Januarski referendum je pokazao brojne nedostatke izbornog postupka u Srbiji. Posle glasanja, društvene mreže su bile preplavljene fotografijama zapisnika sa biračkih mesta koje ili pokazuju slabu pismenost članova odbora (što je bolji slučaj) ili krajnje sporne rezultate, koji ukazuju na mogućnost flagrantne krađe glasova
Vlada Srbije ukinula je 20. januara uredbu o republičkom prostornom planu posebne namene, a premijerka Ana Brnabić se istog dana pohvalila građanima da je sa Rio Tintom gotovo. Međutim, više od dve nedelje kasnije ova kompanija nastavlja da kupuje parcele u Gornjim Nedeljicama, što zbunjuje lokalne meštane. U Beogradu lider pokreta “Kreni-promeni” Savo Manojlović nastavlja da blokira Predsedništvo, smatrajući da vlast nema iskrene namere
Milo Đukanović je podržao ideju manjinske vlade. Time je po ko zna koji put dokazao da je čovek sa dobrim procenama i majstor političke igre. Naime, nije reč samo o posrednom vraćanju Demokratske partije socijalista u sedlo, već i o daljnjem održavanju krucijalnog konflikta koji gradi crnogorsku političku stvarnost – konfliktu između DPS-a i Demokratskog fronta, političkih subjekata koji čine dve strane iste medalje, stranaka koje uzajamno generišu moć svake ponaosob
Nije sporno što imamo još jedno “telo”, iako već postoje REM i ministarstvo nadležno za medije. Sporno je što će se 3. aprila uveče mnogi pozvati na privremenog regulatora ili na sumanute “dijaloge” na javnom servisu i samo na osnovu toga zaključiti da je učinjeno sve da se mediji bar pred izbore umiju i operu zube
Srbija je četvrta zemlja na svetu po procentu uglja u proizvodnji električne energije. Ispred se nalaze samo Indija, Južna Afrika i Mongolija, a približno iste rezultate imaju Poljska i Kazahstan
U Beogradu je gostovalo Slovensko mladinsko gledališče s predstavama Suprotno i Gejm
Amerika nije prihvatila ruske zahteve da se ograniči širenje NATO na istok, Rusija tim odgovorom nije zadovoljna. Ipak, Putin kaže da će se pregovarati
Medijski stručnjaci su mahom skloni da kažu da postojeći legilsativni okvir već omogućava profesionalno i uravnoteženo izveštavanje o izbornim procesima. Sa druge strane, dovoljno je prelistati domaće televizijske kanale ili proći pored kioska, pa videti u kakvoj medijskoj kloaci obitavamo. A upravo su mediji i medijske slobode “16 mera”, što je doduše u skladu sa zahtevima opozicije koja se upravo najviše i žalila na medijske slobode
Da tražiš od građana jedno, a sam da radiš drugo, to političarima u Britaniji ne prolazi tek tako, ako ih uhvate. Borisu Džonsonu nikako da oproste korona žurke u Dauningstritu 10 za vreme lokdauna. Dok trvenje oko partijanja traje, on najavljuje da će zbog ukrajinske krize da duplira trupe u istočnoj Evropi
Boris Tadić je predstavnicima Evropskog parlamenta predočio da je vlast izvitoperila mere dogovorene Sporazumom o međustranačkom dijalogu. Sa druge strane smatra da njegove opozicione kolege pogrešno očekuju da će im EP rešavati probleme. Kaže još i da je u toku medijska akcija sa ciljem da se stvori utisak da je Zdravko Ponoš protivkandidat Aleksandru Vučiću
Pregovori velikih sila o situaciji u i oko Ukrajine ne daju rezultate. Blokovska podela na „Zapad“ i „Istok“ podseća na najbolje dane Hladnog rata. Konsolidacija na nivou NATO-a i EU oko jedinstvenog odgovora Rusiji još uvek traje. U sve podeljenijem svetu i Srbija će u nekom trenutku morati da se svrsta na jednu stranu
Međunarodna kompanija Rio Tinto trenutno nema više nikakva prava na istraživanje bora i litijuma u zapadnoj Srbiji. Dok premijerka Ana Brnabić tvrdi da sličnu dozvolu Vladi Srbije nije niko više ni tražio, a ni dobio, portal „Vreme“ je utvrdio da je resorno ministarstvo dozvole za istraživanje litijuma na drugom lokalitetu u dolini Jadra već dalo srpskoj firmi Asena Investment, koju je otkupila australijska kompanija Volt Resources.
“Učešće opozicije na predstojećim izborima može da ozbiljno promeni stvari u smislu izlaznosti, a samim tim i drugačije raspodele mandata na parlamentarnim izborima i u Beogradu, dok će predsedničko mesto zasigurno ostati Vučićevo vlasništvo”, kaže za “Vreme” Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove. “Beograd je jedino mesto gde se može desiti promena”
Francuski pesnik Prosper Merime objavio je srpske narodne pesme kao da su autentične, Vladislav Jovanović Marambo je o njima odbranio doktorat, i kakve veze u svemu tome ima Luka Mesečina
Producentkinja "Nečiste krvi", prvog srpskog filma na američkom Netflixu, ne zna zašto to nije uspelo nekom prethodnom našem filmu, ali zna šta i kako treba raditi da bi se stiglo do sveta
Još od najstarijih zapisanih vremena podrazumeva se da alkohol podstiče izmeštanje bića i jezika u više predele, iz kojih se bolje vide istina i smisao života i sveta
Evropska komisija priprema nove smernice politički korektnog božićnog govora i uverava uzbunjenu evropsku javnost i Vatikan da nema nameru da ukine Božić
Cena gasa je otišla u nebesa a sa njom i štošta drugo, inflacija raste, novac poskupljuje, SAD i Rusija igraju ukrajinski poker, a pandemija ne jenjava. Srećna Nova godina
En Eplbaum: Sumrak demokratije preveo Predrag Milidrag Akademska knjiga, Novi Sad 2021.
U odnosu na 2014, danas je pozicija Aleksandra Vučića znatno drugačija. Iskusniji je, samouvereniji, opušteniji, sigurniji u sebe. Gluma i glumatanje jesu nesumnjivi element kontinuiteta. Ali onda je u tome ipak bilo dosta nesigurnosti i straha, dok je sada mnogo više prenemaganja i šmire. Naučio je da – doduše, često na grotesktan način – kombinuje “dobre” i “loše” vesti. Tako da je i ovo obraćanje na sednici Vlade “začinio” čestitkama Ani i građanima zbog otvaranja klastera 4 u pregovorima sa EU. A čak i kada je govorio o dramatičnim energetskim prilikama, taj govor je bio prilično u orvelovskom duhu u stilu: “situacija je odlična, ali se iz dana u dan poboljšava”. Dakle, promenio se. Ali, pre svega, promenili smo se mi. Narod. Javnost.
Poslanici Evropskog parlamenta su osudili nasilje huligana tokom nedavno održanih ekoloških protesta, njihovu vezu sa policijom i „moderno ropstvo“ vijetnamskih radnika u kineskoj fabrici Linglong. Aleksandar Vulin im je poručio da „ne leče svoje frustracije na Srbiji“
Položaj migranata, posebno onih sa neregulisanim statusom, svrstava ovu populaciju među najranjivije grupe u društvu. Taj položaj i stepen uživanja prava jesu svojevrstan pokazatelj na kom stepenu razvoja se nalaze neka država i društvo, i odražavaju kulturu ljudskih prava u svakoj sredini
Povećanje energetske efikasnosti (EE) i veće korišćenje obnovljive energije u privredi (uključujući objekte, transportni sektor i industriju) najvažniji su pokretači prelaska na čistu energiju. To će dovesti ne samo do uštede energije, već i do smanjenja štetnih emisija i zagađenosti vazduha
Kulturna diplomatija je kad pozorišne predstave, filmovi, slikari, pisci, muzičari postižu ono što bi trebalo da ostvari diplomatija. Kad, na primer, nekom iz belog sveta, dok gleda reditelja Stefana Arsenijevića kako u Karlovim Varima prima Kristalni globus, glavnu nagradu festivala, za film Banović Strahinja, Srbija postane zemlja koju treba uvažavati. Ili kad organizatori Dubrovačkih ljetnih igara moraju da menjaju program kako bi našli još jednu, treću reprizu Balkanskog špijuna, predstave beogradskog Narodnog pozorišta.Kulturna diplomatija je i ono što država podrazumeva, što se po njoj dešava samo od sebe, pa se i ne trudi. Ali nema veze. Uostalom, ne kaže se za džabe – šta će nama ambasadori, mi imamo Exit i Guču.
U SAD i u Kini, na tamošnjim jezicima, objavljene su edicije knjiga savremenih srpskih pisaca, što nam se nikada pre nije dogodilo. Nije neuobičajeno da strani pisci, gosti Sajma, objave knjigu o nama
Iz studije Kulturna diplomatija: Umetnost, festivali i geopoetika (izdavač je Desk Kreativna Evropa Srbija) koja je promovisana tokom 50. Bitefa, prenosimo znatno skraćen tekst “Osnivanje Bitefa i kulturna diplomatija socijalističke Jugoslavije”
“Neki kažu da je glavni razlog za eskalaciju izbegličke krize 2015. godine bio poziv Angele Merkel. Ne slažem se sa tom konstatacijom. Razlog je bio taj što je Sirija razorena, što je pola Iraka bilo pod vlašću Islamske države i što nije bilo razumno da se očekuje kako će Jordan, Liban i Turska da prihvate sedam ili osam miliona ljudi. Oni to jesu uradili, ali Sirijci, pa potom Iračani i Avganistanci, nisu mogli da uživaju prava koja im pripadaju kao izbeglicama u velikim šatorskim kampovima, bez mogućnosti da rade, da nastave obrazovanje, da jednom rečju žive u uslovima u kojima bi imali šansu za novi početak. I imali su pravo da krenu tamo gde im ta prava, barem donekle, mogu biti data. Ali isto tako treba reći da je ka Evropi krenuo daleko manji broj ljudi od onih koji je odlučio da ostane i da čeka da se vrati kući”
