Stevan Tontić (1946–2022)
Osećajan čovek u bezosećajnom vremenu
Tontićeve pesme plaćene su jednim od najskupljih iskustava za koje zna neki pesnik njegove generacije
Komentar
Pad Vlade Zdravka Krivokapića: Kako došla, tako prošla
Politički apsurd je da je značajan deo uzroka koji su Vladu uveli u zonu pada povezan sa onim što je Zdravka Krivokapića dovelo na mesto premijera. Litije, koje su generisale kritičnu masu za smenu režima Mila Đukanovića, uvećale su i ambiciju duhovnih vlasti da duboko penetriraju u politički život i transformišu se u realnu snagu koja bi da utiče na sekularnu državu. Ta činjenica je postala kontrateg evropskom putu Crne Gore i u velikoj meri podsticala sukob dva vrednosna sistema i različitih viđenja demokratije
Intervju
Srđan Dragojević o UO Filmskog centra Srbije: Ovo je sadizam
Upravni odbor Filmskog centra Srbije kojim predsedava Jelena Trivan bez obrazloženja je odbio da sufinansira filmove Srđana Dragojevića, Gorana Markovića i Želimira Žilnika. Učinio je to „zato što mu se može“, kaže Dragojević
TV kinoteka
Fikcija jednako – dokument
Aktuelna serija NDH koja se emituje na HRT-u podsetila je na neprevaziđenu seriju Kuda idu divlje svinje snimljenu pre pet decenija, i na njihovog nedavno preminulog scenaristu Ivu Štivičića
Intervju – profesor Ivan Ivić
Lutanja i stranputice srpskog obrazovanja
"Danas imamo duplo više akreditovanih programa u visokom obrazovanju nego 2012. kada ih je već bilo previše, a s druge strane, smanjio se broj dece koja se rađaju. Svaka beba ima unapred dva mesta rezervisana za upis na fakultet. A kada imate u vidu broj onih koji izlaze iz srednjeg obrazovanja a mogu da studiraju, otprilike svako od njih imaće na raspolaganju oko 3,5 mesta. Ta visokoobrazovna hipertrofija rezultat je, naravno, profitnog interesa visokoškolskih ustanova, a ne potrebe društva"
Skica za portret Petra Božovića, dobitnika Dobričinog prstena
Iguman Stefan i ujka Vanja
Petar je putujući glumac. Svaku ulogu gradi sa strasnom merom. Glumac s apsolutnim sluhom za prostor partnera. To dolazi iz njegove radosti igre. Iz antičkog hedonizma. On se poigrava, čika, nadmeće, a ostavi brisan prostor da se partner pokaže, pokaže i prikaže
SAD – Klimatske promene
Crveni alarm na Huverovoj brani
Vodomer na brani koja je svojevremeno bila simbol američke graditeljske i inženjerske sposobnosti pokazuje kako globalno zagrevanje utiče na dostupnosti vode, dok se na političko-socijalnom barometru meri da li podsećanje na Ruzveltov Nju dil utiče na ishod Bajdenovog predloga o ulaganju dve milijarde dolara u infrastrukturu
Hodoljublje
Noge idu
Verner Hercog: O hodanju po ledu; s nemačkog preveo Novak Guslov; L.O.M., Beograd 2020.
Država, sport i korona
Hala Pionir ili kako je »nautička manifestacija« pošla po zlu
Neraskidivi splet politike, navijača, kriminala, "patriotizma", "tradicije" i ostalih izlizanih reči koje su skupo koštale mnoge ljude doveo je do sposobnosti da se sopstveni interes protura kao državni. Tako je za "državni interes" proglašeno i to da publika ima da bude prisutna na košarkaškim utakmicama
Kikinda i njeni ljudi
Prazni sokaci na severu Banata
Mada su mesta u banatskoj ravnici oduvek uspavana i mirna i u vreme odmora zbog svojih širokih ulica izgledaju pusto, pustoš koja preovlađuje poslednjih godina je zabrinjavajuća. Široki Gradski trg sve je prazniji i surovo podseća da je projektovan za grad, a ne za varoš
In memoriam – Boris Komnenić (1957–2021)
Glumac antisistemskog profila
Njegova filmografija i teatarski opus ostaju naša zajednička kultura sećanja, pa je tako i ovaj lament tek nešto više nego pokušaj da Borisa Komnenića ne svedemo na Bolji život, jer svih prethodnih trideset godina nipošto nije bilo tako
Holokaust – Kupleraji u koncentracionim logorima
Dve do pet maraka za petnaest minuta seksa
Celokupna dostupna istina o jednom od najmračnijih perioda čovečanstva čak i kada je neprijatna neće oslabiti ideju antifašizma, ili relativizovati užas poznat pod nazivom "holokaust". Naprotiv, može samo da doprinese prosvetljenju i pročišćenju. Zato ne treba prećutkivati neugodnu činjenicu da su u koncentracionim logorima postojali kupleraji u kojima su logorašice bile prisiljene da privilegovanim logorašima pružaju seksualne usluge
Na licu mesta – Smederevo
Profit preči od zdravlja
Ruda za prženje stiže baržama i pretovara se u luci Smedereva u kamione. To radi podizvođač koji ne pokriva inače preveliki tovar, te u samom prevozu nastaje zagađenje difuznim emisijama. Spremna ruda ide u visoku peć, pa u čeličanu, koje obe imaju emisije čestica crnog i crvenog praha nalik na šljokice. Godišnje se tako ispusti čak 700 tona prašine kroz emitere
Kultura sećanja – Žilijet Greko (1927–2020)
Poslednji glas leve obale Sene
Posle umetničke misije duge sedam decenija, u 94. godini otišla je "crna muza Sen Žermen de Pre", čiji glas je obojio preporod Pariza i intelektualno buđenje posleratne Francuske i Evrope
Igor Vuk Torbica, Umetnik
Svitac nad Jugoslavijom
Retki su istinski kreatori scenskih svetova. Igor je bio taj. Sa otvorenim porama hipersenzibilnosti, kroz koje se pušta ono najdragocenije što nosiš u sebi, i u svesti i u podsvesti, a kroz koje, povratno, ulazi svom silinom i lepota i ružnoća Sveta
Strip i rasizam
Crno kao noć
U jeku globalne kampanje #BlackLivesMatter i rasnih nereda u SAD, beogradski Veseli četvrtak je objavio serijal čiji je glavni junak Afroamerikanac, i izazvao pretnje i uvredljive komentare nekolicine čitalaca
In memoriam – Aleksandar Davić (1961–2020)
Profesor, dokumentarista, esteta
Davić je bio jedan od onih reditelja i umetnika koji su imali talenat da među prvima prepoznaju ko je ili šta se krije iza senke. Instinktivno naslućujući velike društvene promene, Davić svoje dokumentarne filmove usmerava ka toj zloslutnoj senci u kojoj prepoznaje dvoglavu (nacional-socijalističku) aždaju
Medijska močvara
Vladaočevi progonitelji
Nije važno ko će i da li će gledati koju emisiju, kojoj će grupi sagovornika verovati, s kojom će se grupom složiti. Važno je da se na primeru ova dva ostvarenja, koliko god različita bila, jasno vidi kako ovde nikakvog dijaloga više nema i kako on nije ni moguć
Bosna i Hercegovina
Kriza kao konstanta
Zbog odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, koja nije objavljena, čiji sadržaj nije poznat i koju nije potpisao predsednik Ustavnog suda, u BiH se u samo nekoliko dana desilo nekoliko "državnih udara", po ko zna koji put je pređena "crvena linija", što je izrodilo osmišljavanje starog političkog plana pod novim kreativnim nazivom "RS-exit" i novo zveckanje oružjem; predstavnici Republike Srpske prestali su odlučivati u institucijama BiH, ma šta to značilo
Intervju – otac Nenad Ilić
Živimo u vremenu Velikog inkvizitora
"Treba da se naučimo da ne mrzimo nikoga u sukobima, suprotno od onoga što nas uči vlast. Ali kao što ne možeš da mrziš bolesnog čoveka, tako ne možeš ni da zanemaruješ bolest. Moraš da razviješ svoj imunitet; ako treba da se napravi neki karantin za najviše obolele, napravićemo i to... ali nema mržnje, već staranje o tome da se bolest ne širi. Kada vidiš da su svi, i oni za i oni protiv vlasti, zaraženi istim stilom, ti kažeš: nema nikakve promene. Ali upali smo u zamku da se ne bavimo bolešću nego stalno bolesnim pojedincima. A živimo u doba epidemije"
Intervju – Dragan Bjelogrlić
Senke su i dalje tu, ali bar maske padaju
"Želim da verujem da ima mnogo Taneta i da su upravo to ljudi koji čine ovo naše društvo. Oni su na margini, sklonjeni, doživljavaju udarce – ali se ne predaju. To je moja vera u Srbiju i sam život zbog svega što smo prošli: ratove, raspad države, bedu, slom sistema... Jednu od poslednjih rečenica koju Tane kaže na kraju druge sezone Senki nad Balkanom, napisao sam ja. Elem, pred ubistvo kralja Aleksandra i na početku tog velikog nastupanja fašizma, Maja Davidović kaže: ‘Ne piše nam se dobro, nisu nas predvideli u tom novom svetu.’ Tane joj na to odgovara: ‘Njihovo je da predviđaju, a naše da ih ne jebemo dva posto.’ Mi tu bitku, naravno, ne možemo dobiti. Ali šta nam preostaje? Pa, da ih ne jebemo dva posto i da guramo svoje. To je moja poruka, moj stav i filozofija svih Taneta"
Igor Vasiljev
Olovna sudbina zlatnog dečka
O 25-godišnjem slikaru koga su optužili da je hteo da ubije Tita, koji je jedini u istoriji Likovne akademije dobio peticu iz slikarstva, od koga je traženo da špijunira kolege, iz beležnice scenaristkinje dokumentarnog filma Lavirinti Igora Vasiljeva, koji je nedavno prikazan
Intervju – Dobrosav Bob Živković
Gadne zverke sa dobrom idejom
"Ja sam iskren crtač. Radim za sebe; ako je smešna knjiga, crtam dok se ja ne nasmejem, ako je horor, ne stajem dok meni nije odvratno i strašno. Kad radim, pokušavam da se igram i da odgovorim. To je izazov"
Stogodišnjica španske groznice
Smrtonosnije od rata
Pred kraj Prvog svetskog rata 1918. godine, među vojnicima koji su taman srećno preživeli sve opasnosti bojišta, počela je da se širi infekcija koju su u prvo vreme smatrali gripom. Ubrzo je širom sveta umrlo između pedeset i sedamdeset miliona ljudi. Više nego od sveg mogućeg oružja za vreme rata
In memoriam – Gordan Mihić (1938–2019)
Čovek koji je stvarao svetove
Mihićev doprinos filmskoj kulturi i popularnoj kulturi ogledao se i u davanju glasa onima koje obično malo ko šta pita sa željom da ih zbilja čuje i sasluša, i čiji se žamor nekako uvek zagubi u talasu buke onih probitačnijih i bolje pozicioniranih