Francuska i NATO

10.mart 2021. Milan Milošević

Prevelika šapka Šarla De gola

General je želeo da Francuska bude jaka, nezavisna i da ravnopravno razgovara i sa Moskvom i sa Vašingtonom, pa su njegovi naslednici smatrali da su prinuđeni da stalno dokazuju da su verni saveznici u okviru NATO-a. Tako je odnos Bele kuće i Jelisejske palate ispao bolji nego što je francuski nacionalni ponos mogao javno da prizna. U tom kontekstu ni izjavu predsednika Makrona o "moždanoj smrti NATO-a" ne treba shvatiti naročito dramatično

Intervju – Aleksandar Pavlović, naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju

10.mart 2021. Vukašin Obradović

Imaginarni Albanac

"Po pravilu, srpski udžbenici predstavljaju Srbe isključivo kao žrtve, srpske težnje i akcije kao legitimne, prećutkuju stradanja druge strane, a albanski udžbenici imaju isti narativ sa obrnutim predznakom. Vekovi zajedničkog života i mnoštvo pozitivnih primera se izostavljaju. Rezultat je da danas mlađe generacije Srba i Albanaca ne znaju ništa jedne o drugima, vide se međusobno kao neprijatelji i apsolutno im je nezamislivo da smo, zapravo, oduvek živeli zajedno, uz to vekovima i u istoj državi, bila to Vizantija, kraljevina Nemanjića, Osmansko carstvo ili Jugoslavija"

Provetravanje

03.mart 2021. Goran Vojnović

Dnevnik Dare iz Jasenovca

Meni je kao djetetu moj djed pokazivao gdje mu je metak ušao u nogu, a gdje izašao, a moj otac danas mojoj djeci priča o tome, kako je slomio nogu igrajući fudbal

Kina – Svetska ekonomska sila broj jedan

24.februar 2021. Aleksandar Novačić

Američki san i kineska java

CIA je potvrdila da su Kinezi ostvarili staru, nekada utopijsku, ali uvek revolucionarnu Mao Cedungovu parolu "stići i prestići Ameriku": Kina je postala prva ekonomska sila sveta

Region i vakcina

24.februar 2021. Jovana Gligorijević

Ima i za komšiluk

Proces vakcinacije u Srbiji teče dobro. Za sada, Srbija uspeva ponešto i da donira susednim zemljama mada se pojavljuju optužbe da to radi iz političkog interesa ili na etničkom principu

Beogradski izbori – Slaba tačka vlasti

17.februar 2021. Zora Drčelić

Kako na megdan Stefanu Nemanji

Hoće li se Beograđani, kad dođe vreme gradskim izborima, setiti malverzacija na tenderima, planirane seče šume u Košutnjaku, izgradnje spalionice u Vinči? Hoće li zapamtiti fušerajske i korupcionaške rekonstrukcije trgova i ulica, loš javni prevoz, otimanje obala reka, zagađen vazduh, otimanje Makiškog vodoizvorišta, muzičku fontanu, novogodišnju rasvetu? Ili će se, što reče Rukavišnjikov, "navići" na spomenik

Kosovo – Parlamentarni izbori

10.februar 2021. Vukašin Obradović

Čekajući Samoopredeljenje

U dominantnom delu kosovskog javnog mnjenja ovi izbori se doživljavaju kao prilika da se raskine sa takozvanim "ratnim strankama", onim partijama koje u svojim političkim programima baštine pre svega "oslobodilački rat" i nasleđe Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Aljbin Kurti, glavni favorit ovih izbora, posle odluke Vrhovnog suda, ne nalazi se na listi Samoopredeljenja. Prva na listi je, doduše pod brojem dva, Vjosa Osmani. Aktuelna v. d. predsednika Kosova, pored Kurtija, važi za najpopularniju političarku na Kosovu

Jubilej

03.februar 2021. Jovan Čekić

Čvorište avangardne mreže

Prvog februara, pre sto godina, pokrenut je časopis "Zenit", najvažnije jugoslovensko avangardno glasilo. Tim povodom u beogradskom prostoru galerije "Rima" otvorena je dokumentarna izložba, a očekuje se i objavljivanje zbornika Sto godina časopisa Zenit u izdanju ove galerije i Instituta za književnost i umetnost u kome su radovi 35 autora iz zemlje, regiona i inostranstva sa novim interpretacijama i saznanjima o "Zenitu". Jedan od njih, profesor Jovan Čekić, bavio se kontekstom u kome je ovaj časopis nastao

Vakcinacija u EU

03.februar 2021. Nemanja Rujević

Ko te ima taj te nema

Evropska unija do sada je zaključila ugovore za 2,3 milijarde doza vakcine. Ali ko zna kada će one stići. Vakcinacija ide traljavo, živci su sve tanji, a kritike sve glasnije

Intervju – Božo Prelević, advokat

03.februar 2021. Nedim Sejdinović

Prisluškivanje se nije moglo desiti bez znanja Nebojše Stefanovića

"Bivši ministar unutrašnjih poslova bio je na izvoru informacija i vrlo dobro poznaje dubinu naše metastaze. Imao je on tamo ljude sa kojima se mogao konsultovati, a koji su takođe skupili audio i video-snimke i na sigurno ih pohranili, da bi na osnovu toga preživeli ili dobili pozicije. Pritom je znao mnogo bolje nego mi ko je Vučić i na šta je sve spreman. Ne mislim, naravno, da je Stefanović bio ključni čovek u svemu tome, ali ponavljam – bez njegovog znanja to nije moglo da se desi. Ne jedan, nego dosta ljudi iz policije mi je reklo da bi policija bila u mnogo goroj poziciji da se Stefanović nije često ponašao kao brana kriminalnim zahtevima"

SAD – Haotična vakcinacija

27.januar 2021. Slobodan Kostić

Reči utehe i nada u dela

U Vašingtonu ili Njujorku ljude zovu telefonom i sakupljaju na ulici ne bi li hitno primili vakcinu pre nego što propadne, jer se oni kojima je namenjena nisu pojavili u zakazanom terminu. Donald Tramp, koji je ignorisao epidemiju kovida 19, Džozefu Bajdenu je ostavio potpuno haotičnu pandemijsku situaciju koju sada valja što pre ispraviti, jer 20 odsto umrlih od virusa korona u svetu čine Amerikanci

Intervju – Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam

20.januar 2021. Nedim Sejdinović

Povratak u radikalski duh devedesetih

"Nekadašnji zamenik Visokog predstavnika u BiH Rafi Gregorijan govorio mi je da ima ceo orman dokaza o Dodikovim kriminalnim radnjama. Međutim, nikada on sa tim nije izašao u javnost. I oni koji su došli posle njega posedovali su te dokaze, i to ne samo protiv Dodika nego i protiv drugih nacionalnih lidera u BiH. I opet niko nije našao za shodno da građanima to saopšti, da im pokaže kako su ih njihovi lideri debelo ojadili. Navodno štiteći svoj narod, radili su sve u sopstvenu korist"

Provetravanje

13.januar 2021. Rumena Bužarovska

Nada je disciplina

Govorim o sve vidljivijem mehanizmu ispraznog jedenja govana koji uvek ima jedan isti moto: nemoj ništa raditi, svet ne ide nikuda, svi napori su vam uzaludni, ne budite naivni i prestanite da verujete u ideale

Intervju – Želimir Žilnik, filmski reditelj i scenarista

29.decembar 2020. Nedim Sejdinović

Danas su pod reflektore postavljeni oni najgori

"Bez dileme, međutim, mogu da odgovorim da su najprogonjeniji poslednjih godina, svuda, migranti. Progonjeniji su i od Vučića, da izvinite. Naspram njih se grade ogromni zidovi, kopaju kanali, rastežu bodljikave žice. Puštaju se besni psi. Jurišaju policajci sa pendrecima i gasnim bombama. Upotrebljava se i smrtonosna municija"

Kultura sećanja – Sto godina Obznane i Zakona o zaštiti države

23.decembar 2020. Branka Prpa

Put u diktaturu

"Uništili su Veliku Narodnu Skupštinu i poništili su dostojanstvo Narodnog Predstavništva; stegli su krvnički za gušu javnu reč; nasiljem su obeščastili slobodu zbora i dogovora; pretvorili su izbore u falsifikatorska preduzeća praćena nasiljima. Rečju, zagadili su ceo javni život, pogazili gotovo sve zemaljske zakone, porušili bezbroj puta Ustav..." Ove reči je pre nešto manje od sto godina napisao Jaša Prodanović, jedan od prvaka Republikanske stranke

Intervju – Branko Milanović, ekonomista

23.decembar 2020. Slobodan Kostić

Iluzija je da će Srbiju primiti u EU

"Jedina zemlja koja u toku dve ili tri decenije može da se nađe u EU je Crna Gora – mala je, u sastavu je NATO, a potrebno je održavati nadu da i drugi mogu da računaju na članstvo. Ona sa postojećim brojem članica ne može da postigne konsenzus oko mnogih pitanja tako da je primanje novih, nerazvijenih država koje su opterećene unutrašnjim problemima upravljanja, vladavine prava ili slobodnih izbora za nju potpuno neprihvatljivo"

Globalni izazovi i terorizam u 2021.

23.decembar 2020. Uroš Mitrović

Svet na prekretnici

Da li svetu predstoji poslednji čin borbe sa pandemijom virusa kovid 19 i da li je rat vakcinama neizbežan? Ima li leka za rastuću globalnu nejednakost i ogroman broj izgubljenih poslova tokom epidemije? Ko će zauzdavati digitalne moćnike i ograničiti posledice sajber terorizma? Da li će nova američka administracija napraviti zaokret od Trampove politike i hoće li brojna krizna žarišta u svetu konačno izaći iz spirale nasilja? Sve to su samo neka od pitanja na koja čovečanstvo traži urgentni odgovor u bliskoj budućnosti

Intervju – Vuk Ršumović

23.decembar 2020. Ivana Milanović Hrašovec

Antigona iz Avganistana

"Da li je čitav smisao života preživeti? Zapravo, da li je život koji se sastoji samo od preživljavanja, vredan da se živi? Da li je vredno živeti život u kome si prinuđen da se odrekneš svog porekla, detinjstva i ljubavi prema rođenom bratu"

Poljska – Demonstracije protiv zakona o abortusu

16.decembar 2020. Uroš Mitrović

Vlada na radost Vatikana

Poljska se suočava sa masovnim protestima i političkom krizom koju je potpalio izuzetno restriktivan zakon o abortusu. To nije jedina tačka poljskog razmimoilaženja sa shvatanjima većine članica Evropske unije, ali jasno simbolizuje ekstremni konzervativizam vlade u Varšavi iz koga proizilaze svi drugi problemi sa Briselom

TV manijak

09.decembar 2020. Dragan Ilić

Prinudno konzervativno autovanje

Jožef Štajer, mađarski konzervativni evroposlanik, zagovornik svetosti braka između muškarca i žene, uhvaćen je u Briselu kako za vreme policijskog časa prisustvuje raskalašnoj gej žurci. To nije usamljen primer dvostrukog seksualnog života među evropskim demohrišćanskim i desničarskim političarima

Lični stav

02.decembar 2020. Zoran Petrović

Izgubljena godina

Previše optimistična projekcija rasta BDP-a od šest odsto i na njoj zasnovane projekcije prihoda su rizične. Razvoj pandemije je isuviše neizvestan, baš kao i pitanje kada će u Srbiji biti moguća masovna vakcinacija protiv kovida 19

Dvesta godina od rođenja Fridriha Engelsa

02.decembar 2020. Aleksandar Marković

Druga violina bauka komunizma

U subotu 28. novembra navršilo se 200 godina od rođenja jednog od očeva naučnog socijalizma i marksističke teorije države i društva, Fridriha Engelsa. Čini se da će u Srbiji 21. veka ovaj jubilej proći nezapaženo, iako je do pre samo nekoliko decenija, pored Karla Marksa, njegovo ime izgovarano uz veliko divljenje i poštovanje. Ipak, Engelsova intelektualna zaostavština zavređuje bar kratak osvrt, imajući u vidu značaj koji je njegovo delo ostavilo na tokove svetske istorije

Intervju – Veran Matić

25.novembar 2020. Andrej Ivanji

Do promena se dolazi malim potezima

"Nisam hteo da glumim Vilija Branta, već da moj gest bude asocijacija na njegov gest i da ljudi prepoznaju moju poruku bez velikih reči, jer su se reči izvinjenja već pomalo izlizale"

Filmologija – Šijan, Kronja, Fafulić Milosavljević

25.novembar 2020. Zoran Janković

Filmofilija u tri k(o)raka

Pisci u bioskopu: književna istorija naših filmskih doživljaja (antologija) Slobodana Šijana; Estetika avangardnog i eksperimentalnog filma: Telo, rod i identitet // EvropaSADSrbija Ivane Kronje; Pedeset godina filmskog hita u srpskoj kinematografiji 19692019 Marine Fafulić Milosavljević; Filmski centar Srbije (FCS)

Intervju – Dino Mustafić, reditelj

25.novembar 2020. Nataša Gvozdenović

Svet je bez prikladnog rešenja

"Siguran sam kako dolaze izrazito teška vremena za visoku, kritičku kulturu, samim tim i teatar. Mnogi će iskoristiti pandemiju, već to i čine kao politički izgovor za suspenziju velikog dijela ljudskih prava, a znamo iz historije kada se ona jednom izgube, dug je put da se opet vrate. Zabrinjava i odsustvo javnih razgovora, debata o svemu, jer premještanje poslovnog i privatnog života u digitalno okruženje podrazumijeva mnogo veće i opasnije mogućnosti socijalne i psihološke kontrole, a konsekvence su zastrašujuće"

Sedamdeset godina Evropske konvencije o ljudskim pravima

25.novembar 2020. Tobias Flesenkemper

Zaštita osnovnih prava i slobode ljudi

U novembru 2020. godine proslavljamo 70. godišnjicu Evropske konvencije o ljudskim pravima. Konvencija danas okuplja 47 država, uključujući Srbiju, objedinjenih oko ideje poštovanja i zaštite demokratije, vladavine prava i ljudskih prava više od 830 miliona ljudi u Evropi

Stranački život i smrt

11.novembar 2020. Nikola Tomić

Jesenja previranja opozicije

Zajedno sa onima koje su izašle na parlamentarne izbore, i bojkotaške partije žele da pod okriljem Evropske unije pregovaraju s vlašću o uslovima za učešće na predsedničkim i beogradskim izborima. Razlog za promenu njihovog stava je jednostavan: ovog puta vide šansu za dobar rezultat, a u Beogradu, veruju, čak i za pobedu