Napadi na advokate
Branioci bez zaštite
Zahtev Advokatske komore da se status službenog lica dodeli i advokatima valja podržati. Imaju ga sudije i tužioci, čak i novinari, ali to nije promenilo baš ništa
Zahtev Advokatske komore da se status službenog lica dodeli i advokatima valja podržati. Imaju ga sudije i tužioci, čak i novinari, ali to nije promenilo baš ništa
Od postavljenja Kokana Mladenovića na mesto upravnika beogradskog pozorišta "Atelje 212" pre tri godine desio se niz "slučajeva" koji su polarizovali kako ansambl ovog teatra tako i širu pozorišnu javnost. Sve je kulminiralo proteklih dana kada se pojavilo pismo dela glumaca sa zahtevom za Mladenovićevu smenu, a zatim i pismo podrške Mladenoviću od dela zaposlenih u ovom pozorištu
Na uglu ulica Kneza Miloša i Nemanjine u Beogradu petogodišnja devojčica gleda zgrade Generalštaba, razrušene u bombardovanju 1999. godine. Iza ograde se vidi iždžikljala šuma, drveće je poraslo čak i na gornjim spratovima. "Tata, ko je ovo porušio?", pita devojčica. "Bio je rat, pa su neke čike bacale bombe." "Jesi ti bio tada rođen?" "Jesam." "A hoće li opet da bacaju bombe?" "Neće, ne brini"
Šta poručuje Tomislav Nikolić izborom u svoj kabinet ljudi bliskih Slobodanu Miloševiću i Miri Marković i kakav će biti njihov realan značaj u političkom životu Srbije
Šta se to u društvenoj i političkoj klimi dogodilo pa je sa jedne strane, Tomislav Nikolić, iako je jedan od reprezenata politike devedesetih, nacionalista, zaštitnik lika i dela optuženih za ratne zločine, postao sasvim prihvatljiv za ljude stavova dijametralno suprotnih njegovim, a sa druge, kako je Boris Tadić postao personifikacija svega što u Srbiji ne valja i neko potpuno neprihvatljiv za bilo koju funkciju u izvršnoj vlasti
Šta se to u društvenoj i političkoj klimi dogodilo pa je sa jedne strane, Tomislav Nikolić, iako je jedan od reprezenata politike devedesetih, nacionalista, zaštitnik lika i dela optuženih za ratne zločine, postao sasvim prihvatljiv za ljude stavova dijametralno suprotnih njegovim, a sa druge, kako je Boris Tadić postao personifikacija svega što u Srbiji ne valja i neko potpuno neprihvatljiv za bilo koju funkciju u izvršnoj vlasti
Pejzaži fantastični, Dunav nigde živopisniji, a turistička ponuda nikakva. Ministar za evropske poslove nemačke pokrajine Baden Virtemberg Peter Fridrih došao je da lično doživi naše Podunavlje i uveri se u njegove potencijale, o kojima se u okviru Evropske dunavske strategije priča
Možda zvuči čudno, ali rad sa muzičarima je veoma sličan radu sa političarima. Prodaju nematerijalan proizvod. Jedni muziku, a drugi ideje. Veliki su egoisti, koliko god na to ne pristajali. Imaju svoje zvezde. Nove rastuće i one stare u zalasku
"Projekat ‘Centar na vodi’ jeste pravi iskorak u arhitekturi, lokacija koju će turisti nezaobilazno posećivati. Ne samo arhitektonska atrakcija, već i mesto održavanja kulturno-umetničkih manifestacija, sa atraktivnim prodavnicama i restoranima. Magnet koji će privlačiti sve", kaže Dejan Vasović, gradski arhitekta
Volfgang Išinger objašnjava da je SRJ 1999. bila bombardovana i zbog griže savesti međunarodne zajednice, koja ništa nije učinila da spreči krvoproliće u Bosni. Ne misli da je vojna intervencija NATO-a bila greška i smatra da Srbija treba da odbaci kosovske iluzije i prihvati bolnu realnost da Beograd od 1999. nema političku kontrolu nad Kosovom. Objašnjava model "dve Nemačke" za koji se zalagao. Po njemu, Milošević nije prihvatao realnost, Koštunica je blokirao progres, a Tadić nije bio dovoljno istrajan. Srbiju vidi kao deo bezbednosne zajednice EU, Rusije i Amerike
Tadić, koji kao psiholog i bivši sportista sigurno više zna o "tim bildingu" nego o nacionalnoj ekonomiji, uprkos kratkom stažu u predizbornoj ulozi Fijatovog probnog vozača, verovatno će pred koalicionim partnerima reprizirati ono što je govorio kada je 2004, pobedom na partijskim izborima još na njega besnog Zorana Živkovića, preuzimao Demokratsku stranku: "Kad nas sve ovako vidim zajedno, pitam se zašto smo se rastajali..."
Povodom sedamdesetogodišnjice smrti velikog slikara, u beogradskom Domu vojske Srbije otvorena je izložba slika Save Šumanovića na kojoj se nalaze platna nastala tokom poslednje decenije njegovog života
"Šah može da bude umetnost, ali retko. Da bi se napravila neka lepa šahovska kombinacija, u završnici partije potrebno je da protivnik pogreši. Ako nema lepe kombinacije, nema ni umetnosti"
"Važno je verovati u sebe, biti uporan, disciplinovan i inteligentan. Najvažnija je volja. Čovek mora stalno da iskušava sebe. Evo, pre neki dan sam zacrtao da sat vremena trčim. Nakon nekog vremena došlo mi je da odustanem, ali sam stisnuo zube i trčao sat i po bez prestanka"
Njegovo carsko veličanstvo sultan Sulejman Prvi, Vladar carske kuće Osmana Sultan sultana, Kan kanova, Zapovednik vernika i naslednik proroka Gospodara svemira, Zaštitnik svetih gradova Meke, Medine i Jerusalima, Vladar Tri Grada: Konsatntinopolja, Adrijanopolja i Burse, i Damaska i Kaira, celog Azerbejdžana, Magrisa, Barke, Kairuana, Alepa, arapskog Iraka i Ajima, Basre, El Hasa, Dilena, Rake, Mosula, Partije, Dijar-i bekra, Kurdistana, Kilikije, vilajeta Erzerum, Sivasa, Adane, Karamana, Vana, Berberije, Abisinije, Tunisa, Tripolija, Damaska, Kipra, Rodosa, Kandije, vilajeta Moreje, Mramornog mora, Sredozemnog mora, Crnog mora i njihovih obala, Anadolije, Rumelije, Bagdada, Grčke, Turkistana, Tatarije, Kirkazije, dve oblasti Kabarde, Gruzije, ravnice Kipšaka, cele Tatarske zemlje, Kefe i susednih zemalja, Bosne i od nje zavisnih zemalja, grada i tvrđave Beograda, vilajeta Srbije sa svim zamkovima, tvrđavama i gradovima, Albanije, celog Iflaka i Bogdanije, kao i svih zemalja i granica koje od njih zavise, te mnogih drugih zemalja i gradova
Rečima Klaudija Magrisa, Temišvar je lep i nije lišen melanholije. Izjutra, dok se prvi put šetam po gradu, ta se melanholija skoro može opipati. Ima tu neke istočnjačke patine, patine patnje, koju ne može poništiti ni stotinu neonskih reklama Mekdonaldsa. Fasade su oronule, tramvaji škripavi, lica siva i zabrinuta
Neformalnim skokom preko lestvice koja je bila postavljena na visinu od 228 centimetara srpska atletska legenda postao je i prvak Srbije i učesnik Igara u Londonu ovog leta
Verovatniji je scenario po kojem DS želi da spasi Borisa Tadića, nego onaj po kojem bi da ga se reši kako bi se otvorio prostor za drugačiju vrstu vođstva u stranci. I tu se pre svega misli na dva Dragana, Đilasa i Šutanovca, mnogo manje na Pajtića
Dan pred izbornu tišinu, stizale su one agencijske procene od 8 do 16 odsto Tadićeve prednosti ispred Nikolića. Tome treba pridodati i dvonedeljni trijumfalizam demokrata i marketinško-medijskih magova. Oni su na krilima već dogovorene vlade između starih koalicionih partnera i podrške koja je pljuštala Tadiću sa svih strana, od oca Novaka Đokovića, Bajage i Zdravka Čolića do Dragana Markovića Palme, Krkobabića i Dačića, s akcentom na ovom poslednjem – unapred proglasili Tadićevu pobedu. Onda su tu formulu samo poduprli tvrdnjom da se Nikolić "ulupao izmišljotinom o krađi glasova" i "unošenjem straha i nestabilnosti" među građane Srbije, a posebno podrškom koju mu je pružio Koštunica. Naknadna pamet sad bi rekla, sve same pogrešne procene
"Narodni muzej ne radi 10 godina. Sramota! I Savremeni muzej je zatvoren. Zašto? Sad živimo u kokošinjcu, jadna nam majka! Toliko smo politizovani – nemamo muzeje, ali zato imamo politiku! Nešto nam se desilo, nešto što ne nosi ništa dobro"
U političkom životu i u glavnoj medijskoj struji možda se i forsiraju takozvana identitetska pitanja, ali su obični ljudi u tom smislu uglavnom relaksirani. Listom se od srca smeju novim slovima crnogorskog jezika (čitaj: meko š). To, međutim, ne znači da crnogorski jezik nema svoje specifičnosti. Beležim samo dve. Lokalni tabletomani imaju zgodan izraz za Diazepam; zovu ga Kameron, zbog glumice što se preziva Diaz