Crvene linije zamrlog dijaloga: Srbi napustili kosovske institucije 

Srbi sa severa Kosova u subotu su zvanično podneli ostavke na sve političke, pravosudne i administrativne funkcije u institucijama Kosova. Ta odluka saopštena je nakon sastanka srpskih zvaničnika u Zvečanu koji je trajao svega pola sata. Odluka je bila doneta ranije.

Objasnili su da ostavke ostaju na snazi sve dok „Priština ne počne da poštuje međunarodno javno pravo i sve sporazume potpisane u Briselu“.

Predsednik Srpske liste Goran Rakić rekao je da je srpski narod izložen „teroru i nasilju institucija Prištine“, što uključuje i „ograničavanje kretanja i uzurpiranje privatne imovine“ – najava da će se od aprila zaplenjivati sva vozila koja nemaju registarske tablice u skladu sa kosovskim zakonima..

Ostavke nisu konačne jer su na današnjem sastanku jednoglasno izglasani i uslovi za povratak Srba u kosovske institucije: traži se da Vlada Aljbina Kurtija odustane od odluke o preregistraciji i da se formira Zajednica srpskih opština (ZSO).

Ostavke nisu podneli samo političari, već i policajci i sudije koje godinama unazad rade u kosovskom sistemu i po kosovskim zakonima. Tokom konferencije za medije srpski policajci skinuli su kosovske policijske uniforme.

Kap koja je prelila srpsku čašu

Kap koja je prelila čašu bila je odluka kosovskih vlasti da suspenduju direktora policije regiona sever Nenada Đurića, zbog njegove odluke da ne sprovodi plan kosovske vlade o uručivanju opomena, a zatim i kazni za one građane na severu koji ne žele svoja vozila da preregistruju na „RKS“ tablice.

Dok se čeka zvanični odgovor prištinskih vlasti, situacija na severu je mirna. Prema pisanjima medija, Srbi sa Kosova ne žele dodatnu eskalaciju. Za sada nema najava o postavljanju barikada, što je ranije bila praksa kaa god se dešavaju tenzije slične današnjim. Na šetalištu u Kosovskoj Mitrovici na kome sve vrsvi od državnih simbola Srbije, na ulicama su se među srpskim obrele i ruske zastave.

Iako su šest puta od kad je potpisan Briselski sporazum predstavnici Srpske liste pretili da će da napuste kosovske institucije, do sada su uvek na „molbu“ predsednika Srbije odustajali od toga. Ovog puta takvog zahteva iz Beogrda nije ni bilo.

Povodi za pretnju Srba izlaskom iz institucija su ranije bile učestale akcije kosovske sepcijalne policije ROSU na severu, pdlukaVlade Kosova o eksproprijaciji zemljišta, oduzimanje imovine u vlasništvu Srba sa severa zbog izgradnje baza kosovske policije.

Serija sastanaka predsednika Srbije

Zbog napete situacije na Kosovu Aleksandar Vučić je odlučio da da otkaže obaveze u inostranstvu i  ostane u zemlji. Dok se čeka da se obrati naciji, on je od petka uveće imao seriju sastanaka: sa Miroslavom Lajčakom, kineskim i ruskim ambasadorm u Srbiji, sa Sinodom SPC i patrijarhom Profirijem sa kojima je podelio „zabrinutost zbog svih izazova i pritisaka sa kojima se suočava narod na KiM i srpska država“.

„Odlučni smo da snažno i zajednički branimo vitalne, nacionalne i državne interese“, napisao je Vučić na Instagramu nakon sastanka.

Nakon što je jutros ministre u trećoj Vladi Ane Brnabić obavestio o situaciji u kakvoj se Srbija nalazi, na Insatagrau je bio napisao da „ne odustajemo od odgovorne politike mira i stabilnosti“.

Ambsador Ruske Federacije Aleksandar Bocan Harčenko je rekao da će zvaničnoj Moskvi preneti sve informacije koje mu je Vučić danas dao o situaciji na Kosovu.

Aleksandar Vučić danas očigledno nije imao vremena da se uživo sastane sa američkim ambasadorom Kristoferom Hilom, su razgovarali telefonom. Hil je od njega zahtevao da se Srbija ponaša odgovorno i ozbiljno „i da ni na koji način ne učestvuje u ugrožavanju regionalnog mira i stabilnosti“. Vučić mu je obećao da će tako i biti.

Resetovanje dijaloga sa Prištinom

S obzirom da su se Srbi povukli iz kosovskih institucija to u praksi znači da je dijalog između Beograda i Prištine vraćen na početak, dok je sve ono što je dogovoreno Briselskim sporazumom dovedeno u pitanje. Nije malo onih koji veruju da ovo resetovanje dijaloga zvanični Beograd stavlja u bolju poziciju za dalje pregovore sa Prištinom.

Vest koja u srpskoj javnosti nije posebno odjeknula je jučerašnja potvrda visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzepa Borelja da su i Beograd i Priština poslali svoje odgovore na francusko-nemački predlog za rešenje odnosa između Srbije i Kosova, koji je postao i zvanična pozicija EU. Šta u tom predlogu piše i kakav je odgovor Srbija dala možda su neka od pitanja na koje će predsednik Srbije dati odgovor u svom obraćanju naciji najavljenom za nedelju.

S.P./KoSSev/DW/RSE/N1 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com