Teroristi i voajeri

Sedite kod kuće, na poslu, u kafani. Pogledate šta ima novo na Fejsbuku, onako uzgred, po navici, kao što pogledate na desetine postova dnevno. I onda vam pogled ostane prikovan na jednom prenosu uživo. Ne možete da verujete šta vidite. Shvatate da gledate live stream, ali kao da se radi o sceni iz nekog akcionog ili ratnog filma sa mnoštvom mrtvih i hektolitrima krvi. Vidite kako neko iz automatskog oružja, iz neposredne blizine, puca na ljude. Ljudi padaju mrtvi ili ranjeni. Kao u video-igrici. Samo što ubrzo shvatite da se ne radi o insertu iz filma ili igrice, već o prenosu uživo. Neko STVARNO ubija ljude, u pravom vremenu, live, pred vašim očima. Uzbuđeno šerujete prenos. Neće vam poverovati ako ne vide sami. To MORA da se vidi.

Za nekoliko minuta milioni ljudi zajedno sa vama osećaju slatku jezu i uzbuđenje, ili zgražanje i odbojnost, tek niko ne skida pogled sa prenosa dok ga administrator Fejsbuka ne ukine. Nisu sami primetili da se nešto nedolično dešava na njihovoj platformi, morala je na to da ih upozori novozelandska policija. Radnja se dešava u Krajstčerču na Novom Zelandu.

Ubrzo se sedamnaest minuta dug video pojavljuje na Jutjubu i šeruje preko Instagrama i Tvitera. Na Jutjubu se uznemirujući video zadržava daleko duže nego na Fejsbuku, nije tačno poznato koliko. Ne zna se ni koliko ljudi je daunlodovalo video na svoje računare. Jasno je da je kontrola društvenih mreža zakazala. Belac sa kratkom kosom koji ubija muslimane u džamiji brzinom svetlosti postaje internet zvezda.

Postepeno saznajemo kako je reč o Novozelanđaninu Brendonu Tarantu, malom, nabildovanom, desnom ekstremisti, da je u dve džamije stigao da pobije pedesetak i rani četrdesetak ljudi, da se traga za njegovim pomagačima (kasnije je policija saopštila da verovatno nije imao saučesnike), da je na šlem stavio kameru kako bi mogao istovremeno da snima i neometano puca.

Pojavila se i vest o nekakvim vezama ubice sa guslama, Radovanom Karadžićem, knezom Lazarom, Srbijom, nekakvim srpskim simbolima u kojima je, navodno, poremećeni Tarant našao inspiraciju za svoj masakr i tako dalje. U Srbiji dobar povod za teorije zavere, na Zapadu malo podsećanje na zle Srbe.

IZVAN KONTROLE

Kolika je prednost prenosa uživo na Fejsbuku u zemljama sa kontrolisanim medijima kao što je Srbija, tolika je opasnost za širenje „neprimerenih sadržaja“, jer live stream nije moguće kontrolisati, makar na početku emitovanja. Kontrola i eventualno brisanje sadržaja slede tek kada se sadržaj postavi na Fejsbuk, koji je saopštio da je izbrisao više od 1,5 miliona videa iz Krajstčerča i sprečio 1,2 miliona pokušaja njegovog skidanje ili širenje.

U vezi sa rasprostranjenom fascinacijom brutalnim slikama, pogotovu pokretnim pa još uživo prenošenim, mediji podsećaju na prenos uživo na Fejsbuku silovanja petnaestogodišnje devojčice 2017. godine u Čikagu. Četrdesetak korisnika gledalo je silovanje i niko nije pozvao policiju. Fascinacija činjenicom da uživo gledaju nasilje vezala ih je za monitore. U zvaničnom saopštenju nakon tog događaja, Fejsbuk je uveravao javnost da „ozbiljno shvata svoju odgovornost za bezbednost ljudi“.

Novozelandska policija pokušava da spreči širenje jezivog videa internetom, pozvala je građane da ga ne šire. Uprkos tome, video se i dalje širi. Zvaničnici upozoravaju da bi ovaj slučaj mogao da inspiriše imitatore – iskompleksirane, poremećene ljude sa radikalnom ideologijom ili bez nje, koji žele da privuku pažnju na sebe ili svoj cilj. Prenos uživo na Fejsbuku je idealna platforma za to.

NOVI KVALITET TERORA

Nemački nedeljnik „Špigel“ piše o „fundamentalno novom kvalitetu terora“ koji se prenosi uživo. To je bio one–man–show „ideološkog influensera“ koji je znao kako da iskoristi mogućnosti koje mu pruža Fejsbuk, u duhu „terora slikama“ koje dopiru do svesti ljudi.

Za razliku od Islamske države, koja je mnogim teroristima bila uzor za dizajniranje užasa, modernom teroristi, kakav je Tarant, ne treba čitav filmski tim da bi zadivio svet brutalnim pokretnim slikama. On je sam i ubica i scenarista i reditelj i glavni glumac i montažer, čak i muzički urednik i distributer. Poruka koju šalje je da je on „čovek od akcije“, a ne jedan od onih koji do besvesti palamude po raznim forumima.

To što je cenzura praktično nemoguća, piše „Špigel“, jeste najmoćnije oružje u „ratu slikama“ sa ciljem da se izazovu strah i haos. Tarant je na osnovu do sada dostupnih informacija usamljeni, mržnjom zadojeni ludak željan pažnje, kod koga su ideologija ili rasizam sporedna stvar. Ali ne bi čudilo da sledeći put neka organizovana teroristička grupa svoj teroristički akt prenosi uživo na Fejsbuku.

NOVA DIMENZIJA

U modernom svetu tek kada slika obiđe svet, zlodelo, terorističko ili nekakvo drugo, bude zaokruženo. Terorista postaje sopstvena PR agencija jer sam bira sadržaj koji će da postavi na društvene mreže. Tradicionalni mediji ipak sami prave selekciju i obradu sadržaja za koji preuzimaju odgovornost.

„Koga teror slikama ne napravi počiniocem, napraviće ga voajerom“, napisao je 2015. austrijski književnik Hans Magnus Encensberger. „Špigel“ piše da je teror slikama poprimio sasvim drugu dimenziju otkako je 2016. prvi put uživo na Fejsbuku jedan islamista u Francuskoj ženi nekog policajca odrubio glavu.

Četiri godine i nekoliko tehničkih dostignuća kasnije, novozelandski masakr je potvrdio Encensbergerovo upozorenje. Zbog toga što većina ljudi ima nagon da, bezbedno udaljena, gleda uživo prenošenje svireposti i ubistva, treba očekivati kako će teroristi i ludaci svih vrsta iz bilo kakvih pobuda sve više da koriste tehničke mogućnosti društvenih mreža. Važno je da se što brže dopre do što više ljudi.