"Ako ne bude napretka u decentralizaciji na Kosovu već u narednim nedeljama, kosovski Albanci mogli bi biti neprijatno iznenađeni. S druge strane, čini mi se da vlasti u Beogradu prave taktičku grešku što blokiraju učešće kosovskih Srba u privremenim institucijama vlasti"
Nekako u to vreme, Antonije Pušić, jedriličar iz Novog, rešio je da se oproba kao građevinski radnik baš u Amsterdamu i znam da me je užasno uzbuđivalo što je taj čovek tu u istom gradu te sam glasno tripovao kako ću da kupim sprej i napišem grafit "RAMBO, VRATI SE!" Na to se Mara iz onog svog mira prenu na tren i reče: "Pa i Džoni je tu." Udarila mi je krv u glavu
Vladan Radoman: Ledeni svitac; režija Tanja Mandić-Rigonat; igra Goran Jevtić; Opera i teatar Madlenijanum (izvođenje na Festivalu monodrame i pantomime)
Ima izvesne ironije u tome da najpopularnije i najšire rasprostranjene "činjenice" iz nauke nisu tačne. Da li je to možda zato što većina ljudi koristi samo deseti deo svojih mentalnih sposobnosti? Naravno da nije, pošto je i čuvena teza da čovek koristi deset odsto svog mozga samo još jedna od zabluda
Homi Baba, Smeštanje kulture, Beogradski krug, Beograd 2004, prevod sa engleskog Rastko Jovanović
"Sve te priče o nacionalnoj slobodi i suverenosti obična su obmana. Nitko više nije na ovim teritorijama ni slobodan ni suveren, a u budućnosti će to biti još i manje. Svi ti izginuli ljudi, izgubili su glavu nizašta"
Zgradi bivšeg CK suđeno je da bude sakralni objekat materijalizma, ranije "dijalektičkog", a sada onog manje pretencioznog, ali efikasnijeg
Aleksandar Hemon: Čovjek bez prošlosti;
preveo Luka Bekavac, V. B. Z., Zagreb 2004; Hemonwood, Naklada Zoro, Zagreb–Sarajevo 2003.
Knjiga Branimira Džonija Štulića pod nazivom Smijurija u mjerama u izdanju nedeljnika "Vreme", posle silnih peripetija, konačno je u prodaji. Reč je o štivu u kojem su na 457 strana sabrani autobiografski zapisi jednog od najznačajnijih autora u istoriji jugoslovenske popularne muzike, te njegove pesme i prepevi. Smijurija u mjerama predstavlja pravu poslasticu, kako za ljubitelje Azre i njene muzike tako i za poštovaoce klasične književnosti i sve one koji znaju da uživaju u raskošnom i retkom Štulićevom daru i osećanju za jezik. Za one koji imaju problema sa čitanjem, tu je i tridesetak reprezentativnih fotografija autora, od kojih se neke prvi put objavljuju
Pošto nismo bili dobri, pošto smo kodža uprskali stvar, Peter Handke nam se vratio kao pravedna kazna
"Srednja klasa danas podrazumeva mogućnost da uđete u samoposlugu, kupite sve ono što vam se učini da vam baš i nije najneophodnije, ali i da ne gledate koliko taj proizvod košta pre nego što dođete na kasu"
Slobodan Selenić: Malajsko ludilo
Režija: Alisa Stojanović
Igraju: Branka Petrić, Pavle Pekić, Branislav Trifunović, Stefan Kapičić, Ljubinka Klarić, Katarina Žutić, Danijel Sič i Slobodan Ćustić
Beogradsko dramsko pozorište
Vlada Srbije usvojila je Nacionalnu strategiju Srbije za priključenje EU-u koja treba da postane osnov za donošenje nacionalnih programa za sprovođenje temeljnih reformi i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim okvirima Evropske unije. Dokument od oko 200 strana, na čijoj je izradi radilo na stotine najuglednijih stručnjaka, usvojen je u trenutku kada se iz Brisela sve češće čuje da će kriterijumi za buduća proširenja biti stroži. Drugu tribinu od ukupno pet tribina koje organizujemo u saradnji sa Fondacijom "Fridrih Ebert", "Vreme" je posvetilo obavezama koje je Vlada Srbije preuzela usvajanjem ovakvog državnog dokumenta i svim teškoćama koje Srbiju čekaju na putu ka EU-u. Na tribini su učestvovali Milica Đilas, koordinatorka izrade Strategije, Miroljub Labus, potpredsednik Vlade Republike Srbije, Gordana Matković, istraživač Centra za liberalno-demokratske studije, i Dušan Lopandić, pomoćnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Vlade Republike Srbije. Tribinu je vodila Duška Anastasijević, novinarka nedeljnika "Vreme".
U podelama i svađama oko novca, proširenje će bar neko vreme biti tabu
U ovo vreme manihejskih podela i crno-belih slika Dejzings otvara nove uvide u stare probleme: on dokumentovano dokazuje da Kosovo ipak ima istoriju koegzistencije koja beleži značajno prelivanje preko etničkih i verskih granica
Šta će zaključiti Kai Eide, specijalni predstavnik generalnog sekretara UN-a za procenu ispunjenosti standarda za Kosovo, norveški diplomata poodavno uključen u balkanske poslove, u Hrvatskoj (1993–1995) i u Bosni i Hercegovini (1997–1998)
Ono što bi za Šisela bila noćna mora, za nacionalog tribuna Hajdera jeste mogućnost da zajaše na antievropskom talasu koji se širi posle odbijanja Francuske i Holandije da prihvate Ustav Evropske unije
