Intervju – Albin Kurti

»Istorijski dijalog« je prevaziđena formula

"Mislim da treba prevazići formule kao što je ‘dijalog i pomirenje’ ili ‘istorijski dijalog’. Pre treba okupiti srpske i albanske poljoprivrednike i razgovarati o semenu, mašinama, proizvodnji, subvencijama za gorivo... Pored toga, držaću se obećanja da će pripadnici srpske zajednice imati deset odsto radnih mesta u institucijama, kako to uostalom i nalaže Ustav, ali se nije implementiralo. Moramo da razmišljamo van registra identiteta. Jer kad god ima razvoja, ima i integracije, ljudi razgovaraju. Pogledajte primer borbe protiv mini-hidrocentrala u kojoj Albanci i Srbi učestvuju zajedno"

Vakcinacija u EU

Ko te ima taj te nema

Evropska unija do sada je zaključila ugovore za 2,3 milijarde doza vakcine. Ali ko zna kada će one stići. Vakcinacija ide traljavo, živci su sve tanji, a kritike sve glasnije

Intervju – Branko Milanović, ekonomista

Iluzija je da će Srbiju primiti u EU

"Jedina zemlja koja u toku dve ili tri decenije može da se nađe u EU je Crna Gora – mala je, u sastavu je NATO, a potrebno je održavati nadu da i drugi mogu da računaju na članstvo. Ona sa postojećim brojem članica ne može da postigne konsenzus oko mnogih pitanja tako da je primanje novih, nerazvijenih država koje su opterećene unutrašnjim problemima upravljanja, vladavine prava ili slobodnih izbora za nju potpuno neprihvatljivo"

Tribina

Vidljivi za nevidljive

Da li društvo pomaže kulturi i obrnuto, šta vlast zapravo misli o ljudima koji stvaraju kulturu ove zemlje, razgovaralo se između ostalog na tribini "Vremena"

Limes – Granice nisu večne

Bedemom protiv varvara

Nekada je Rimsko carstvo utvrđivalo svoje granice ne bi li ih odbranilo od varvara. Danas Evropska unija svoje granice brani od najezde migranata, grade se stotinama kilometara dugačke ograde od bodljikave žice. Istorija nas uči da carstva propadaju, da je svaka granica porozna ma koliko bila utvrđena, da ograde mogu da uspore migracije, ali ne mogu da ih zaustave

Lični stav

I migranti su ljudi

Strašno je koliko je pamćenje kratko, i kako se brzo zaboravilo da su sa ovih prostora ljudi u milionima bežali od ratova, ali i od gladi – trbuhom za kruhom. Strašno je koliko se sve više gubi svest da ti "ekonomski migranti" beže iz Afrike, Azije i Latinske Amerike, gde svake godine više od devet miliona ljudi umre od gladi, o ratovima da ne govorimo

Tribina

Mere preuranjene, sutrašnjica neizvesna

U razgovoru, koji je organizovao nedeljnik "Vreme", raspravljalo se o ekonomskim posledicama pandemije, šta nas očekuje u 2021. godini, kao i o onome što je država do sada uradila

Pandemija virusa korona

Vakcina na sceni

Uz sve najave koje svakodnevno slušamo, ipak je ravno proricanju budućnosti dati procenu kada će vakcina stići i u male države (bez sopstvenih naučnih kapaciteta da razviju vakcinu) poput Srbije, sa koliko doza i koliko će se čekati da stigne do doma zdravlja u velikom ili malom gradu

Reagovanje

O pravom novinarstvu, koje nije PR

Još jednom o novinarstvu, "Vreme" br. 1557

Beograd i Priština

Dijalog o dijalogu

1990–2020 – Od pisaćih mašina do 5G mreže

Troskok u naučnu fantastiku

Pre trideset godina još je postojao SSSR. Te 1990. godine Nelson Mandela je pušten iz zatvora, a Svetska zdravstvena organizacija je došla do zaključka da homoseksualnost nije bolest. Kucalo se na pisaćoj mašini, tek poneko je imao kućni računar, samo su stručnjaci znali da se razvija nešto što se zove World Wide Web, nije svako imao ni bežični telefon, nešto nalik mobilnim telefonima moglo se videti u naučnofantastičnim filmovima, a pametni telefoni su bili nezamislivi. Te godine, kada se ujedinila Nemačka i kada je Slovenija na referendumu izglasala izlazak iz SFRJ, osnovan je nedeljnik "Vreme"

Intervju – Danijel Server

Vučić neće priznati Kosovo

"Sasvim je sigurno da bi se neki građani Srbije usprotivili ako bi Amerikanci direktno podržali nekog od kandidata u Srbiji, kao što smo mi učinili sa Vojislavom Koštunicom 2000. godine. Ali iskreno, niko osim američkih Srba nije primetio entuzijazam Beograda oko Trampa. Američki Srbi možda mogu da utiču na izbore delimično u Ohaju, mada ni to nije odlučujuće"

EU – Borba za budžet

Pare za vladavinu prava

U EU se vodi bitka oko visine sedmogodišnjeg budžeta, ali i oko toga da li se državama članicama u kojima je zatajila vladavina prava može uskratiti finansiranje iz zajedničke kase

Na licu mesta – Smederevo

Profit preči od zdravlja

Ruda za prženje stiže baržama i pretovara se u luci Smedereva u kamione. To radi podizvođač koji ne pokriva inače preveliki tovar, te u samom prevozu nastaje zagađenje difuznim emisijama. Spremna ruda ide u visoku peć, pa u čeličanu, koje obe imaju emisije čestica crnog i crvenog praha nalik na šljokice. Godišnje se tako ispusti čak 700 tona prašine kroz emitere

Nagorno-Karabah – Rat između Jermenije i Azerbejdžana

Regionalni sukob sa globalnim odjekom

Na Kavkazu se zahuktava oružani sukob između Azerbejdžana i Jermenije oko kontrole teritorije Nagorno-Karabaha. Pitanje svih pitanja na Zapadu je da li ovaj regionalni konflikt može da dovede do sukoba između Rusije, koja načelno podržava Jerevan, i članice NATO-a Turske, koja se otvoreno stavila na stranu Bakua. Malo detaljniji uvid u situaciju pokazuje da je to malo verovatno

Portret savremenika – Marko Đurić

Od Otpora do ambasadora

U periodu pred nama, naročito ako Donald Tramp ponovo pobedi na predsedničkim izborima, Srbiju po svemu sudeći očekuje vrlo delikatan period odnosa sa SAD, pre svega kad je u pitanju Kosovo. To podrazumeva, između ostalog, i niz dogovora i sporazuma o kojima će javnost u Srbiji malo ili nimalo znati. A ko je bolji kandidat za "čuvara tajni" iz Ovalnog kabineta od Đurića

Intervju – Gojko Perović, rektor Bogoslovije Svetog Petra Cetinjskog

Sekularno društvo je mjera kojoj težimo

"Skoro da više nijesmo imali argument koji bi ljudima na vlasti sugerisao njihovu prolaznost, ograničenost. Sve su, godinama, završavali i kontrolisali – što u malobrojnom crnogorskom građanstvu i nije bilo tako teško – a budući da, većinom, nijesu ljudi koji razumiju Božije postojanje, pretpostavljam da ih ništa nije moglo spriječiti da sebi i svojoj vlasti, makar podsvjesno, pripišu božanska svojstva. Zato su, vjerujem, tako lako posegli da temu odnosa Crkve i države riješe na način kako su rješavali pitanje demokratije, medija, privatizacije i ekonomije. A to znači: jednostrano i nekompetentno"

Izrael u sporazumu Beograda i Prištine

Dobro došli u Jerušalajm

Kako je predsednik Aleksandar Vučić, pokušavajući da uz posredstvo SAD normalizuje ekonomske odnose sa "privremenim institucijama u Prištini", dozvolio da Srbija bude uvučena u jedan od najdugotrajnijih sukoba na Bliskom istoku i još pride, posle onolikog lobiranja srpske diplomatije za povlačenje nezavisnosti, dao svoj blagoslov da Izrael prizna Kosovo kao samostalnu državu

Pregovori iz evropske perspektive

U Vašingtonu je barem šou

Dijalog o kosovskom problemu vratio se u Brisel, nakon što je privremeno zglajznuo u Vašington. Najave da bi "konačan sporazum" mogao da se postigne brzo, već su toliko puta viđene. Nasuprot Ričardu Grenelu, kojeg su zanimali politički poeni za svog šefa Donalda Trampa, Evropska komisija možda zaista radi na rešenju, ali joj baš i ne ide

Deca izbeglice

Na putu ka boljem sutra

Deca izbeglice iz Sirije i Avganistana nemaju gde da se vrate. Rat u Siriji sada traje već skoro deceniju, što znači da većina dece u Siriji i ne pamti život bez rata. U Avganistanu deca čine trećinu žrtava sukoba koji ne jenjava već 40 godina. Odgovor bogatih evropskih država fokusirao se previše često na pritvaranje dece, nasilje na granicama i obesmišljavanje postupaka za spajanje porodice, uz nedovoljno inicijativa koje bi bile usmerene na smanjenje njihovih patnji

Mini intervju – prof. Dejan Jović, profesor na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu

Miris autoritarnosti na Zapadnom Balkanu

Belorusija – Pobuna protiv Aleksandra Lukašenka

Kad zastrašivanje zataji

Na ulicama beloruskih gradova protestuju stotine hiljada građana. Novinari državne televizije dali su otkaz, mnoga preduzeća su stupila u štrajk. Ni brutalne intervencije policije, ni masovna hapšenja po nalogu Aleksandra Lukašenka nisu više dovoljni da zastraše ljude, baš kao što mu više ne prolazi igranje neutralnosti između Moskve i Zapada

Intervju – Vojislav Žanetić

Za ovaj sistem opozicija je samo dekoracija

"Meni već dugo neki politički događaji u Srbiji liče na pokušaje vegetarijanaca da preuzmu mesaru, a pritom i bez osvešćene ideje da bi valjalo da je pretvore u piljaru. To dodatno otežava i egzotična ideja da će promene doneti neki narod ili neki građani, i to protestima, bez ikakve političke organizacije, delovanja..."

Slučaj »Spisak«

Pranje para i brljotina vlasti

Kako smo upleteni u novu intrigu vlasti i zašto je država odlučila da na najgori mogući način zapreti i zastraši ljude i organizacije koje je markirala kao svoje neprijatelje

Vakcina protiv korona virusa

Trka za spas sveta

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 140 vakcina nalazi se u pretkliničkim studijama. U treću, finalnu fazu ušle su četiri kompanije: Univerzitet Oksford sa Astra Zanekom, državna kineska kompanija Sinofarm, privatna kineska kompanija Sinovac i australijski istraživački institut Murdok

Politička artikulacija građanskog gneva

Čekajući jesen našeg nezadovoljstva

Protesti su još jednom iscrtali paradoksalnu političku sliku Srbije, zemlje u kojoj ogroman broj građana ne može očima da gleda svog totalnog predsednika i njegove saradnike, a ovi pritom imaju potpunu, apsolutnu političku moć i stravičnu većinu u parlamentu. Ako ćemo da budemo realni, reći ćemo da situacija ne bi bila mnogo drugačija ni da je celokupna opozicija izašla na izbore, i to ne samo zbog naprednjačkog "izbornog inženjeringa" već i zbog toga što bi mnogi antivučićevski glasači, nezadovoljni političkom ponudom, ostali kod kuće

Istraživanje – Evropa posle pandemije

Zajedništvo nevernika

Istraživanje o tome kako je na stavove evropskih građana o nacionalnim vladama, EU i mestu Evrope u svetu uticala pandemija kovid-19 pokazuje da se oni opredeljuju za evropsku saradnju radi jačanja, a ne slabljenja nacionalnog suvereniteta. Ukoliko se o tome ne bude vodilo računa, drugi talas evroskepticizma mogao bi se pokazati smrtonosnijim nego do sada