Intervju: Igor Bandović, direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku

Sve službe su sklone zloupotrebi ako nisu adekvatno kontrolisane

“Rat je uticao da Evropska unija postavi neke druge prioritete, pa ovo najnovije iscrtavanje granica sa kandidaturom Ukrajine i Moldavije zapravo predstavlja neku novozamišljenu kartu Evrope. Popunjavanje tog prostora biće veliki izazov, pre svega zato što ona ne uspeva ni da popuni prostor Zapadnog Balkana. Evropska unija, koja bi trebalo da bude garant mira, bezbednosti i daljeg razvoja Zapadnog Balkana, u jednom trenutku zaboravila je na ovaj region”

Vesti

Bilans Samita EU: Ukrajina i Moldavija postale kandidati za članstvo

Moldavija i Ukrajina i zvanično su u četvrtak uveče dobile status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Dobile su i jasnu poruku da će se nadalje proces pregovora i pristupanja odvijati „ni po babu ni po stričevima“, već po reformama i zaslugama. Da nemaju razloga da previše slave, Evropska unija pokazala im je još istog dana primerom država Zapadnog Balkana. Lideri regiona iz Brisela vratili su se praznih ruku

Analiza

Biti ili ne biti u Briselu: Novi karakter Otvorenog Balkana

Nakon detaljnih konsultacija koje su trajale jedan dan, lideri Otvorenog Balkana odlučili su da ipak odu u Brisel. Izvesna neizvesnost ipak je pokazala da Otvoreni Balkan, iako promovisan kao ekonomska inicijativa, dobija i politički karakter. To bi značilo da bi u budućnosti od balkanskog trija mogli da očekujemo i politički jedinstven blok prema Briselu

Intervju: Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku

Najbrže rešenje za krizu su skladišta gasa

“Da li smo mogli u prošlosti da gradimo alternativne načine snabdevanja gasom? I da i ne. Geografija nam ne ide naruku, ali smo svakako mogli da napravimo naša gasna skladišta. Dobijali smo i povoljne kredite od Evropske unije od 100 miliona evra. Da smo to uradili, bili bismo u mnogo boljoj poziciji. Pametna stvar koju su naši napravili jeste dogovor sa Mađarima. Po tom dogovoru možemo u okviru meseca da povlačimo tri miliona kubika dnevno, a u novembru, decembru i januaru šest miliona. Naša potrošnja u letnjim mesecima je do 4,5 miliona, u zimskim do 10 ili 15 miliona”

Međunarodni dan izbeglica

Zemlje različite, muka ista

Međunarodni dan izbeglica se 2022. godine dočekuje sa rekordno visokim brojem prisilno raseljenih ljudi širom sveta. Brojni oružani sukobi i krizna žarišta, kao i masovno i sistematsko kršenje ljudskih prava širom planete, rezultirali su činjenicom da je u maju ove godine, prema procenama Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), broj prisilno raseljenih ljudi prvi put u istoriji premašio 100 miliona

Partizansko groblje

Vesti

Evrovizija: Ukrajina neće biti domaćin Evrosonga 2023.  

Evropska unija emitera (EBU) saopštila je u petak da ukrajinski javni servis ne može da obezbedi potrebne uslove da bude domaćin evrovizijskog takmičenja. Ukrajinska vlada duboko je nezadovoljna zaključkom EBU i smatra da je propuštena velika šansa da se pažnja sveta usmeri na njihovu zemlju i ono što je proživljava zbog ruske agresije. Domaćin bi mogla da bude Velika Britanija 

Vesti

Kad ne može Vučić: Dodik sa Putinom i Lavrovom u Rusiji  

Od početka rata u Ukrajini Milorad Dodik će biti prvi evropski političar koji će se u Rusiji sastati sa visokim ruskim zvaničnicima. Sastankom sa Vladimirom Putinom, ukoliko do njega zaista dođe, mogao bi da se zacementira stav Evrope i SAD o Dodiku, najbližem savezniku srpskog predsednika Alesandra Vučića, kao odanom ruskom igraču u regionu. Dodik poručuje: „Vidimo se kad se vratim“. 

Analiza

Berlinski proces: Nemačka šargarepa za otvorene Balkance 

Dinamična konferencija za medije Vučića i Šolca, zbog neslaganja oko pitanja Kosova i sankcija Rusiji, zamaglila je važnu poruku nemačkog kancelara da bi lideri regiona trebalo da se vrate Berlinskom procesu. Nije to ništa drugo nego poruka otvorenim Balkancima, Vučiću i Rami, da se okanu Otvorenog Balkana i vrate kreiranju zajedničkog regionalnog tržišta na kom se pod okriljem Evropske unije radilo godinama unazad 

Intervju

Ginter Gras: Treći svetski rat uveliko traje

Ginter Gras (1927-2015) je u svom poslednjem intervjuu za „Vreme“ pod naslovom „Lekcije koje sam naučio“ pre gotovo osam godina rekao da je Treći svetski rat već počeo, da lobističke grupe ubijaju demokratiju koje bez socijalizma ne može biti, da je globalizovani krupni kapital pobedio sindikate koji su ostali zarobljeni u nacionalnim okvirima. Mi Treći svetski rat danas gledamo u rasplamsanom obliku: krvopriliće i razaranje u Ukrajini, još smrtonosnija glad u Africi, inflacija, poskupljenja i pad standarda u Evropi. Tim povodom ponovo objavljujemo ceo intervju sa dobitnikom Nobelove nagrade za književnost koji se bio osvrnuo i na Tita, i na to da je pogrešio što je podržavao bombardovanje SR Jugoslavije, na to kako je završio u SS  jedinici...

Spoljna politika i unutrašnji poslovi

Borba za dušu Srbije

Zbog protivljenja najavljenoj poseti ruskog ministra spoljnih poslova, Natan Albahari iz Pokreta slobodnih građana dobio je opasne pretnje. U isto vreme, Dveri traže otkazivanje dolaska nemačkog kancelara, valjda kao odmazdu. A ni za pola sata obraćanja u Dnevniku RTS-a predsednik Srbije nije uspeo jasno saopštiti šta je tačno njegova spoljna politika

Šolc i Vučić, drugi čin

Švedski sto, nemački kelner

Nemački kancelar Olaf Šolc stiže u Beograd dobro krijući u koferu štap i šargarepu, sa očekivanjem da Srbija odabere nešto sa širokog stola sankcija protiv Rusije koje je uvela EU. Aleksandar Vučić se i dalje opire, ali dobro zna koju će stranu izabrati ako bude prinuđen

Intervju: Rade Radovanović, novinar

Delimično je gore nego devedesetih, a tada je bilo strašno

“Slobodna kritička misao postoji, ali nije dovoljno masovna, nema je koliko bi trebalo da je bude. Ima autorskih i uredničkih tekstova koji su avokacija slobodne kritike režima, opozicije i svega onoga što treba da bude predmet posmatranja profesionalnih novinara. Sada je pored svih pritisaka, ucena i presija po tom pitanju, ipak daleko bolje nego devedesetih jer, između ostalog, iza pojedinih medija stoje ljudi koji mogu da izdrže pritiske vlasti. Ali, daleko od toga da je novinarima danas lako – nije”

Vesti

Otvoreni Balkan: Samitovanje uz vetar

Mada bi se po agresivnoj kampanji i promociji inicijative u albanskim i srpskim medijima moglo reći da je inicijativa nešto najznačajnije što je došlo iz regiona, stvarni pomaci gotovo da su neprimetni. I pored poziva, prema Otvorenom Balkanu skeptični su i dalje na Kosovu, u Bosni i Hercegovini, ali i Crnoj Gori bez obzira na to što je samitu u sredu prisustvovao premijer Dritan Abazović

Intervju

Dejan Jović: Srbija je već pod nekom vrstom sankcija Evropske unije

“Vučić će sam sebi stvoriti opoziciju, možda snažniju nego što ju je ikada imao. Ona će verovatno biti podržana i spolja, od Rusije. Rusija nije popularna ni prisutna u medijima i na društvenoj i političkoj sceni samo posredno, nego i neposredno. Na drugoj strani, čitavo desetljeće su razarane institucije liberalno-demokratske orijentacije, a tzv. Druga Srbija je pomerena na margine. Stoga ne treba da čudi što danas nema jake zapadne opozicije i što je opozicija veoma nejedinstvena po pitanju odnosa prema Zapadu i Rusiji. Paradoks je da će u toj situaciji mnogi na Zapadu tražiti od Vučića, kojeg su dosad kritizirali zbog vladanja čvrstom rukom, da se obračuna još žešće sa proruskom opozicijom nego što se obračunavao sa prozapadnom. Neće im više smetati neki porast autoritarnosti ili ignorisanje ‘narodne volje’”

Vesti

Emanuel Makron: Zapad ne sme da ponizi Rusiju

Predsednik Francuske je u više navrata pokušao da bude posrednik između Zapada i Rusije u konfliktu koji preti da eskalira u višegodišnji rat sa nesagledivim posledicama, ali bez imalo uspeha

Dosije vremena – Kriza hrane

Belo brašno, crni barut

Rat Rusije protiv Ukrajine doveo je do kulminacije krizu hrane dugog trajanja i mnogobrojnih uzroka i posledica, a hladni rat svim ostalim sredstvima na istoku Evrope poveo je dalje. U pat poziciji rezerve se smanjuju, cene rastu, glad preti najslabijima, a socijalni neredi izbijaju

Vesti

Vučić položio zakletvu: Za svakog ponešto

Govorio je Vučić i o zapadnom licemerju i o tome da je Srbija nepokolobljivo opredeljena za Evropu. Negde između pravde i nepravde i ostalih svečanih, teških i velikih reči, između toga da se Srbiji otimala i otima teritorija i da Srbi neće da prognaju ni Dostojevskog ni Čajkovskog, kratko, gotovo usput, jedna rečenica: novu Vladu čekaju „nove sankcije, nova čuda“

Vesti

Šarl Mišel: Embargo EU na dve trećine ruske nafte

Države članice EU su postigle dogovor oko novog paketa sankcija protiv Rusije. Uvele su embargo na rusku naftu koja u EU dolazi preko mora, ali je, na insistiranje Mađarske, izuteta nafa koja se doprema preko naftovoda. Zabrenjeno je i emitovanje još tri ruska državna medija u EU, a Sberbanka je isključena iz svift-sistema

Komentar

Skupa cena jeftinog gasa: Šta Rusija dobija zauzvrat

Gasprom neće Srbiji naplaćivati gas po tržišnoj, već po političkoj ceni. Račun će svakako ispostaviti i Zapad

Vesti

Majmunske boginje: Evropa kupuje vakcine, Srbija sluša uputstva

Prijavljeno je skoro 200 slučajeva majmunskih boginja u više od 20 zemalja. Belgija uvela karantin. Svetska zdravstvena organizacija smatra da nema potrebe za masovnom vakcinacijom

U novom broju

Dejan Jović: Srbija je već pod nekom vrstom sankcija EU

“Vučić će sam sebi stvoriti opoziciju, možda snažniju nego što ju je ikada imao. Ona će verovatno biti podržana i spolja, od Rusije. Rusija nije popularna ni prisutna u medijima i na društvenoj i političkoj sceni samo posredno, nego i neposredno. Na drugoj strani, čitavo desetljeće su razarane institucije liberalno-demokratske orijentacije, a tzv. Druga Srbija je pomerena na margine. Stoga ne treba da čudi što danas nema jake zapadne opozicije i što je opozicija veoma nejedinstvena po pitanju odnosa prema Zapadu i Rusiji. Paradoks je da će u toj situaciji mnogi na Zapadu tražiti od Vučića, kojeg su dosad kritizirali zbog vladanja čvrstom rukom, da se obračuna još žešće sa proruskom opozicijom nego što se obračunavao sa prozapadnom. Neće im više smetati neki porast autoritarnosti ili ignorisanje ‘narodne volje’”

Intervju: Dejan Jović, politikolog

Srbija je već pod nekom vrstom sankcija EU

“Vučić će sam sebi stvoriti opoziciju, možda snažniju nego što ju je ikada imao. Ona će verovatno biti podržana i spolja, od Rusije. Rusija nije popularna ni prisutna u medijima i na društvenoj i političkoj sceni samo posredno, nego i neposredno. Na drugoj strani, čitavo desetljeće su razarane institucije liberalno-demokratske orijentacije, a tzv. Druga Srbija je pomerena na margine. Stoga ne treba da čudi što danas nema jake zapadne opozicije i što je opozicija veoma nejedinstvena po pitanju odnosa prema Zapadu i Rusiji. Paradoks je da će u toj situaciji mnogi na Zapadu tražiti od Vučića, kojeg su dosad kritizirali zbog vladanja čvrstom rukom, da se obračuna još žešće sa proruskom opozicijom nego što se obračunavao sa prozapadnom. Neće im više smetati neki porast autoritarnosti ili ignorisanje ‘narodne volje’”

Vesti

Razgovor Vučića i Hila: O svemu pomalo, niočemu konkretno – zvanično

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je sa ambasadorom Sjedinjenih Američkih Država Kristoferom Hilom razgovarao o  unapređenju bilateralnih odnosa, energetskoj diversifikaciji, evrointegracijama Srbije, kao i o aktuelnim geopolitičkim pitanjima i inicijativama za regionalno povezivanje, glasi zvanično saopštenje Predsedništva. Dakle, nezvanično: o uvođenju sankcija Rusiji, neutralisanju Milorada Dodika i priznavanju nezavisnosti Kosova

Analiza

Mišelov predlog: Reforma proširenja EU ili novo ništa  

Uoči posete Zapadnom Balkanu predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel predstavio je svoju ideju za „reformu politike proširenja“. Proces bi, po njemu, trebalo da bude "sektorski, postepen i reverzibilan". Detalji bi mogli da budu poznati nakon sastanka lidera EU i Zapadnog Balkana 23. juna u Briselu

Vesti

Srpske sankcije Belorusiji: Nek nam Lukašenko ne zameri 

Srbija se polako, tiho i neprimetno usaglašava sa spoljnom politikom Evropske unije. Nakon sankcija Viktoru Janukoviču, Vlada Srbije se još u aprilu uskladila sa sankcijama koje je EU uvela režimu u Minsku zbog umešanosti u rat u Ukrajini, samo što se to u prorežimskim medijima ne spominje. Toliko o „principijelnoj“ politici neuvođenja sankcija koja „odoleva pritiscima“ zbog „ličnog sentimenta”, jer je Srbija bila iskusila sankcije Zapada

Vesti

Istraživanje NSPM: Preko 82 odsto građana protiv uvođenja sankcija Rusiji

Protiv ulaska Srbije u NATO je 87,2 odsto građana, a 82,1 odsto je protiv uvođenja sankcija Rusiji, izjavio je Đorđe Vukadinović predstavljajući istraživanje Nove srpske političke misli