Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da nije optimističan po pitanju kompromisnog rešenja za prevazilaženje krize na severu Kosova jer Aljbin Kurti može da radi šta hoće zato što ga Nemačka i Velika Britanija podržavaju u njegovoj „odvratnoj, prljavoj i ratnohuškačkoj“ raboti
Predsednik Srbije izjavio je danas da je sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom na marginama Pariskog foruma imao „veoma dobar i sadržajan“ razgovor na „vrlo važnu temu“, ali da postoje stvari o kojima ne može da govori
Predstavnici Srba sa Kosova su ovog puta po prvi put zaista izašli iz kosovskih institucija. Crvena linija preko koje nisu mogli da pređu: preregistracija srpskih KS tablica na kosovske RKS tablice. Dok policajci srpske nacionalnosti skidaju kosovske uniforme, a javnost čeka njegovo topogledno obraćanje naciji, Aleksandar Vučić je od petka uveče imao seriju sastanaka – sa kosovskim Srbima, Miroslavom Lajčakom, Kinezima, Rusima, Amerikancima i patrijarhom Porfirijem
Snažan argument u rukama Aleksandra Vučića i Edija Rame da se u Otvoreni Balkan ušlo jer Berlinski proces ne daje nikakve rezultate, u četvrtak im je izbijen iz ruke. Postalo je jasno da su EU i Nemačka veoma zainteresovane za Zajedničko regionalno tržište (CRM) na Zapadnom Balkanu. Samitu je prisustvovao i kosovoski premijer Aljbin Kurti, a zastava Kosova bila nimalo statusno neutralno istaknuta među svim drugim zastavama
Evenatualni nuklearni napada Rusije na Ukrajinu ne bi ugrozio fundamentalne interese Francuska, pa ona u tom slučaju ne bi odgovorila svojim atomskim arsenalom, izjavio je francuski predsednik i izazvao salvu kritika
Zbog složenosti akcije u kojoj su na više mesta probušeni gasovodi Severni tok 1 i 2 CIA sumnja na državni terorizam. NATO i sve tajne službe pogođenih zemalja sarađuju na otkrivanju počinioca. Evropska unija preti oštrim merama
Na marginama zasedanja Generalne skupštine UN ministri spoljnih poslova Evropske unije su se dogvorili da Rusiji uvedu nove restriktivne mere. U Rusiji je za to vreme kazna za odbijanje učešća u borbenim dejstvima povećana na 10 godina zatvora
Reakcije sličnog tona sa sličnom porukom stižu širom zapadne hemisfere, od toga da je „Putin ponovo pokazao ko je jedini agresor“, preko toga da je ovo „druga objava rata“, da Rusija „hoće da uništi Ukrajinu“, do toga da Ukrajina mora da nastavi da se brani i da će joj Zapad i NATO u tome pružati podršku i iz sopstvenih interesa
Dok naprednjačka vlast ustupke Srbije u pregovorima sa Prištinom predstavlja kao pobedu, a tzv. građanska, prozapadna opozicija uglavnom izbegava da se oglašava na temu Kosova, poruka partija patriotskog bloka je neuvijena i svima razumljiva: nema više popuštanja "privremenim institucijama" u Prištini
U Beogradu pozdravljaju dogovor o ličnim kartama građana Severnog Kosova, u Prištini takođe. Radi Trajković smeta što se zasluga za dogovor pridaje Vučiću. Vuk jeremić smatra da ništa novo nije urađeno. Zavetnici smatraju da je dogovor greška
Od “Ne dam Gazivode” do “Ne dam tablice”, Vučić je prošao put na Kosovu kao i svaki prethodni srpski lider koji je ovaj deo državne teritorije razumeo samo tako, kao teritoriju i kvadratne kilometre dobre u političkoj kampanji, ali ne i kao mesto na kome žive ljudi koji imaju svoje potrebe, probleme, ali i radosti i veru
Registarske tablice i kosovski dokumenti su “samo izgovor vlasti u Prištini sa se proteraju Srbi i izbegne formiranje Zajednice srpskih opština”
Razgovori se nastavljaju. Na stolu su pitanja registarskih tablica i ulazno/izlaznih dokumenata kao i dalji koraci na postizanju sveobuhvatnog sporazuma između Srbije i Kosova. Beograd je ponudio dva rešenja za pitanja tablica, Kurti je oba odbio. Kosovo je sa svoje ponudilo elemente za postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa u čijem središtu je međusobno priznanje
Prva runda nastavka dijaloga između Beograda i Prištine u Briselu je završena. U toku su odvojeni sastanci sprskog predsednika Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzepom Boreljom. Ishodi sastanaka još uvek su nepoznati, a Vučić je već sa liderima Srba sa severa Kosova zakazao „hitan sastanak u nedelju“.
Rusi i Ukrajinci se međusobno optužuju za borbe koje se vode preblizu najveće evropske nuklearne elektrane. Zapad zahteva hintu demilitarizaciju tog područja
Evropa nije zaboravila šta se desilo u Srebrenici, nije zaboravila sopstvenu odgovornost, jer nije mogla da spreči i zaustavi genocid, navodi se u zajedničkoj izjavi visokog predstavnika Evropske unije Đozepa Borelja i evropskog komesara za proširenje Olivera Varheljija povodom 27. godišnjice masovne likvidacije Muslimana u Srebrenici
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je sinoć u Briselu da će prištinske vlasti u četvrtak podneti zahtev za članstvo Kosova u Savetu Evrope i ocenio da je to kršenje svih principa međunarodnog javnog prava i normi - od Rezolucije 1244 UN do Vašingotnskog sporazuma. Naglasio je ponovo da se Srbija sada "ne nalazi u lakoj poziciji", ali i odbrusio da Srbiju, njega, niko ne može da ucenjuje
Dok se Evropska unija sprema da uvede šesti “paket” sankcija Rusiji zbog napada na Ukrajinu, još uvek ostaje izvesno da će gas i dalje teći iz najveće zemlje sveta ka Evropi. Za naftu već nije izvesno. Srpski zvaničnici kažu da će naredna zima biti veoma teška, a ne kažu kako će taj problem da reše
Na desetine hiljada ruskih vojnika se koncentriše kod ruskog Belogorda blizu granice sa Ukrajinom. Moskva priprema ofanzivu na Donbas, SAD očekuju dugu i krvavu bitku na terenu koji je obema stranama dobro poznat
U Maripolju se vode ulične borbe. Bombardovano je predgrađe Odese. U Kijevu je projektil velike razorne moći pogodio tržni centar. Evakuacija civila iz svih ratom ugroženih gradova se nastavlja. Zelenski odbija ruske ultimatume i zabranjuje rad proruskih partija. Bajden upozorava da bi Rusija mogla da upotrebi hemijsko oružje
Evropski parlament sve je glasniji u pozivima da bi Srbija morala da uvede sankcije Rusiji. Za sada se Beograd u prvoj polovini marta skromno i tiho priključio samo sankcijama protiv bivšeg predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča. Ali ipak: to je bio prvi put od početka konflikta između Rusije i Ukrajine 2014. godine da se Srbija uskladila sa nekom restriktivnom merom Evropske unije
Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je u ponedeljak 21. februara Ukaz o priznanju Donjecke i Luganske Narodne Republike (DNR i LNR) i zatražio da ruska Dume ratifikuje te dokumente. Istovremeno je potpisao sporazume o vojnoj saradnji i uzajamnoj pomoći sa te dve republike
Onima koji mnogo preteruju, povratak u Rusiju žestokog Putinovog kritičara Alekseja Navaljnog ličio je na povratak Lenjina u zašvajsovanom vagonu 1917. A onda se otkrilo neprijatno lice te "Putinove žrtve koja je preživela novičok". Nastavlja se špijunsko-politička saga, čija će dužina trajanja biti obrnuto proporcionalna broju verifikovanih činjenica
"Tempo pregovaračkog procesa je određen interesima dveju pregovaračkih strana i utisak je da se obema stranama ne žuri. Čini se da Srbija nije sigurna da li uopšte želi da prihvati sve obaveze koje proističu iz pregovora o članstvu kalkulišući da bi ‘troškovi’ – funkcionalna demokratija, vladavina prava, normalizacija odnosa sa Prištinom, razni aranžmani sa drugim partnerima – mogli da budu previsoki za vladajuću elitu. S druge strane, ni u EU nema preteranog entuzijazma da se ovaj proces ubrza"
"Mnogi su podržavali Vučića zato što se predstavljao kao vođa koji će biti razuman, prozapadni partner, koji će sprovoditi evropske integracije i postići dogovor sa Kosovom. S godinama mnogi su shvatili da je njegova vladavina, što se tiče demokratije i vladavine prava, užasna i da je vratila Srbiju unazad za dekadu. Oni su bili spremni da zažmure na jedno oko jer im je bar obećao da će sprovoditi pragmatičnu i prozapadnu politiku. Međutim, ja verujem da oni gube strpljenje. Vučić s jedne strane ima podršku Zapada, koja mu daje priznanje i prestiž, a sa druge, održava se na vlasti po svaku cenu razgrađujući i uništavajući demokratske institucije i vladavinu prava"
Izborom vodećih ljudi Evropske unije nastaviće se, sva je prilika, kopi-pejst politika dosadašnje briselske administracije. Zapadna Evropa dobila je sve ključne pozicije u institucijama Unije, dok istočne zemlje moraju da se zadovolje mrvicama i iznova krenu u borbu za veći uticaj u odlučivanju unutar EU. Evrointegracije Zapadnog Balkana biće i dalje na dugačkom štapu
