Dešifrovati pobedu

Originalna nemačka šifarska mašina „Enigma“, najčvršći oslonac Vermahta u Drugom svetskom ratu, gostovala je 1. juna u Novom Sadu, u Muzeju Vojvodine. Ovaj plen Jugoslovenske armije iz 1945. godine jedini je primerak „Enigme“ na našim prostorima. S obzirom na to da je ekskluzivni deo riznice Vojnog muzeja u Beogradu, tek nekoliko sati je bio pred Novosađanima – dovoljno da uveliča otvaranje izložbe Enigma. Dešifrovati pobedu, i da podstakne priču o „igri kodovima“, presretanju tajnih poruka nacista i razotkrivanju misterija ove najpoznatije naprave za šifrovanje u istoriji.

Izložbu je izvorno priredila samouprava Velikopoljskog vojvodstva. Od 2010. godine predstavljena je u više od 30 gradova u devet zemalja, na dva kontinenta. Podsetila je svet na intelektualni doprinos Poljaka u savezničkoj borbi, zaboravljen u senci uspeha na bojnim poljima. Reč je o ratnim pobedama dobijenim genijalnošću i predanošću, o skrivenoj danonoćnoj borbi van fronta. Reč je o najstrože čuvanoj savezničkoj tajni, špijunaži, promeni ratne sreće i događajima koji su bili sudbonosni za krajnji ishod Drugog svetskog rata. Konačno, reč je i o spasavanju miliona života i zaustavljanju ludila međusobnog uništenja i nuklearne katastrofe.

REJEVSKI: Brojne knjige i filmovi o njoj nisu bez manjkavosti. Najpopularnijim literarnim i filmskim ostvarenjima, čiji je odlučujući uticaj na kreiranje sećanja i stavova o prošlosti prečesto nesumnjiv, uglavnom nedostaje deo priče koji se odnosi na sam početak događaja. U pitanju je prvi susret jedne od budućih članica Savezničke sile sa uređajem za čije će šifre i šifrograme nacisti u predstojećem ratu lažno verovati da su apsolutno zaštićene. Prema autorima izložbe, glavne uloge u priči o „Enigmi“ od 1928. do 1939. godine pripadaju isključivo poljskoj kontraobaveštajnoj službi i njenim matematičkim genijima. U tom periodu Poljska je bila opkoljena velikom latentnom opasnošću. S jedne strane graničila se sa sve snažnijom nacističkom Nemačkom, a sa druge ratobornim staljinističkim SSSR-om, pa je razumljivo zašto njeni špijuni i kontrašpijuni nisu „spavali“.

Prema hronologiji događaja, koju za „Vreme“ navodi komesar izložbe Ivan Kukurov, 1927. ili 1928. godine jedna nemačka diplomatska pošiljka je presretnuta na granici. Prema nekim izvorima paket je greškom poslat iz Nemačke u Poljsku, prema drugima u pitanju je bila kontraobaveštajna akcija protiv nemačke ambasade u Varšavi čiji je službenik bio vrbovan. Kako bilo da bilo, sumnjičavi carinik je o pošiljci obavestio vlasti. Kada je omot skinut u njemu je pronađena komercijalna verzija „Enigme“. Kontraobaveštajci su odmah shvatili važnost ovog uređaja, u kratkom roku ga pomno proučili, fotografisali, ponovo zapakovali i poslali na prvobitnu adresu. Tako je počela jedna od najvećih tajni poljske kontrašpijunaže.

Na Univerzitetu u Poznanju, u Velikopoljskoj, organizovana je tajna specijalistička obuka za mlade matematičare sa namerom da se izaberu najsposobniji kriptolozi. Ovaj region se graničio sa Nemačkom, i njegovi žitelji su uglavnom razumeli jezik svojih zapadnih suseda. Godine 1929. oformljen je poseban tim sa zadatkom da dešifruje poruke i funkcionisanje „Enigme“. Odabrani su talentovani Marijan Rejevski, Ježi Ružicki i Henrik Zigalski. Osmog novembra 1931. godine službenik Odeljenja za šifrovanje nemačkog ministarstva odbrane pod pseudonimom Asche, šefu Odeljenja za kriptografiju francuske obaveštajne službe Gustavu Bertrandu predao je poverljiva dokumenta o „Enigmi“. Gustav ih je u decembru prosledio Poljacima, a godinu dana kasnije Marijan Rejevski uspeo je da rekonstruiše šemu unutrašnjeg povezivanja. Uspeli su da primene nove tehnike razbijanja kodova matematičkim metodama, da razotkriju princip rada „Enigme“. Dve godine kasnije poljska firma AVA napravila je prvu replika „Enigme“. To je dovelo do potpune revolucije u kriptologiji. „Cilj postavke u Muzeju Vojvodine je pre svega da podseti na te ljude. Veruje se da su Evropu spasili od užasa nuklearne katastrofe“, objašnjava Ivan Kukurov.

BOMBA: Spremajući se za rat, 1938. godine Nemci su „Enigmi“ dodali dva nova rotora. Rejevski je uspeo da otkrije njihovu šemu povezivanja i odmah je načinio nove algoritme. Počeo je rad na prvoj mašini kojom će odgonetnuti usavršena „Enigma“, nazvanoj „Bomba“. Za samo dva meseca Poljaci su imali šest takvih „Bombi“, pa je svaka poruka mogla da se razbije za samo nešto više od sata. Nažalost, ratne trube su bile sve glasnije i „Enigma“ sve komplikovanija. U toj trci poljska služba bezbednosti gubila je sredstva i nadmoć i bila je primorana da zatraži pomoć saveznika. U Kabackoj šumi, 25. jula 1939. sastali su se poljski, britanski i francuski obaveštajci. Tom prilikom gostima je nesebično predata sva dokumentacija o radu na razbijanju „Enigme“. Uručena im je čak i dragocena replika.

Poljske metode usavršilo je i uspešno primenilo kriptološko sedište Britanske obaveštajne službe u Blečli Parku, poznatom i kao Postaja X. Tako je početkom rata, na oko 80 km od Londona, oformljena grupa koja je uspevala da razbije šifre. Međutim, radilo se ručno i presporo. Za jednu poruku trebalo je najmanje 48 sati, a često i mnogo više što je u ratnim uslovima značilo da od odgonetanja šifre nema koristi. „Britansku bombu“, alat kojim će se konačno probiti „Enigma“, patentirao je 1939. godine britanski matematičar Alan Tjuring i možda ga nazvao baš po poljskoj „Bombi“. Ideja o mehanizovanom pretraživanju kombinacija preuzeta je od Rejevskog, ali je algoritam prilagođen nizu izmena koje su Nemci u međuvremenu načinili. Mada su radile po različitim principima, obe mašine su elektromehaničkim putem brzo „češljale“ ogroman broj kombinacija „Enigme“, svrstavajući se u preteče današnjih računara.

Otkrivanje ovih događaja bitno je izmenilo viđenje ključnih bitaka u Africi, Italiji i Normandiji, kao i uništavanje nemačkih i japanskih podmornica i konvoja. Da su šifre nacista u toku celog rata uredno praćene i dešifrovane, saznalo se tek 70-ih godina. Dakle, originalne „Enigme“, baš kao i replike, skrivane su gotovo tri decenije od završetka rata. Razlog za tajnost je njihovo korišćene i u mirnodopsko vreme. Oružani sukob je prestao, ali je obaveštajni rad nastavljen. Ljudi koji su radili na razbijanju zaštite „Enigme“ imali su sve uslove da budu proglašeni ratnim herojima, ali to nije bila njihova sudbina. Zavet na ćutanje, koji su položili pre stupanja u službu kontrašpijunaže, važio i dalje.

Posle rata Tjuring je radio na konceptu kompjutera i njegov rad na onome što je danas poznato kao Tjuringova mašina doveo je do arhitekture savremenih računara. Kao što je poznato, sve nebrojene zasluge ipak nisu bile dovoljne da ga spasu kažnjavanja zbog navodne homoseksualnosti, koje ga je dovelo do nervnog rastrojstva i samoubistva. Tek 2009. godine je od britanske vlade dobio javno izvinjenje „za užasan način na koji je prema njemu postupano“, a četiri godine kasnije kraljica Elizabeta ga je posthumno pomilovala. Rejevski, čija zasluga za pobedu nad nacizmom nije bila ništa manja, posle rata se vratio svojoj porodici u Poljsku i radio kao računovođa pod sovjetskom dominacijom. Zaključio je da mu je u takvim uslovima najbolje da ne govori o svom radu. Tek 1979, godinu dana pred smrt, dobio je javno priznanje. Novembra 2007. godine njemu i njegovim saborcima, Ježiju Ružickom i Henriku Zigalskom, podignut je spomenik ispred zamka u Poznanju.

MISTERIJA ENIGME: Eksponat sa izložbe