Predsednik Srbije u "Velikoj Srbiji"

Šta si radio devedesetih, Vučiću

Moglo bi se reći da je Vučić od medijske scene Srbije u poslednjih sedam godina napravio "Veliku Srbiju" po svojoj meri. Kao što je "Velika Srbija" bila Šešelju, već godinama su sve televizije sa nacionalnom frekvencijom, velika većina regionalnih i lokalnih televizija kao i najveći broj dnevnih novina podređeni Vučiću, njegovoj propagandi, besomučnim uvredama svakoga ko se usudi da kaže nešto što nije u skladu sa stvorenom paralelnom realnošću. Današnja Srbija "iskijava" onda nekažnjenu "Veliku Srbiju"

Intervju – Viktor Jerofejev

Pišem iz svog, ne »iz ruskog ugla«

"Čim poželite da budete pisac, neophodno je da odmah ubijete diplomatu u sebi jer su diplomatija i pisanje dve apsolutno suprotne stvari. U diplomatiji se sve zasniva na pravilima povezivanja među ljudima, a u pisanju se sve zasniva na ljudskoj prirodi koja, priznaćete, nije uvek tako lepa"

Stogodišnjica španske groznice

Smrtonosnije od rata

Pred kraj Prvog svetskog rata 1918. godine, među vojnicima koji su taman srećno preživeli sve opasnosti bojišta, počela je da se širi infekcija koju su u prvo vreme smatrali gripom. Ubrzo je širom sveta umrlo između pedeset i sedamdeset miliona ljudi. Više nego od sveg mogućeg oružja za vreme rata

Intervju – Boris Isaković, glumac

Da li je poludeo samo gospodin R?

"To je napor pojedinca da preživi. Ogroman napor koji je postao neljudski. Neljudski zahtevi se postavljaju pred čoveka. To više nije humano. Ta predstava je to! Taj zahtev okoline i od samog sebe, da čovek mora da napreduje, da ima novac, da se širi na spolja u svakom smislu. Tom širenju nema kraja"

Intervju – Bojan Pajtić

Srbijom vlada ucenjen čovek

"Srbijanka Turajlić je, recimo, bila jedna od dva najeksponiranija zagovarača ‘belih listića’, a sada je, koliko sam razumeo, protiv bojkota. Slično je i sa Sergejem Trifunovićem. Nije ni pristojno praviti poređenje između ‘belih listića’ i onih koji danas pozivaju na bojkot. Za vreme kampanje ‘belih listića’ bilo je jasno da će ona, ako uspe, dovesti do promene vlasti. Danas je, kada govorimo o izborima, apsolutno jasno da izlazak opozicije na izbore ne može ugroziti SNS. Mi nismo ni demokratsko, ni slobodno društvo, jer je vlast nesmenjiva. U tome je problem. Povlačiti paralelu između ‘belih listića’ i bojkota je nekorektno. To je manipulacija koja u konačnici odgovara samo režimu"

Briselski pregovori vlasti i opozicije

Tango za troje

Najglasnije tumačenje briselskog mešanja u politički i predizborni život u Srbiji kaže da jedino što od obnove vlasti crveno-crne koalicije u Srbiji zanima Evropsku uniju jeste – kosovski problem. Zato su, tvrdi, pojedine članice EU kao i uticajni pojedinci iz Vašingtona učinili taj napor da uvuku opoziciju i vlast makar u fingirani dijalog na FPN u (zapravo se i ne baveći time da li će biti fingiran ili ne), jer dobro razumeju da bi uspešan bojkot Vučićevih izbora samom Vučiću oduzeo demokratski legitimitet, a samim tim i legitimitet u prihvatanju konačnog, pravno-obavezujućeg sporazuma sa Kosovom. Ukratko, bojkot Vučićevih izbora mogao bi da devalvira i kompromituje Vučićeve saradničke kapacitete među zapadnim prijateljima. Zato je Dejvid Mekalister došao s jasnom porukom opoziciji: bojkota ne može biti

Intervju – Laslo Vegel, književnik

Građanski sloj je siroče ovog društva

"Ako je otišlo samo 500-600 hiljada, kako govore istraživanja, to je ogroman broj, a verovatno je da se radi o mnogo masovnijem iseljenju. Otišla je baza građanske pobune i građanske opozicije. Svi se osećaju kao da su u vakuumu. Treba tome dodati još nešto: intelektualci su većinom narcisoidni. Ako dobiju šamar, onda će se odupreti, ako ih pomiluju, oni postanu pitomi. Milošević je ljude prosto terao u opoziciju, a ova vlast će vas pomilovati, naravno ako primeti da ste, da tako kažem, koketna devojka"

Demografija pod lupom MMF

Skupa starost puste domovine

Analiza MMF ukazuje na to da će se u narednim decenijama zemlje između Baltičkog i Crnog mora suočiti sa sopstvenim demografskim šokovima i limitima, posledicama depopulacije i starenja stanovništva, što će imati ozbiljne fiskalne, socijalne i razvojne posledice

Globalna konferencija o slobodi medija, London

Sloboda medija počinje i završava se odlukom države

Tokom panela o medijskim slobodama na Zapadnom Balkanu, za razliku od svojih kolega iz Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, niko iz državne delegacije Srbije nije se uključio u razgovor

Turska – Izbeglice iz Sirije

Što dalje od Evrope

Milioni Sirijaca koji su bežeći od građanskog rata krenuli ka Evropi, godinama su zaglavljeni u Turskoj. Evropska unija plaća tursko gostoprimstvo ne bi li se izbeglički talas držao podalje od njenih spoljnih granica. Dok deo tog novca nestaje bez traga, Sirijci žive u često nehumanim uslovima, izloženi netrpeljivosti Turaka i neizvesnoj budućnosti

Odlazak Aleksandra Čepurina i Kajla Skota

Ambasadorska vremena

Iako režim neprestano govori kako samostalno odlučuje, ne sluša nikoga i da za razliku od svih drugih ne ide u ambasade po savete, stvarnost je drugačija: ništa se ne odlučuje bez savetovanja sa ambasadama velikih sila. Srbija je, naprosto, država ograničenog suvereniteta. Kako su se u sve ovo uklapali ambasadori Rusije i Sjedinjenih Američkih Država

Ub – Stanovi za izbeglice

Zalivanje božura

Prvi potpredsednik Dačić bio na visini zadatka, ali ga Poslanica, za koju se iz avijona vid’lo da je poslanica, totalno prevazišla, jerbo je rekla srž i suštinu: Danas, kada intenzivan rad predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića...

Intervju – Ivan Čolović

Autoritarni zavet režima

"Vulin je objasnio da on ne crta granicu nego, kako je rekao, ‘samo želi da se odvoji od Šiptara’. Život s njima slikovito je opisao kao kaznu iz osmanskih vremena, koja se sastojala u tome da osuđenika vežu za mrtvaca. I zaključio: ‘Što pre se otkinemo od Šiptara, pre ćemo početi da živimo.’ Dakle, reč je o jednom paranoidnom fantazmu koji – kao i svaki fantazam o etničkoj čistoći – vodi u nasilje i zločin. Nije od toga daleko ni Vučić kad razgraničenje na Kosovu naziva ‘najzdravijim za Srbiju’, jer je to opet ludi san o etničkoj čistoći"

Esej

Da li je to danas bitno

Barokna palata Černjin u Pragu, u kojoj je sada Ministarstvo spoljnih poslova Češke, i njeni stanari-nacistički suveren Rajnhard Hajdrih zvani Praški kasapin i ministar spoljnih poslova čehoslovačke vlade u egzilu Jan Masarik, sin Tomaša Masarika, osnivača Čehoslovačke, glavni su likovi romana Pohvala oportunizmu Mareka Tomana, češkog pisca i diplomate. Objavljivanje Pohvale oportunizma na srpskom jeziku u prevodu Tihane Hamović (izdavačka kuća Clio) bilo je povod nedavnom gostovanju Mareka Tomana u Srbiji. Tom prilikom razgovarao je i sa mladim Kragujevčanima koji uče češki jezik, a predvodi ih profesor istorije Jan Zorbić, prevodiocima Tomanovog teksta koji je o palati Černjin, Rajnhardu Hajdrihu i Janu Masariku, i o svom boravku u Srbiji, pisao za "Vreme"

Muzika

Crna vatra

Prvi album nemačkog sastava Rammstein posle 10 godina zove se isto kao grupa – "Rammstein". Radi se o moćnom zaokruživanju karijere duge 25 godina i iskorišćenoj prilici da se dosegne status mejnstrim zvezda. Nije ni čudo da je planeta još jednom stala, kad su iz Berlina naredili da ih slušamo

Rusko-kineski odnosi

Ledeni put svile

Globalni odnosi se menjaju. Dok se saradnja između SAD i Turske pogoršava, poboljšava se saradnja Rusije sa Turskom i pogotovo sa Kinom. Trenutnim okolnostima uprkos, bliskost Moskve i Pekinga ipak ne treba preuveličavati, jer za Kinu strateški interes predstavlja američko tržište, a za Rusiju prioritet imaju odnosi sa evropskim poslovnim partnerima

Lični stav

Bezbednost pre svega

Da bismo pronašli šta bi mogao biti zajednički interes novonastalih država u regionu, potrebno je videti šta je ono što ne poznaje novonastale granice i šta je ono što ne uzima nacionalnu pripadnost za zlo. Po mom mišljenju, dovoljno je otvoriti dnevne novine u svakom gradu ovog regiona i spoznati da je organizovani kriminal odgovor na gore postavljeno pitanje. Sprega politike i kriminala je ceo region dovela do "latinoamerikanizacije"

Intervju – Snježana Milivojević

Bitka za medije

"Nema slobodnih izbora, ni sređene izborne administracije, ni urednog izbornog dana ukoliko im ne prethode javna debata i slobodni mediji. Bez slobodnih medija i demokratije ne možete da napravite selekciju najboljih ljudi koji će u društvu obavljati javne funkcije i onda imate društvo na silaznoj putanji. Zato demokratije propadaju"

Intervju – Miljenko Jergović

Vučić nije lik za roman

"Imam problem sa literarizacijom Vučića zato što mi on po svemu djeluje pretjerano. U takvom pretjerivanju nema lika, nema mogućnosti za priču. Taj njegov plačljivi gest, hirovita ljutljivost, i ta – ne bih htio da me se krivo shvati – gotovo pa ženska uvrijeđenost nešto je sa čim se ne umijem nositi ni kao građanin – makar strani – ni kao pisac"

Intervju – Dragan Đilas, predsednik SSP

O čemu pričaš, čoveče

"Kod Vučića je sve fikcija, on pravi inverziju realnosti već pet godina. Sve što on radi drugima, govori da drugi rade njemu. Njega napadaju mediji, mi smo nasilnici, lopovi, fašisti, mi vređamo, lažemo... A ti nazovimediji napadaju isključivo opoziciju i njega veličaju. Naše članove tuku na svakom koraku, nas sam predsednik naziva ološem, društvenim talogom... Mislim da je počeo da brka kad je u realnom svetu, a kad u tome što on pokušava da pravi"

VREME vanredni brojevi od 27. mart – 26. jun 1999

PRILOG KULTURI SEĆANJA: Ratno Vreme

Smatramo da je naša obaveza da u danima rata, u kome se zemlja našla zbog napada NATO snaga, građane što brže, kvalitetnije i potpunije informišemo o događajima u zemlji i svetu (iz saopštenja Redakcije Vremena 2. marta 1999) Ovde ponavljamo noseće tekstove iz ratnih brojeva Vremena objavljenih od 27. mart – 26. jun 1999. u vreme kada je na snazi bila cenzura štampe.

Urbanizam

Uzaludno putovanje

Preispitivanjem i izmenama grešaka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, projekat gondole morao bi da bude vraćen na početak

Izbori za parlament EU

Kraj briselske učmalosti

Krah tradicionalnih partija, jačanje radikalne desnice – evropska politika je konačno ponovo zanimljiva. Evropska unija nije propala niti će propasti, ali nas čeka pet burnih godina u kojima se odlučuje kako će izgledati u narednim decenijama

Kriminal

Šta sve možeš u Novom Sadu kada si mrtav

Slučaj govori o ošljarskom radu, i kazuje mnogo o njihovoj nesposobnosti. Kako da policija, tužilaštva i sudstvo izađu na kraj sa organizovanim kriminalom kada ne mogu da spreče dramatične slučajeve porodičnog nasilja, iako su imali sve poluge u rukama da to učine

Država i kultura

1% ili elementarno dostojanstvo

Kakva kulturna raznolikost je moguća u kulturi Srbije kad sve organizacije civilnog sektora u kulturi dobijaju 1,19% sredstava iz budžeta ili kada se za nacionalnu mrežu Nezavisna kulturna scena Srbije odvaja 16 promila budžeta

Lični stav

Degradacija zdravog razuma

Kako to da niko ne reaguje što se preparatima Todora Jovanovića pod univerzalnim nazivom TODOXIN pripisuju medicinska svojstva i zdravstvene izjave, a registrovani su kao suplementi i dijetetski proizvodi? Kako uopšte bilo ko može da veruje čoveku koji piše kuvare, leči sterilitet, alergije, holesterol, dijabetes, osteoporozu, rak, HIV

Smena u FCS

Šta će biti dalje

Praksa nas je naučila da od glavnokomandujućeg zavisi da li će se urušiti već postignuto ili će krenuti put dodatnog osnaživanja – zato je bitno ko će naslediti Bobana Jevtića