Kako su bivši kancelari Nemačke Helmut Šmit i Gerhard Šreder doveli u nepriliku vladajuću koaliciju u Berlinu iskazavši razumevanje za ukrajinsku politiku Vladimira Putina. Zašto je Šmit slušao Tita i bio oličenje ljubaznosti prilikom susreta sa Veselinom Đuranovićem. I zašto duh negdašnjeg stolara iz Srebrenice Selmana Selmanagića lebdi nad novim zdanjem Nemačke obaveštajne službe BND
"Čujem kritike na račun gospodina Vučića da se meša u sve i svašta – verujem da se i on susretao najčešće sa floskulom ‘nisam nadležan’. A nadležan neko mora da bude, imenom i prezimenom"
Ne bi li stanovništvo moralo, kao nekada fluorografisanju, biti podvrgnuto obuci iz logike kako bi svaki građanin bio kadar da prepozna pitanja koja su pogrešna?
Dvadeset šestog marta 1984. godine, u smrt je sopstvenom voljom zakoračio Branko Ćopić, ključni pisac jugoslovenskih detinjstava. Naslutio je vreme umnožavanja crnih konja i crnih konjanika, noćnih i dnevnih vampira, braneći ipak celim svojim životom i delom naše mesečine, nasmejane zore i tužne sutone
Građanima Srbije se plasira da prava i autentična moć ne leži u zakonima i institucijama, već da je imaju oni koji su u stanju da od bilo koga za dan naprave superheroja ili najgoreg kriminalca – sve u zavisnosti od toga kakvi su njihovi trenutni interesi. Svako od nas samo za dan može da bude zaodenut u odelo heroja ili da bude izvrgnut ruglu kao "antiheroj nacije"
Prošle nedelje nije se birala vlast, jer je ona već bila de facto izabrana. Glasanje je više bilo rasprava o interpretaciji novije istorije
Rezultati parlamentarnih izbora na teritoriji Vojvodine, koji su ovoga puta slični onima širom Srbije, dodatno su osnažili pritisak SNS-a na aktuelnu vladajuću koaliciju u Pokrajini, koju čine Demokratska stranka, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Savez vojvođanskih Mađara – da demisionira i raspiše prevremene pokrajinske izbore
U sredu 12. marta, u beogradskom Bitef teatru premijerno je prikazana drama Biljane Srbljanović Mali mi je ovaj grob u režiji Dina Mustafića, urađena u koprodukciji Hartefakt fonda, Bitef teatra i Testament filma iz Beograda, Kamernog teatra 55 iz Sarajeva i kazališta Ulises sa Briona. Jedan od dramaturga predstave bio je i Božo Koprivica. U ovom broju "Vremena" donosimo njegov dnevnik pisan tokom rada na ovoj predstavi
Kombinacija voluntarizma i nekompetentnosti uvek je pogubna za politiku
„Na ovom je svijetu najvažnije da imamo nešto da ispričamo", kaže jedan Sijarićev junak. „Nije važno je li ono što se priča istina – da pouči, ili izmišljeno – da zabavi; nego da se pričajući i slušajući dva puta živi..."
Intervjui slični ko jajetu jaje, na drugoj pak stranici gost prilog daje: verovali ili njet, svako pomene prozor u svet
Petsto protestnih bedževa smo razdelili u prvih nekoliko minuta. Ostatak vremena proveli smo objašnjavajući ljudima da ih nemamo više jer nismo očekivali toliko velik broj okupljenih na protestu. U 13 sati violinista izlazi i svira "Tamo daleko". U masi vidim Borku Pavićević koja plače i znam da smo uspeli. Nakon protesta objavljena je vest da je Siniša Mali, predsednik privremenog veća Beograda, rekao da je odluka o premeštanju urne zamrznuta
"Pre desetak dana počela je da radi nova zgrada Kinoteke u Uzun Mirkovoj. Ja sam mogao ovu zgradu 1995. godine da zamažem, da napravim Potemkinovo selo i da pustim gledaoce. E, to nisam hteo. Jeste, rekonstrukcija je potrajala, ali sad na kraju karijere mogu mirno da odem iz Jugoslovenske kinoteke jer je misija u koju sam ušao 1992. godine, što se mene tiče, dovedena do kraja"
Na ovogodišnjem, 42. po redu Festu, koji će se održati od 28. februara do 9. marta, biće prikazano sedamdesetak ostvarenja svetske kinematografije, svrstanih u devet programskih celina. Kao i svake godine, "Vreme" i ovoga puta donosi izbor filmova sa Festa koje ne bi trebalo da propustite
Danas među običnim svetom o izborima malo ko uopšte i govori. Uopšte, ima nešto apsolutno perverzno i zlokobno u čitavoj ovoj, samo naizgled komičnoj situaciji, gde se – uz izuzetke koje bukvalno možete prebrojati na prste jedne ruke – svi, narod, mediji, analitičari i politički akteri naprosto utrkuju ko će se lepše i maštovitije diviti carevom novom odelu. I u kojoj se svaka kritička ili satirična reč dočekuje kao krunski dokaz saučesništva u mračnoj "tajkunskoj zaveri" protiv Velikog Vođe
Vladar istovremeno mora da bude i lisica i lav, pisao je Nikolo Makijaveli. Novi premijer Italije Mateo Renci pokazao je da je lukav, kada je, neki kažu podlo, naterao partijskog druga Enrika Letu da dâ ostavku na funkciju predsednika vlade. Ali, da li osim retoričkih ima i druge osobine potrebne da bi se vladalo Italijom
Kad dopadoh bolesničke postelje usled virusa, naučno opisanog u "Vremenu" br. 1206, pročitah da je svetlo dana ugledala knjiga Bore Jovića, prkosnog, neću reći svađalačkog, ali ipak naprasitog naslova "Zašto bih ćutao"
Znam tu atmosferu. Poznajem je „po koraku". Po mantričnom batu izlizanih floskula i parola koje se besomučno ponavljaju. Po agresiji, kao i po magnetizmu kojim nepogrešivo privlači ono najgore sa čitavog društvenog i političkog spektra. Kao i po strahu koji širi uokolo. I po kukavičluku onih koji bi, iz nekog razloga, po funkciji ili po savesti, trebalo da reaguju
U nastojanju da negde bude vidljiva, ministarka energetike suviše je prpošna za parohijalni srpski muški šovinizam. Njeni iskazi takođe su suviše hladni i trivijalni u pogledu vere u modernu i efikasnu Srbiju da bi doista bila neka uverljiva izborna karta kod naroda do koga joj je toliko stalo. Na drugoj strani, ona tehnokratskim slojevima malo šta može da pokaže od sopstvenih profesionalnih rezultata – osim vanredne profesure, naravno, na Megatrendu
"Posle raspada Jugoslavije neki narodi su definisali, organizovali i stabilizovali svoje države. Mi spadamo među one koji to nisu uradili. Srbija se pretvorila u zemlju koja uvozi pasulj i beli luk, a izvozi odlikovanja. Kafana ‘Šargan’ je šezdesetih godina bila ostrvo odbačenih na periferiji Beograda, a danas je cela Srbija postala kafana ‘Šargan’. Kafana puna poniženih ljudi bez perspektive i nade. Jedino je onaj periferijski politički aktivista Mile, u međuvremenu, verovatno postao ministar, ako ne i nešto veće od toga"
Prisećanja jednog putnika, ili: kako izgleda sraz tranzicijskih mitova i presne stvarnosti
"Defanzivni" Sihouksi iz Sijetla prešli su u napad i pobedili "ofanzivne" Bronkose iz Denvera sa neverovatnih 43:8 i osvojili Superboul. Orangutan Eli iz zoološkog vrta u Solt Lejk Sitiju ponovo je pogodila pobednika, što čini od 2007, tako što je od ponuđenih kaciga bez oklevanja izabrala kacigu Sihouksa. A kako stvari stoje kada se "najveći spektakl na svetu" preračuna u dolare
"Bio sam prvi jugoslovenski kompozitor koji se nije bavio samo usko orijentisanom i određenom vrstom muzike. Umesto toga, kombinovao sam rok, klasiku, džez, etno, filmsku i pozorišnu muziku, želeći na taj način da pokažem i da, ako je prava, muzika zapravo nema granica; da je igra. I da je kao takva – najbolja... Ako bih na kraju morao da napravim neki zaključak, da sumiram, reći ću vam iskreno: nisam ni zadovoljan, a ni nezadovoljan onim što sam uradio. Najzad, imao sam sreću da živim u sjajnim vremenima"
