajk i trese dužnička groznica, u zapadnom javnom mnjenju raste zabrinutost za sudbinu evropske monetarne unije. "Sobarica se opire, šta ćemo sad?" Da li Evropljani, građani i političari, još uvek žele istorijski projekat Evropske unije
Hrvatska u Evropskoj uniji
Moguća misija
Srbija je danas otprilike tamo gde je Hrvatska bila u februaru 2005. godine – potvrđen nam je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali još nemamo status zemlje-kandidata za članstvo. I pored određivanja datuma za ulazak u Evropsku uniju, ni za Hrvatsku posao još nije završen. A posle nasilja na Paradi ponosa u Splitu, monitoring stanja ljudskih prava do punopravnog članstva biće dodatno pooštren
Nemačka – Zatvaranje nuklearnih elektrana
Od uglja i čelika do vetra i sunca
Zašto Nemačka želi da bude prva velika industrijska nacija bez atomske energije u XXI veku? Zašto proračuni pokazuju da to neće uticati na konkurentnost nemačke privrede? Zašto je ulaganje u alternativnu energiju ključ za buduće odnose zavisnosti i nezavisnosti
Dodela Evropske nagrade za pozorište, 12–17. april 2011.
Olimp pozorišnih bogova
Dodela Evropske nagrade za pozorište, koja je ove godine upriličena u Sankt Peterburgu, zaista je prava pozorišna olimpijada, na kojoj je mogućno na nekoliko dana zaboraviti na sve nedaće, kao u antici, i baviti se pozorištem, na sceni, u amfiteatru, na akademijama, u pres centru... Gotovo da ne postoji nijedno ime sa pozorišnog Olimpa a da nije nosilac Evropske nagrade za pozorište. To govori o njenom značaju
Ličnost godine – Dragan Đilas
Dosta su mi dva mandata
Neće se dopasti svima sve moje izjave, neko me zove Džekom Drvosekom, neko smatra da progonim pripadnike seksualne manjine, neko smatra da ne volim Rome. Uvek kažem – dajte malo vremena. Danas imamo 120 romske dece koja idu u školu, a do juče nisu išla. Imaju zdravstvene knjižice, knjige, neki laptope. Radimo na tome, sada će neki od njih dobiti i stanove, koji su najugroženiji. Šta je bila opcija za njih, šta je neko uradio za njih? Nije kontejner rešenje za život, slažem se, ali da li je rešenje slično naselje koje danas ponovo imate kod Belvila? Neka uđe neko tamo, neka živi sa njima sedam dana, pa neka javi kako je
Srbija 2010.
Deset događaja
Monetarna i politička kriza u EU
Evrodomine
Za spas Irske 85 milijardi, pogled na sledeću dominu koja pada, nemački žal za markom, optimizam zbog odbrane evra i sumnje špekulanata
Lični stav – Posle samita NATO-a u Lisabonu
Balkanska agenda
Za zemlje Zapadnog Balkana zaključak bi mogao glasiti da će NATO u predstojećim godinama posvetiti pažnju širenju i dovršenju misije na ovom prostoru
Film i biznis
Snimati u Srbiji
U potrazi za povoljnim i jeftinijim uslovima, Holivud je odavno deo produkcije preselio u Istočnu Evropu. Srbija je tek od prošle godine zvanično pozvala strane producente da snimaju kod nas. Šta im se ovde nudi?
Srpsko-evropska posla
Šareni svet
Koreni "evropske" ili "zapadne" demokratije traže se u staroj Grčkoj, nasuprot "azijskoj" tradiciji samovlašća i despotije
Srpsko-evropska posla
Srbija, nažalost
Sede tako ugledni analitičari i javne ličnosti po televizijskim studijima i razmatraju svakojake bolne probleme kako bi odgonetnuli "šta da se radi" da bismo postali Evropa. Da bismo i ovde imali onaj naročiti osećaj uređenosti, perspektive i zadovoljstva koji isijava u većini gradova Unije, ma kako različiti oni bili
Evropska spoljna služba
Francusko-britanska predstava
Još uvek "strogo poverljiv" predlog Katarine Ešton, visoke predstavnice za spoljna i bezbednosna pitanja Evropske unije, o raspodeli ambasadorskih i diplomatskih funkcija u novoj Evropskoj spoljnoj službi, procurio je u javnost i izazvao buru negodovanja u "novim" članicama EU. Od 1900 EUplomata 90 odsto trebalo bi da bude iz 15 "starih" zemalja članica Unije, a od 115 ambasadorskih mesta samo dva bi trebalo da dobiju diplomate iz istočne Evrope
Rezolucija o Kosovu
Krizna grupa i kosovska rupa
Traže se pregovori Tadića i Tačija, pominju se podela, razmena teritorija, široka autonomija za sever Kosova, mere za uspostavljanje poverenja, neutralna rezolucija u Generalnoj skupštini UN, privremeni sporazum, zamena rezolucije SB 1244...
Intervju – Bojan Dimitrijević, istoričar, Institut za noviju istoriju Srbije
Frustracija kao prelomna tačka
Analize koje je uradila CIA 2003. pokazale su da su vazdušni udari snaga NATO-a bili značajni za slabljenje moći Republike Srpske, ali da su pre svega zajednička ofanziva muslimansko-hrvatskih snaga i politički pritisak međunarodne zajednice uticali da se rat završi. Ali, to je naknadno mišljenje. Tokom 1995. i početkom 1996. bilo je uvreženo mišljenje da su Amerikanci, a onda i NATO, svojim vazdušnim udarima, najviše doprineli brzom kraju rata
Navigator
Petoletka
Kriza i evropska politika
Umorna levica
U Evropi i Severnoj Americi u decenijama blagostanja odrasla je "generacija cvrčaka", piše kolumnista "Njujork tajmsa". Sve što je ostalo od Velike generacije očeva su pojeli kao skakavci, a i deci ostavljaju dugove. Vaspitani su da veruju da zaista postoji vila koja ostavlja novčić ispod jastuka kad god otpadne dečji zubić i da njene čarolije mogu da omoguće konzervativcima da smanje poreze a ne skrešu plate i penzije – a liberalima da povećaju plate i penzije, a ne povećaju poreze. A još imaju i pravo glasa
Osam decenija od Prvog svetskog prvenstva u fudbalu
Polovna lopta i uspomene
Dva dana nakon početka 19. prvenstva sveta u fudbalu, koje će se od 11. juna do 11. jula odigrati u Južnoafričkoj Republici, fudbalski svet će obeležiti i jedan jubilej: osam decenija od Prvog svetskog prvenstva. Kako se na tom prvenstvu takmičila i reprezentacija Jugoslavije, a kako je naš državotvorni razvoj u to vreme pored srpske imao i jugoslovensku komponentu, srpska fudbalska javnost s pravom uzima učešće u ovom jubileju
Briga o posebnim potrebama – Institucionalni užas
Deponije za odlaganje ljudi
Reforma previše sporo napreduje za ljude sa intelektualnim i mentalnim nedostacima u Bugarskoj, Rumuniji i Srbiji, gde hronično zanemarivanje, loši higijenski uslovi, vezivanje i visoke doze lekova kojima se kontroliše ponašanje i dalje čine deo svakodnevice
Avganistan – Rat protiv talibana
Bez kraja i konca
Dok predsednik SAD Barak Obama i britanski premijer Gordon Braun razmatraju da povećaju broj svojih vojnika u Avganistanu, ruski ambasador u Kabulu Samir Kabulov iskreno je poručio da se nada da Vašington neće napraviti istu grešku koju je 1987. godine napravio Sovjetski Savez poslavši u Avganistan 140.000 trupa koje su nakon dve godine provedene u toj zemlji bile potpuno poražene
Budimpešta
Polovični savez
Istorija tepiha
Letećim tepihom kroz vekove
Tepih je jedan od nezamenljivih elemenata u dekoru i opremi svakog doma, pa je stoga kroz istoriju i njegova funkcija bila u zaštiti od niskih temperatura i prašine, ali i estetska, umetnička i dekorativna, da ulepšava prostor u kome provodimo vreme. Takođe, tepih predstavlja formu vizuelnog izražavanja koja je kod nepismenih nomada zamenjivala pismo, a u mnogim delovima Orijenta to predstavlja i danas. Osim toga, dobar i bogato dekorisan tepih oduvek je bio i stvar prestiža jer je odslikavao bogatstvo i moć njegovog vlasnika. Pošto je tepih, u odnosu na druga umetnička dela kao što su vajarska ili slikarska, načinjen od manje trajnih materijala, a i zbog svakodnevne upotrebe, broj sačuvanih tepiha iz najranijih vremena je veoma mali i uglavnom na nivou fragmenata ili posrednih dokaza. Tako mi danas imamo samo pretpostavke o nastanku i počecima izrade tepiha
Bajram Haliti, generalni sekretar Međunarodne unije Roma
Najveći evropski gubitnici
Više od 600.000 romske dece školskog uzrasta koja žive u budućim članicama EU nikada nije išlo ni u osnovnu školu, a čak manje od jedan odsto Roma ima neko više obrazovanje