Država i baština
Poverenje i poštenje
Zašto je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture preinačio mišljenje od pre tri godine po kome je na Kalemegdanu gradnja nedozvoljena, i zašto država krši svoje zakone
Lični stav
Srbija u kandžama banaka
Korisnici kredita u švajcarcima ne traže od države nijedan dinar. Traže da im se vrati nezakonito oduzeta imovina (novac) od banaka jedino i isključivo i na osnovu sudskih presuda. To što država hoće da pomogne banke, to je njen problem; možda oseća grižu savesti kao saučesnik u ovim kriminalnim radnjama
Zoom
Mirjana na Prkosima – Kako se dogodilo da poželjni dijalog političkih aktera bude zamenjen raspravom o tome gde je ko gostovao
Jalovi su pokušaji da se simulira postojanje dijaloga u društvu dva sata nedeljno u programu koji nedeljno traje 168 sati, a da je 166 sati posvećeno ubijanju ideje o dijalogu i gde se "konj’ma na repove" razvlače, čerupaju i blate politički neistomišljenici
U susret mitingu i kontramitingu – Uloga protesta 1991–2019
Sva naša odmeravanja
Nezahvalna su poređenja sa protestima i kontramitinzima devedesetih, dva puta se u istu reku ne može zagaziti, ništa ne može biti isto, i to što mnogi učesnici današnjih protesta objavljuju svoje fotografije "nekad i sad" decembar 1996 – decembar 2018, ponosni na činjenicu što su uvek bili na "istoj, pravoj strani", pre je neka vrsta kolektivne terapije jer upadamo u zamku da bezmalo tri decenije na ulicama gradova Srbije vodimo jednu te istu bitku
Intervju – Dušan Petričić, karikaturista
Nervoza uzurpatora je dobar znak
"Iako su formalno počeli kao reakcija na povređivanje jednog političara, protesti su nedvosmisleno pokazali da je ljudima, građanima, došlo do guše. U toj odluci da prljava voda ne dođe i do nosa ima, pre svega, bunta protiv ove divljačke, bahate i arogantne vlasti, ali i ozbiljne razočaranosti stanjem na opozicionoj sceni. Da, bilo je malo javnih ličnosti koji su od početka pružili otvorenu podršku protestima, ali sam uveren da lični primeri uvek imaju presudnu ulogu"
Novi Zeland – Smrt uživo
Teroristi i voajeri
Mali, nabildovani, desni ekstremista Brendon Tarant je na Novom Zelandu ubio pedeset i ranio četrdesetak muslimana u dve džamije. Ubijanje je prenosio uživo na Fejsbuku. Milioni ljudi su gledali i šerovali prenos i video sve dok administratori Fejsbuka i drugih društvenih mreža nisu reagovali. Teror slikama dosegao je novu dimenziju
Slučaj Duška Kneževića
Insajder iz vrha
Priča o onome što se u Crnoj Gori zbiva između Kneževića i Đukanovića ujedno je fascinantna i onespokojavajuća. Ona svedoči o tome šta je potrebno da "zarobljena država" – a takve su, prema Strategiji Evropske komisije, sve zemlje tzv. Zapadnog Balkana – makar počne da puca i da istina počne da se oslobađa
Zoom
Čerupanje pokojnika – Da li bi danas Zoran Đinđić glasao za Aleksandra Vučića
Nakon ubistva Đinđića nastupilo je, istakla je premijerka, vreme u kojem su političari i ljudi koji su preuzeli odgovornost za vođenje države pokazivali neverovatan stepen kukavičluka, bežanja od bavljenja teškim i nepopularnim temama, ogroman populizam... A onda je došao Vučić!
Portret našeg vremena – Srđan Milovanović
Kopernikansko poslovanje
Svi vlasnici velikih medija sa nacionalnom frekvencijom postali su lokalni preduzetnici – Željko Mitrović, Predrag Ranković zvani Peconi i, na kraju, Srđan Milovanović zvani Srki Kopernikus. Ovakva "dinamika" je konačno ogolila scenu do kraja jer sada ne postoje ni naznake da bi u Srbiji mogla da postoji TV stanica sa nacionalnom frekvencijom čija uređivačka politika u oblasti informativnog programa nije u skladu sa interesima Aleksandra Vučića
Zoom
Namigivanje – Vučić kao da gubi nerve i oseća da ima sve manje podrške i da mu je sužen manevarski prostor, pa to nadoknađuje pojačanom retorikom
Predsednik bi morao da preispita svoju politiku osionosti i samovlašća, ako još ima vremena za to i ako nije ušao u kolotečinu, diktatorski manir koji počiva na zabludi da će ovi što su mu sada verni biti odani i kad vide da je voda došla do dna bureta
VREME 321. 14. DECEMBAR 1996.
Idu dani: Srbija se vraća kući
Oslobođena energija druge Srbije mora se s ulica što pre pretočiti u alternativne skupštine i parlamente uz potpuni bojkot ionako trulih institucija režima
VREME 331. 22. FEBRUAR 1997.
Intervju: dr Stojan Babić – Pištalike za novu vladu
"Izlazak iz ekonomske krize u potpunosti zavisi od sposobnosti da se politički nagodimo sa glavnim igračima na svetskoj političkoj sceni"
Ogledi – Implementacija sporazuma iz Prespe
Poen za NATO, demokratija kao »kolateralna šteta«
Orašac – Naš Dan državnosti
Šubara, kokarda i premijerka
Premijerku upraviše prema ukrašenoj pogači, iza metalne ograde arlauknuše "Izdaja", obezbeđenje omlati transparente "Vučiću, izdao si Kosovo"
VREME BR. 273. 13. JANUAR 1996.
Što Srbin zamera Slovencu
VREME BR. 287. 20. APRIL 1996.
Iz stručnog ugla: Savezna vlada protiv guvernera
Ovaj narod niko nije pitao da li želi kontinuitet sa SFRJ. Možda narod želi potpuno drugu državu koja bi se zvala Srbija i Crna Gora i koja ne bi nastavljala tragične zablude prethodne države
Film
Retki primerci retke vrste
Za narod koji insistira na svojim slobodarskim poduhvatima, potencijalima, pa i potrebama, značajnih filmova sa pobunom kao važnim motivom u srpskoj kinematografiji nerazumljivo je malo
Nuspojave
Još Severnija Makedonija
Deprimirajuće je poređenje načina na koji razmišlja, govori i deluje makedonski premijer Zoran Zaev i onoga što u Srbiji nude vladajuće, ali dobrim delom i opozicione figure
Lični stav
Referendumom protiv partokratije
Opozicija i protesti svode zahteve na fer izbore i slobodu medija. Tu nastupa problem konkretizacije. Prvo, šta konkretno sprečava održavanje fer izbora i slobodu medija i odvlači Srbiju u diktaturu? Drugo, kako konkretno da se dođe do te neophodne promene
Lični stav
Cena štednje – privatizacija javnog interesa
Politika štednje Srpske napredne stranke dovela je do višestrukog pada javnih investicija u gradovima i opštinama, koji naprednjaci pokušavaju da kompenzuju raznim javno-privatnim partnerstvima sklopljenim u korist privatnih interesa, a na štetu građana
Politička klima – Solarni paneli
Prosumer u Srbiji – nemoguća misija
Da li ste razmišljali da ugradite solarne panele na zgradu u kojoj živite i tako smanjite račun za struju? E, pa – ne može. Ovo je priča o tome kako zbog neadekvatne regulacije i nedostatka dobre volje da se ona izmeni nije moguće da fizička lica učine na korist i sebi i zajednici
Televizija – Džon Oliver, Englez u Njujorku
Uvozni čuvar američkog razuma
Kao globalni šampion forme televizijske političke satire, Oliver je pouzdani glas marginalizovanih u vreme divljanja populizma, ali liberalne vrednosti zastupa ne podležući "politički korektnoj" sterilizaciji jezika i mišljenja
Intervju – Tatjana Mandić Rigonat, rediteljka
U svetu otrova i šlagera
"Ovo vreme osećam kao vreme društvene, političke paranoje, totalitarizma medija, vratolomnih spinova, a od toga i razum i nervi posustaju"
Povratak »Deliveri junita«
Ko plaća Tonija Blera
Šta li je posao premijerke i ministara ako Blerov Institut bez ikakvih javnih informacija, ne dao bog kakvog tendera, za Vladu nabavlja čoveka koji treba da rešava ključne probleme Vlade
Granice evropske solidarnosti
Lokalni lideri i globalni procesi
Dok su se u Francuskoj izgovarale velike reči o miru, nenasilju, solidarnosti i posledicama nacionalizma, pogledi nekih od njih su besciljno lutali. Odsustvo zainteresovanosti ne iznenađuje jer su se u lokalne moćnike izgradili zahvaljujući zastrašivanju, etničkim podelama, potpirivanju i učešću u sukobima. I danas se na vlasti održavaju primenjujući iste principe
Kultura sećanja – Dan borbe za ukidanje ropstva i Dan ljudskih prava
Robovi modernog doba
Treba se tu i tamo podsetiti da u Africi deca rade u rudnicima, da u Aziji radnice padaju mrtve od iscrpljenosti za šaku dolara, kako bi se firme u zapadnim zemljama, koje se pompezno zalažu za ljudska prava i socijalnu tržišnu privredu, što više bogatile. Treba se malo češće podsetiti da aktuelna srpska vlast pokušava da od Srbije napravi zemlju jeftine radne snage, to jest da je u evropskim okvirima pretvori u zemlju robova modernog doba