Povodom citata

Gde su Jugosloveni

"Moje realno iskustvo Jugoslavije je kratko i gotovo da ga se ne sećam", izjavila je nedavno književnica Ana Vučković u intervjuu "Danasu", što skreće pažnju na narod koji nestaje

Obrazovanje

Knjige koje deca vole

Prema rezultatima poslednjeg PISA testiranja 40 odsto petnaestogodišnjaka u Srbiji funkcionalno je nepismeno. Javnost se zabrinula zbog posledica ove pojave, zbog vidnog osiromašenja jezičkih, emotivnih i kritičkih kapaciteta učenika, a o njenom uzroku – krizi čitanja, koja počinje u osnovnoj školi – retko se govori

Prvi prevod

Slike iz ličnog života

Žorž Fedo, kralj vodvilja, konačno među Srbima i u pisanoj formi, nakon što su 45 godina na pozorišnoj sceni gledali njegovu Bubu u uhu

Provetravanje

Gdje ćemo sutra tražiti Davida Weisera

Urbani je prostor do poslednjeg kvadratnog metra dizajniran sa jasnom idejom o njegovoj upotrebi. Tu šetaj, tu trčkaraj, tu napravi selfije, tu poljubi devojku, tu bleji u reku i razmišljaj o životu. Nema više nedizajniranog iliti degradiranog prostora

Intervju – Jovan Sibinović, Šajzerbiterlemon

Spasenje dolazi iznutra

"Teško je očekivati da se masovno oslobađa zaključana energija u društvu koje je, kada se posmatra šira slika, duhovno dovedeno na rub egzistencije. Mladi se plaše da se u bilo kom smislu bave nečim što im ne donosi sigurnost, a velike ideje su uvek vrlo nesigurne"

Intervju – Draško Sikimić, pisac

Knjige sa šumom gramofonske ploče

"Moja rečenica je laka zato što nisam oduševljen činjenicom da pišem. Potrebno je zaboraviti da si pisac, a u nekim slučajevima je, čak, poželjno zaboraviti i šta si želio da kažeš. Ta neopterećenost pomaže. A ono što zovemo stilom, to je samo muzika koju smo u stanju da čujemo. Ko nema sluha, nema ni stila"

Kina

Bezimeni virus

Zaraza korona virusom još uvek, osim oznake 2019-nCov, nema ime, iako je odnela na stotine života

Slučaj Jovanjica

Da li su oni ozbiljni

U nastavku istrage protiv Predraga Koluvije i njegovih saradnika srpsko tužilaštvo se oglasilo prvi put i saopštilo da predsednik Srbije i njegov brat nisu poznavali osumnjičene i da sa njima nemaju ništa. Nema informacija o tome kakva je metodologija korišćena da bi se nedvosmisleno utvrdilo ono što piše u saopštenju. Nije jasno ni zašto je ova krivična prijava tretirana odvojeno od celog slučaja. Jer, skoro tri meseca nakon hapšenja Koluvije i ekipe javnost nema ni naznake kada će biti podignuta optužnica

Intervju – Dragan Đilas

Nema kompromisa oko bojkota

Za nas nema priče kako će neko da izađe na izbore a da se tretira kao opozicija, to ne može. To je naša crvena linija. Jer svako ko izađe na izbore u Srbiji taj izlazi zbog sebe. Jedni da ostanu poslanici, jer bez toga ne znaju šta će sa sobom, drugi da postanu poslanici, jer im je to san, ili da postanu neki odbornici ili da sačuvaju neku vlast. Svima su puna usta da to rade zbog Srbije, ali ne, to rade samo zbog sebe

Intervju – Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije

O protestima, neutemeljenim optužbama, crkvi, vlastima u Podgorici i Beogradu

"Mi mu nijesmo mogli niti htjeli zabraniti dolazak. Bila je to bratska molba da se njegova posjeta odloži za neko bolje vrijeme. Za vrijeme u kome neće biti moguće zloupotrebiti posjetu predsjednika Srbije i okrenuti je protiv SPC u Crnoj Gori i unutarnjeg zajedništva u Crnoj Gori. I danas mislimo da je naša molba bila na mjestu. Bili su to dani početka naših protesta. Naše autentične, duhovne i građanske pobune protiv pomenutog zakona. Dolazak predsjednika druge države među nezadovoljne ljude mogao se vrlo lako zloupotrebiti kao njegov politički uticaj i interes, i kao njegovo pokroviteljstvo – što ne bi bila istina, i što bi naudilo duhu tih sabranja"

Smrt Kobija Brajanta

Čovek koji je voleo igru

Odavno jedna vest u sportskim krugovima širom sveta nije tako odjeknula. U padu helikoptera u okolini Los Anđelesa, 26. januara poginuo je Kobi Brajant, jedan od najboljih igrača u istoriji košarkaške igre. Tragedija je tim veća što je poginula i njegova trinaestogodišnja ćerka Đijana, sa još sedam putnika

Veliko spremanje

Politika zagađenja

Za vazduh se snađite sami

Prekomerno zagađen vazduh u Srbiji samo je još jednom pokazao kako funkcioniše ono što zovemo režimom Aleksandra Vučića. Najbolje je da se niko ne bavi svojim poslom, a kad se nešto desi u vezi sa njegovim resorom, da izađe i da priča besmislice poput ministra zdravlja ili premijerke, recimo. A i šta da kažu? Da kažu da Termoelektrana Kostolac B ispušta 130.000 tona sumpor-dioksida što je više od svih termoelektrana u Nemačkoj zajedno, da EPS-u, koji je prema izveštaju Fiskalnog saveta najveći zagađivač u Srbiji, treba milijardu evra za čistiji vazduh? Da je pola milijarde od ekoloških taksi država potrošila, ali ne na ekologiju

Nasleđe

Legalizacija nepromišljenog poteza

U decembru je napisan zakon o vraćanju sedam dela Nikolaja Reriha Rusiji, u zamenu za 166. list Miroslavljevog jevanđelja. Nedavni apel stručnjaka poslednja je prilika da se ovaj zakon ne izglasa zato što koristi formulaciju koja nije tačna

Urbanizam

Nedovršene zgrade u nedovršenoj državi

Arhitektura Beograda prati haotičan razvoj države, ne samo po različitim stilovima izgradnje, već i po nizu ruševina i nedovršenih zgrada

EPS i zagađenje životne sredine

Misterija odsumporavanja

Kako to da je i nakon ugrađivanja postrojenja za smanjenje sumpora u dimu iz Termoelektrane "Kostolac B", emisija ove zagađujuće materije tokom 2018. bila višestruko veća od dozvoljene

Lični stav

O zlehudosti jednog brbljanja

Životna stvarnost i kosovski mit stalno se kroz našu istoriju bore, ali jedno bez drugog ne mogu. Bez topline svakodnevnog života nije moguće izdržati ledenu lepotu šapata o junaštvu, žrtvi, izdaji, ljubavi i slobodi, koji se kroz vekove prenosi. Bez mita, pak, život i njegova udobnost postaju sami sebi svrha, tupo obitavanje u organskom lancu promena san – budnost, sitost – glad, život – smrt

Bliske veze

Beogradske noći kreolske boginje

Džozefina Bejker, slavna plesačica, koju su obožavali Pikaso, Kokto, Matis, koja je marširala sa Martinom Luterom Kingom, usvojila dvanaestoro dece i dobila najviše francuskih vojnih priznanja, bila je tri puta u Beogradu. Priču o njenom prijateljstvu sa pevačicom Sofkom Nikolić objavljujemo u okviru feljtona "Srbija i Sjedinjene Američke Države – dve zemlje, jedna kultura", koji realizuju "Vreme" i magazin "Vitraž"

Pozorište – Gus(z)tav

Gustavima gusto naseljeni

Reditelj Gustava smešta u naše vreme i svet i pokazuje našeg umnoženog junaka koji je, kako reditelj kaže, saučesnik u sopstvenom ubistvu. Gustav je onaj građanin kome je kao osnovno geslo da savijeni vrat sablja ne seče

Klimatske promene

Krnji dil zelene Evrope

Da li će klimatski dogovor Evropi omogućiti "zelenu tranziciju" i šta nas u 2020. očekuje po pitanju borbe protiv globalnog zagrevanja

Gibraltar – Poslednja evropska kolonija

Majmuni u fiskalnom raju

Površine nepunih sedam kvadratnih kilometara, Gibraltar geografski pripada Iberijskom poluostrvu, London ga tretira kao svoju prekomorsku teritoriju, a Madrid kao britansku koloniju. Nakon Bregzita situacija bi mogla da se iskomplikuje

Novogodišnji miljokazi

Labudova pesma pod jelkom

Novogodišnje noći su kao miljokazi na putu. Što je put duži, sve se više prepliću do nerazdvojivosti. U sećanju ostaju one posebno lepe ili posebno strašne, naročito bučne ili posve tihe

Brena kroz Jugoslaviju, Jugoslavija kroz Brenu

Nek se nikom ne desi…

Misterija

Ko je pisao Šekspira?

Sve veći broj istraživača pronalazi argumente protiv ideje da je Vil iz Stratforda Šekspir, ali se još uvek ne zna da li su najnovije tvrdnje objavljene u novom Oksfordovom izdanju Šekspirovih sabranih dela tačne. Stvar je jednostavna – ako više osumnjičenih ima motiv, sredstva i priliku za zločin, a niko od njih nema pouzdan alibi, onda je potpuno razumno pretpostaviti da su svi oni i počinioci

Nedelja

Muzeji

Sarkofag mumije miša

Veliko pitanje ovdašnjih muzeja je kako napraviti izložbu koja će zainteresovati publiku naviklu na spektakl i tehnološke novotarije. Primer Umetničko-istorijskog muzeja u Beču deluje i lako ostvarljivo, i lako primenljivo

Kultura na lokalu

Dadaizam na obrenovački način

Ako Beograd izdvaja za kulturu svojih stanovnika manje nego što izdvajaju sve ostale prestonice u regionu, šta je sa drugim gradovima i opštinama u Srbiji, koliko je to malo koliko one izdvajaju? Primer Obrenovca, opštine udaljene samo tridesetak kilometara od Beograda kome i pripada, slikovit je primer i odgovor na postavljeno pitanje