Dok je Bosna i Hercegovina, poslije 11. septembra ove godine, za dio zemalja iz okruženja postala gubava jer u "njoj žive Muslimani", njeni zvaničnici bili su "ultimatumom prinuđeni da se svrstaju na stranu boraca protiv terorizma", a stav prema Americi, istina različito motivisan, Bošnjake i Srbe približio je kao nikada dotad
Čak je iz novoosnovanog koordinacionog komiteta za borbu protiv terorizma potekla incijativa da se stvore zajedničke antiterorističke policijske snage na nivou države. Ako bi se to desilo, bio bi to prvi slučaj da su se predstavnici svih nacija u BiH složili da oforme neku zajedničku oružanu formaciju, što pokazuje da jedino neprijatelj van granica Balkana može ujediniti zemlju
"Institucionalne elite zemalja istočne i srednje Evrope koristile su, a i dalje koriste, istoriju kao formalni i manipulativni instrument prevare", kaže za "Vreme" poznati italijanski etnolog i politički antropolog koji je nedavno boravio u Beogradu
U Francuskoj je giljotina jedno vreme kloparala kao vodenica, kod nas se ili čuo junački plotun, ili je ispotiha radio štrik
Dragoljub Mićunović, predsednik Veća građana savezne skupštine, ističući da nije u redu što je parlament potpuno zaobiđen u pregovorima između Srbije i Crne Gore ("Glas javnosti")
"Mi ovog momenta ne delimo dugove na albanske, srpske i crnogorske. Mi sada pregovaramo o ukupnom dugu", kaže za "Vreme" Miroljub Labus
Iz iskustva koje sam stekao jesenas u dijalogu sa sindikatima, čini mi se da je u širokim slojevima našeg društva dosta rasprostranjeno uverenje da je Tito opet među nama, pa da se može živeti na kredit i iznad produktivnosti rada. Još se klackamo između reformi i rumunskog populizma. Ne razumem ravnodušnost javnosti prema količini novca koji je Srbija dobila proteklih dana. Divno sam se osećao u Cavtatu pred 500 svetskih finansijera, ali mi je loše u društvu domaćih "primarijusa", kaže u intervjuu za "Vreme" Božidar Đelić
"Beograd ima 50.000 platežno sposobnih ljudi, spremnih da jednom nedeljno ili jednom mesečno dođu u naš centar", smatra Vladimir Kravčuk, direktor Merkatora za Srbiju. "Mislim da su ovde ljudi željni da kupuju robu u radnji, a ne kod švercera"
"Revolt nam je potreban"; "Vreme" br. 558
"Kako zaljuljati marku"; "Vreme" br. 563
Sa oružjem, opremom i dijelom kadra bivše JNA, Krajina i Republika Srpska brzo su zaokružile svoje granice. Međutim, uprkos podršci iz SR Jugoslavije, njihova premoć se u narednim godinama istopila. Slom se dogodio 1995.
Vreme kada se smatralo da je samo lošoj robi potrebna reklama daleko je iza nas. Današnji jugoslovenski potrošač odlučuje se na kupovinu samo ako ga je reklama u to ubedila. Pitanje koje se onda logično postavlja jeste: može li se na osnovu aktuelnih reklama steći utisak o ekonomskoj moći neke nacije, ili barem o dubini džepova njenih stanovnika
"Ljudi su govorili da ne mogu da se otresu predstave. Video sam mnogo kolega, sve je bilo dirljivo", kaže za "Vreme" Voja Brajović nakon povratka sa MES-a
Poslednjih dvadesetak godina bestseleri su najčešće postajale knjige koje su se naslanjale na aktuelni nacionalno-politički trenutak i oko kojih se stvarala fama. Magičnu granicu nalazi se oko pet hiljada prodatih primeraka, mada izdavači tiraže obično vešto skrivaju, a sami pisci obično nemaju nikakv uvid u prodaju svojih knjiga
Milo Đukanović, predsednik Crne Gore, uz napomenu da Srbi pristaju da plaćaju dve vlade, a da se Vojislav Koštunica ponaša kao predsednik Srbije ("Nedeljni telegraf")
"Iguman se pakovao tri dana, pakovao se i plakao pred ljudima koji su tamo bili", kaže za "Vreme" Lazar Mišić, traktorista. " Ta dva zvona što je odneo dobio je na poklon"
"U zdravstvu se tek uslovno može govoriti o korupciji. Reč je o – iznuđivanju", dr Srećko Mihailović, socilog
Dok sudija Mej neprekidno poručuje Miloševiću da "bude miran", tonom i glasom koji se utišavaju mlađi od sebe, Milošević svakom novom rečenicom poručuje onima koji i dalje računaju na njega da "budu mirni" i sačekaju njegovu završnu reč
U organizaciji fondacije "Fridrih Ebert" i nedeljnika "Vreme" u subotu 13. oktobra u Studentskom kulturnom centru organizovana je četvrta u seriji ovogodišnjih tribina pod zajedničkim nazivom "Vreme izazova", posvećena odnosima u jugoslovenskoj federaciji. (Prve tri tribine bavile su se mogućnošću civilne kontrole nad policijom, privatizacijom i reformom osnovnog školstva). Učesnici tribine bili su Slobodan Samardžić, savetnik za unutrašnju politiku predsednika SR Jugoslavije Vojislava Koštunice, Zoran Žižić, potpredsednik Socijalističke narodne partije Crne Gore, Zoran Lutovac, saradnik Instituta društvenih nauka i koordinator Fondacije "Fridrih Ebert", Slavko Perović, portparol Liberalnog saveza Crne Gore i Igor Lukšić, portparol Demokratske partije socijalista. Tribinu je vodio Dragoljub Žarković, glavni urednik "Vremena". "Vreme" prenosi delove izlaganja i diskusije učesnika tribine.
"Reci evro da te ceo Balkan razume"; "Vreme" br. 563
Početkom novembra 1991. vukovarska tragedija je dosegla finale. Tone granata iz topova, minobacača i višecijevnih raketnih bacača zasipale su grad – prema nekim procjenama, JNA je na Vukovar ispalila svoju dvogodišnju zalihu artiljerijske municije
Dragan Maršićanin, predsednik republičkog parlamenta, pošto ga je Vojislav Šešelj polio vodom
Povuci-potegni oko nadgradnje/izgradnje poslovne zgrade u Ulici Gavrila Principa 50 traje već deset godina. Stanari iz susedstva peticijom zahtevaju da se poništi Detaljni urbanistički plan, da se ceo postupak vrati na početak i na spornom placu napravi park
Od septembarske posete glavne haške tužiteljice Beogradu do danas, sa njenog spiska nestao je izvestan broj tzv. zapečaćenih optužnica. Dok je u septembru ministar pravde Vladan Batić govorio o "deset, jedanaest jugoslovenskih državljana na tajnim optužnicama", sada ministar policije Dušan Mihajlović govori da "nijedna od sedam osoba sa tajnih optužnica nije državljanin SRJ"
