Ono što je u Baču prepoznala EU uloživši u restauraciju Franjevačkog samostana i Tvrđave, nisu na isti način videli nadležni u AP Vojvodini i Republici Srbiji koji jedini imaju budžetska sredstva i mehanizme da pokrenu turizam u ovoj oazi kulturne i istorijske baštine
"Nekada su pisce slali na putovanja po drugim zemljama, ja ni do Kaća nisam ni na čiji račun stigla. Ne znam ni šta se u tim društvima radi, uvek ista lica, doživotni predsednici, pa se onda podele, osnivaju se druga"
Klip je u svojoj suštini lični pogled, koji je lako staviti u različite kontekste i time manipulisati javnošću, jer ima privid ličnog, intimnog iskustva
"Od 2012. u Beogradu više ne postoji javni interes, on je mrtav. Postoji samo razularena vlast, despotizam koji se vidi u svim sferama života. I možda su ova moja profesija i urbanizam to najogoljenije pokazali"
Palatu Beograd je trebalo prodati i cena je adekvatna. Problemi leže u mnogo čemu drugome
U Beogradu se gradi konfuzno, probijaju se svi rokovi i budžeti, kvalitet izgrađenog je upitan. Pritom se ne vodi računa o potrebama Beograđana, ali zato novogodišnja rasveta ume da zablista još u ranu jesen. Bilo da se radi o muzičkoj fontani ili gondoli koja treba da se zanjiše između Kalemegdana i parka na Ušću, pod komandnom palicom zamenika raznih gradonačelnika Gorana Vesića u Beogradu je zavladala parada rasipništva i kiča
Policijski zvaničnici kažu da je Beograd "apsolutno" siguran grad. Ovakva izjava relativizuje opasnost da budete kolateralna šteta eksplozije ili da svedočite tuči u kojoj nekoga sakate
Ovde ni "kusturice", a kamoli "markovići", više ne odlučuju ni o čemu niti ih se za bilo šta uistinu pita, država je doslovno kidnapovana i sve njene institucije stavljene pod blokadu, a društvo zamrznuto u najvećoj mogućoj meri
"Pogledajte spomenike u Rimu, gradu prebogate istorije i tradicije – niti jedan nema 23 metra, ni približno. Najveći vajari i umetnici znaju da spomenici treba da budu što bliži ljudima, da ga oni mogu sagledati, osetiti, da mogu ostvariti komunikaciju sa njima i osetiti karakter"
U posljednjih dvadesetak godina često se vozim trajektima između Kamenara i Lepetana. I svaki se put zagledam u ono brdo iznad Kamenara, malo desno od trajektne luke, pa pogledom pokušavam prepoznati vikendicu u kojoj smo dočekivali novu 1990. Uzalud, nemam se za što pogledom uhvatiti. Pamtim samo unutrašnjost kuće, u koju više nikad neću ući. Nitko od onih s kojima sam dočekao 1990. nije danas u Sarajevu, nitko osim mene nije ni u bivšoj Jugoslaviji. Vrijeme koje je u međuvremenu prošlo duže je od vremena naših života, premda se ponekad učini da je sve bilo jučer i da rat još nije ni počeo
Žena, iz braka Jamajčanina i Indijke, ideološki ni previše levo, ni previše desno, odana redu i zakonu, britka na jeziku, u najboljim godinama, sa iskustvom u politici i izvršnoj vlasti Kamala Haris je gotovo idealna kandidatkinja za potpredsednicu predsedničkog kandidata Džozefa Bajdena, koji zbog mrlja u biografiji niti je popularan kod žena, niti kod manjina, slab je govornik i ima 77 godina
Na ulicama beloruskih gradova protestuju stotine hiljada građana. Novinari državne televizije dali su otkaz, mnoga preduzeća su stupila u štrajk. Ni brutalne intervencije policije, ni masovna hapšenja po nalogu Aleksandra Lukašenka nisu više dovoljni da zastraše ljude, baš kao što mu više ne prolazi igranje neutralnosti između Moskve i Zapada
Vladimir Đukanović je javno poželeo svojim sugrađanima da im se u Hrvatskoj dogodi baš sve ono što im srdačno žele najekstremniji hrvatski šovinisti i fašisti. Slučajno preklapanje interesa? Ma jok, izbor po srodnosti
Ovog maja u Mineapolisu je ponovljen događaj o kome piše Pol Biti u Prodanoj duši, romanu objavljenom pre pet godina i, aktuelizovao ga
Turističkim agencijama preti masovan bankrot. Pomoć države ili nije dovoljna, ili je potpuno izostala ili je povezana sa uslovima koje većina ne može da ispuni. Petnaestak hiljada turističkih radnika strepi za svoja radna mesta
Gde je najmoćniji čovek u državi? Zbog čega to ne zanima novinare režimskih medija koji godinama pomno prate svaki njegov korak? Zašto su maske i socijalno distanciranje na naprednjačkoj korona žurci zamenili trubači, kolce, zagrljaji i poljupci? Postoji li išta iritantnije od režimskog izdiranja na građane zbog neodgovornosti? Veruje li još iko išta aktuelnoj vlasti
"Raspust" na koji je otišao Krizni štab po završetku vanrednog stanja bio je nedvosmislen poziv te i takve struke da građani Srbije izađu na izbore. Ustanovljeno je pravilo da epidemiološka kriva opada s porastom predizbornih i izbornih aktivnosti i obrnuto. I sad, šta je tu je
"... Kać, selo moje malo postoji samo još u ovoj knjizi i u snovima i sećanjima moje generacije. Njega tamo više nema. Ima neko drugo selo, veće i lepše, ali nije moje" (Đorđe Randelj, Patetična simfonija detinjstva, Prometej)
Mada sam nije fikcionalan, virus korona je – po načinu na koji preoblikuje ljudsko društvo – već u ovom trenutku dobrim delom podložniji zakonima fikcije nego bilo čega drugog, kamoli epidemiologije
Pokazalo se da je EU najbolji partner i najveći donator Srbiji već 20 godina – i, kako kažu, na prvoj liniji fronta u borbi protiv virusa kovid-19
"Koliko je sada ljudi sposobno da odbije da fotografiše svoj glasački listić na kome su zaokružili Aleksandra Vučića? Koliko će ljudi, pored ovih koji neće izaći na izbore, odbiti da glasa za njega? Da li postoje ljudi koji još uvek drže do sebe? Da li još uvek postoji samopoštovanje? Da li još uvek postoji dignitet? Ovaj režim je jako mnogo uradio na ponižavanju ljudi"
Kao da se oni koji se brinu za javno zdravlje plaše naše bezbrižnosti, plaše normalnog života pa na sve moguće načine pokušavaju naš život i dalje činiti nenormalnim
Smrt Džordža Flojda raspalila je do sada nezabeležen gnev od zapadne do istočne obale. Nije ovo bio prvi put da su beli policajci bez ikakvog razloga ubili Afroamerikanca, ali je snimak sadističkog davljenja Džordža Flojda preko društvenih mreža pao na tlo natopljeno socijalnim nezadovoljstvom na kome je poslednjih meseci zbog pandemije virusa korona četrdeset miliona ljudi ostalo bez posla, dok u Beloj kući sedi predsednik koji jedva da skriva simpatije sa belim rasistima i priziva vojsku da napravi red
Planirani pa otkazani odmori su ozbiljan atak na rutinu prosečnog Nemca. No izgleda da će i ove godine najveći svetski putnici imati priliku da pocrvene na peščanim plažama
"Cilj ne sme biti samo pad nedemokratske vlasti, već i postavljanje osnove za dugoročnu obnovu demokratskih ustanova. U suprotnom, čak i kada bi se ovaj režim urušio zbog međunarodnog pritiska ili sopstvenih problema, završili bismo kao Ukrajina, na partijskoj pijaci i ostavljeni na milost i nemilost ‘oligarsima’ i njihovim političkim i medijskim najamnicima"
