Kontroverzna odluka Sjedinjenih Američkih Države o slanju kasetne municije Ukrajini izazvala je brojne negativne reakcije.
Reč je o teškoj odluci, rekao je američki predsednik Džo Bajden, dodajući da je doneta zato što Ukrajina ostaje bez municije.
Brojni saveznici ovaj put nisu stali uz SAD, a organizacija Amnesti internešenel osuđuje ovaj potez.
Bajden je u intervjuu za CNN rekao je da je razgovarao sa saveznicima o toj odluci, koja je bila deo paketa vojne pomoći vrednog 800 miliona dolara. Ispričao je i da je trebalo neko vreme da ga ubede da to uradi, ali da je tako postupio jer Ukrajincima ponestaje municije.
Saveznici protiv
Nekoliko saveznika SAD izrazilo je zabrinutost zbog odluke Vašingtona da Ukrajini isporuči kasetne bombe, među njima i Velika Britanija, Kanada, Novi Zeland i Španija.
Upitan o svom stavu o odluci SAD, britanski premijer Riši Sunak je rekao da je Velika Britanija jedna od 123 zemlje koje su potpisale Konvenciju o kasetnoj municiji, koja zabranjuje proizvodnju ili upotrebu oružja i obeshrabruje njegovu upotrebu.
Njegovi komentari su usledili uoči sastanka sa predsednikom Bajdenom, koji bi trebalo da stigne u Veliku Britaniju u nedelju, pre samita NATO-a u Litvaniji.
Kris Hipkins, premijer Novog Zelanda, jedne od zemalja koje su se zalagale za stvaranje konvencije, otišao je dalje od Sunaka, navodeći da ovakvo oružje „potencijalno nanosi ogromnu štetu nedužnim ljudima, a može imati i dugotrajan efekat“.
Španska ministarka odbrane Margarita Robles rekla je novinarima da njena zemlja ima „čvrstu obavezu“ da se određeno oružje i bombe ne mogu slati u Ukrajinu.
Kanadska vlada je saopštila da je posebno zabrinuta zbog potencijalnog uticaja bombi, koje ponekad leže nedetonirane dugi niz godina, na decu.
Kanada je takođe navela da je protiv upotrebe kasetnih bombi i da je ostala u potpunosti u skladu sa Konvencijom o kasetnoj municiji.
Ko ima razumevanje?
SAD, Ukrajina i Rusija nisu potpisale konvenciju, a kasetne bombe korišćene su tokom rata, piše BBC.
U međuvremenu, Nemačka, potpisnica sporazuma, rekla je da, iako neće obezbediti takvo oružje Ukrajini, razume američku poziciju.
„Sigurni smo da naši američki prijatelji nisu olako doneli odluku o snabdevanju takvom municijom“, rekao je portparol nemačke vlade Štefen Hebestrajt novinarima u Berlinu.
Ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov dao je uveravanja da će kasetne bombe biti korišćene samo za probijanje neprijateljskih odbrambenih linija, a ne u urbanim sredinama.
Portparol ruskog ministarstva odbrane opisao je ovaj potez kao „čin očaja” i „dokaz nemoći pred neuspehom ukrajinske „kontraofanzive”.
Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova takođe je rekla da uveravanja Ukrajine da će koristiti kasetnu municiju odgovorno „nemaju vrednost“.
Odluku su brzo kritikovale grupe za ljudska prava, a Amnesti internešenel je naveo da kasetna municija predstavlja „ozbiljnu pretnju životima civila, čak i dugo nakon što je sukob okončan“.
Kasetne bombe zabranjene su, naime, u više od 100 zemalja zbog opasnosti koju predstavljaju za civile. Obično ispuštaju mnogo manjih bombi koje mogu biti smrtonosne na širokom području.
Neeksplodirane bombe mogu ostati na zemlji godinama, a zatim neselektivno detonirati.
Male bombe iz kasetnih projektila su obojene, šarene čime privlače decu kojoj eksplodiraju u lice kad ih podignu s tla.
Tokom NATO agresije na SRJ takođe su korišćene kasetne bombe. Od njih je, za tri meseca, poginulo 23, a povređeno 58 civila. Žrtava od kasetnih bombi je bilo i nakon bombardovanja.
Konvencija, koja je potpisanje 2008. a 2010. je stupila na snagu, zabranjuje upotrebu, transfer i skladištenje takvog oružja koje može da se baca iz aviona ili ispaljuje iz artiljerijskog oruđa.
B.G./RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
