Majkrosoft
Redmond u Srbiji i obrnuto
Nekoliko stavki su uticale da magazin "Forin dajrekt investments" proglasi Beograd za grad budućnosti. Uz ekonomski rast i obim investicija, ključno je bilo otvaranje Majkrosoftovog razvojnog centra
Navigator
Tvrdo i brzo
Made in Serbija
Poslovna prevara Evrope
Većinu članova kriminalnih grupa koje se bave "poslovnim otimačinama" čine "putujući ljudi srpsko-hrvatskog porekla" (izraz koji koriste švajcarski državni organi), tj. Romi, deo Evrope im pruža sigurno utočište, jer imaju skrovište i podršku u delovima emigrantske zajednice Roma u severnoj Italiji
Ekonomija kosovskih enklava
Od čega zapravo žive Srbi na Kosovu?
Nezaposlenost stanovništva srpskih enklava na Kosovu, prema podacima Ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju i jug Srbije, iznosi skoro 90 odsto i iznad je pokrajinskog proseka. Istovremeno, prosečna plata ne prelazi stotinak evra, a penzija čak ni četrdeset. Tešku ekonomsku situaciju u kojoj već skoro sedam godina Srbi sa Kosova uspevaju da opstanu dodatno otežava privatizacija koju sprovodi Kosovska poverilačka agencija, a koju Srbi nazivaju pljačkom
Tranzicija
Srbija, Evropa i LBGT
Rezultati istraživanja koje je sproveo Labris, organizacija za lezbijska ljudska prava, pokazuju da 59 odsto ispitanika oseća potrebu da emigrira iz Srbije zbog neprihvatanja njihove seksualne orijentacije
Slobodan Milošević (1941–2006)
Oproštajni udarac
Čovek koji je imao veliku moć od koje su zavisili mnogi životi i mnogi tragični događaji u proteklih deceniju i po umro je naprasno u prisustvu vlasti. Preti li Srbiji politička kriza zbog toga
Dve godine Vlade Srbije
Bolja ne bi opstala
Sada je nešto lakše prognozirati da većini unutrašnjih, ali i međunarodnih faktora – odgovara da Koštunica i drugovi odrade svoj četvorogodišnji mandat do samog kraja i da upravo oni pokušaju da izmire ceh bar nekih zabluda i iluzija na kojima je građena stara strategija Srbije
Intervju - Dimitrij Rupel
Srbiji treba kiseonik
"Evropska unija bez Srbije i Crne Gore nije kompletna, na Balkanu se time uspostavlja neravnoteža, što nije dobro. Zato koristim svaku priliku da u institucijama EU-a upozorim da Kosovo jeste problem, ali da je možda mnogo veći problem Srbija, te da Srbiji moramo da iskažemo poštovanje koje joj pripada"
London–Moskva
Džentlmeni i špijuni
Stari znanci iz hladnog rata Rusija i Britanija sklopili su poslednjih godina džentlmenski sporazum da će zajedničkim snagama učestvovati u borbi protiv terorizma, ali i da se njihove obaveštajne službe neće međusobno angažovati u špijunskim operacijama. Da li je i zašto prekršen takav sporazum
Efekat "ruske zime"
Ledenice i geopolitika
Zbog redukcije snabdevanja gasom, u Kijevu su ispražnjene sve radnje u kojima se prodaju grejalice. Na skoro minus 30 u Ukrajini se ljudi snalaze kako umeju tako što se greju ringlama, otvorenim šporetima i flašama napunjenim toplom vodom
Organizovani kriminal na Balkanu (16) - Trgovina oružjem (5)
Privatnici i prevaranti
Kao prilika za bogaćenje na trgovini oružjem, devedesete godine verovatno su nadmašile zlatno doba posle Drugog svetskog rata: viškovi Varšavskog ugovora bili su ogromni, ispravni i standardizovani na istu municiju i delove. A i ratovi na Balkanu bili su spremni, napunjeni, zapeti i otkočeni. Ko se ne bi obradovao
Hladni rat na "istočnom frontu"
Cena smrzavanja
Sukob Rusije i Ukrajine oko cene prirodnog gasa dobro je uplašio Stari kontinent i pokazao kako hladni rat može sasvim uspešno da se prevede u ekonomski konflikt neslućenih razmera
Organizovani kriminal na Balkanu - Ilegalna trgovina oružjem (15/4)
Zakon spojenih sudova
Možda najvažnija operacija ilegalnog naoružavanja Armije BiH bila je ona tuzlanska iz 1994, kada su američki transportni avioni C-130 Hercules noćima sletali na tuzlanski aerodrom uz pratnju lovaca koji su kružili okolo. Samo po sebi se razume da zabrana letenja nad teritorijom BiH za njih nije važila. Tada su Amerikanci isporučili telekomunikacije, protivoklopne sisteme, municiju i streljačko naoružanje. Dejtonski mir iz novembra 1995. zatekao je teritoriju Bosne i Hercegovine i te kako naoružanu i zagađenu streljačkim naoružanjem i minsko-eksplozivnim sredstvima, sve to bez evidencije bilo koje vrste, u rukama civila
Angela Merkel
Čista prošlost
Organizovani kriminal na Balkanu - Ilegalna trgovina oružjem (14/3)
Rat, najbolji posao
Već je primećeno da je Slovenija od 1990. do 1995. više nego udvostručila svoje devizne rezerve. Janez Janša pokušao je to da objasni "otkupom stanova u društvenom vlasništvu", mada je dobro znao pravi odgovor, kao čovek koji je vodio sve operacije ilegalne trgovine oružjem, a tih je operacija bilo mnogo za vreme ratova na Balkanu
Srbija i EU
Peripetija na dva koloseka
Na dva koloseka, koji se udaljavaju, vode se tehnički razgovori o četvrtom poglavlju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU-u, a to znači o carinama, trgovini...
Feljton - Kriminal - Ilegalna trgovina oružjem (2)
Evropsko bure baruta
"U poređenju sa vladama, privatni biznis sa oružjem je sitnež", govorio je Sem Kamings, najčuveniji privatni trgovac oružjem šezdesetih i sedamdesetih godina. "Oduvek sam govorio: kada bi vlade poštovale svoje vlastite zakone i propise o prometu oružja, svetski mir bio bi na dohvat ruke. Ali, vlade to ne čine i nikada neće to učiniti"
Haški tribunal
Gotovo za Gotovinu
Posle hapšenja Ante Gotovine, 70.000 demonstranata u Splitu, uprkos pozivu vlade da se ne vitla "ustaškim, fašističkim i komunističkim simbolima", činilo je upravo to, uz bujicu šovinističkih i nacionalističkih parola
Narkotici
Veštački raj
Da bi se shvatilo do koje mere stimulansi amfetaminskog tipa (ATS) potiskuju prirodne droge, treba znati da je globalno tržište za ovu kategoriju procenjeno na oko 34 miliona ljudi, više nego za heroin i kokain zajedno, od čega gotovo osam miliona koristi ekstazi, i da se za njihove potrebe godišnje proizvode oko 400 tona ATS-a, od čega je četvrtina ekstazi. Metamfetamini se najviše koriste u Aziji i Americi, dok na evropskom tržištu suvereno vladaju amfetamini i ekstazi
Narkotici
Velika zelena pijaca
Mada se kanabis obično svrstava u lake droge, ne postoji nijedna kategorija narkotika čije je konzumiranje toliko rasprostranjeno i oko kog se vrti toliko novca. Paradoksalno, to tržište je najmanje pod uticajem organizovanog kriminala
Poljoprivreda i genetika
Izum bogatih, hrana za siromašne
Da li su genetski modifikovane ratarske kulture štetne ili korisne nije tema za diskusiju, jer niko konačan sud ne može dati. Tema je, međutim, kojom kulturom srpski poljoprivrednici, a time i cela zemlja, mogu da ostvare veću dobit. U bogatim evropskim zemljama potrošači su spremni da plate višu cenu za, recimo, kečap ako je napravljen od nemodifikovanog paradajza, čokoladu sa lecitinom od nemodifikovane soje. Neće, jednostavno, uopšte da ulaze u to da li modifikacija ima ili nema štetnih posledica. Neće da razmišljaju, jer im se može
Organizovani kriminal na Balkanu (8) – Narkotici (1)
Put svile i heroina
Kad god se reči "Balkan" i "droga" nađu u istoj rečenici, iskaču dva stereotipa: prvi je da najvažniji put kojim ilegalne droge stižu na Zapad vodi preko Balkana, pravo kroz srce bivše Jugoslavije; drugi je da prometom i distribucijom droge, na Balkanu i na Zapadu, dominira albanska mafija, tačnije kriminalne grupe kosovskih Albanaca. Kao i svi stereotipi, i ovi se zasnivaju na zrnu istine: tačno je da najkraći put od avganistanskih makovih polja do potrošača u gradovima Evropske unije vodi preko Balkana, kao i da ovdašnje tranzicione, postkonfliktne države, sa slabo kontrolisanim granicama i korumpiranim bezbednosnim i pravosudnim sistemima, ne predstavljaju ozbiljnu prepreku za krijumčare. Tačno je i to da kosovski Albanci, sa svojom dobro raspoređenom dijasporom, tradicionalnom porodičnom strukturom i za strance nerazumljivim jezikom, u poslednje vreme igraju važnu ulogu u nekim nišama ovog biznisa. Tačno je, međutim, i da je priča o narko-mafiji, baš kao i priča o terorizmu, plodno tle za političke zloupotrebe i manipulacije samozvanih eksperata. Ovo istraživanje, između ostalog, ima za cilj da razdvoji činjenice od uvreženih predrasuda i da što precizniju sliku stvarnog stanja
Evropski poslovi
Čin prvi, scena prva
Pribe "štiklira": državna zajednica, Hag, tri runde, pet tehničkih sesija, sledeća u decembru