Uoči samita G-8

Đenova pod opsadom

Koliko se u ovom italijanskom gradu plaše od demonstranata toliko se plaše i od terorista; Rusi su kroz medije dodatno digli paniku, jer njihovi izvori tvrde da Osama Bin Laden namerava da izvede atentat na Buša

Pozadina jednog spora

Slučaj broja 008

Nije prošao ni dan nakon što je u Centru za kulturnu dekontaminaciju održana tribina povodom brutalnog premlaćivanja učesnika gej parade a već se uveliko zahuktavala omiljena društvena igra prenošenja i tumačenja, krivotvorenja i izmišljanja, traženja tajnih značenja i otkrivanja skrivenih motiva učesnika u razgovoru. Reči Biljane Srbljanović o ženama na javnoj sceni koje zagovaraju nešto što je za nju "ivica prostitucije a sa druge strane zalažu se za fizičko istrebljivanje, ili pseudofilozofsko zagovaranje povratka hrišćanstvu koje podrazumeva uništavanje onih kojih nisu hrišćani ili onih koji se ne vladaju po dogmi koje su oni sami sebi zacrtali" izokrenute su u stilu pomenute društvene igre kao da je neko od pomenutih proglašen prostitutkom. Poziv da se "na stub srama izvedu ljudi koji zagovarju tu vrstu mržnje" protumačen je lakim obratom kao poziv na linč i kamenovanje u XXI veku. Kao što obično biva u sličnim prilikama, krenule su tužbe, pretnje tužbama, pretnje, otkrivanje tajnih članskih karti i rovarenje po privatnom životu. "Čujem ovih dana još dosta toga", opisuje za "Vreme" Biljana Srbljanović. Da tražim linč samohranih majki, da sam protivnik Srbije i srpskog pravoslavlja, da ugrožavam žene bez muževa, da sam bleda i imam tanke usne. Na ulici, u prolazu, čujem još i: "I ti si mi Srpkinja, pička ti materina, sad ću da te izgazim!", pa onda: "Vidiš, stvarno nisam znala da si lezbejka?" , takođe i "Šta te, bre, briga za pedere, gledaj svoja posla."

Intervju - Majkl Ignjatijef

Svetlost u očima

"Siguran sam da je iza osmeha mnogo teškoća. Mislim da je ovo najbolji Beograd u poslednjih petnaest godina. Ne kažem to zato što smatram sadašnju vlast divnom, ne mislim da je ne treba kritikovati..."

Ekonomske (ne)jednačine

Izazov inflacije

"Reformska ekipa" biće sada prinuđena da pokaže kako ima veštine da bez besmislene administrativne prisile prikoči jednu dosta složenu inflaciju za čije lečenje nije lako pronaći literaturu u priručnicima svetskih finansijskih institucija

Crna Gora

Sporazum bez sporazumevanja

Vujanović je i premijeru Zoranu Đinđiću uputio pismo za nastavak razgovora o redifiniciji. Obavještenje je dobio i Vojislav Koštunica. Tim potezom je oslabljena pozicija koalicije "Zajedno za Jugoslaviju" pred pregovore sa DOS-om

Reagovanja

Kraj vrdanju

Donatorska konferencija u Briselu – kako smo prošli

Spas od bankrota

Mada je uspeh Donatorske konferencije u Briselu zasad nemoguće osporiti, čak i oni koji ga pozdravljaju zaboravljaju da bi se bez donatorske pomoći SRJ našla u bezizlaznoj situaciji

Kriza vlade i Jugoslavija

Zemljotres manje razorne moći

Naravoučenije krize iskazano je u Đinđićevoj slici o Koštunici koji, kako slikovito kaže srpski premijer, ulazi u preticanje, a niti dodaje gas, niti koči. Ovaj bi sada mogao da odgovori: "Ako ne prikočiš, zakucaćeš se..."

Intervju - Vojislav Koštunica

Mučna saradnja

"Mi prvo prihivatamo Haški sud i saradnju s njim uz sve mane tog suda. Onda hoćemo da to uredimo zakonom, teška srca pristajemo da kao zamenu za zakon koristimo uredbu, i posle toga ulećemo u bezakonje u pravom smislu reči"

Kontroverzni zakon u Budimpešti

Dve vrste Mađara

Mađarska je na molbu Brisela već iz sadašnje verzije izostavila Mađare iz Austrije, ondosno Zakon o statusu ni sada ne može da važi za zemlju koja je član Evropske unije

Slovenija – deset godina posle

Čuvari Pandorine kutije

U Ljubljani je proslavljena godišnjica nezavisnosti, uz Šredera, recitale i štafetu. Mok, Genšer i De Mikelis sedeli su u loži gledajući scenski doživljaj, kompletiran preletanjem helikoptera i jednog valjda mlaznjaka

SR Jugoslavija i Zapad

Na kratkom lancu

Američki skepticizam prema Beogradu je u poslednji čas prevladan, mada ne sasvim

Putin – Buš, prvi put

Bez potresa i iznenađenja

Jesu poslednjih godina Ljubljanom prošli Helmut Kol, Papa (čak dva puta), Bil Klinton i druge visoke ličnosti, ali tek je poseta Buša i Putina gradu dala pečat "diplomatske prestonice sveta", kako su ocenili pojedini komentatori

Zona sumraka

God bless Serbia

Može li neko ko je ateista biti ambasador? Može, ali nije zgodno: novinari pitaju koga je angažovao za osvećenje radnog ambijenta, on odgovara da planira samo krečenje i hoblovanje parketa!

Ekskluzivno - ispovest vozača hladnjače

Mrtvi putuju…

Grobnice su kopavane i zatrpavane u tajnosti, sve u nadi da se nikada neće otkriti. Nekoga je bilo sramota – ili strah; neki, pak, nisu hteli da ćute jer im je stid bio jači od straha. Nikola, čovek iz ove priče, nije hteo da ćuti

Košarkaške aktuelnosti

Kreće Merkator liga

Ukoliko se potvrde očekivanja da ljubljanski trgovinski gigant preuzme sponzosrstvo nad takmičenjem, dosadašnji radni naziv Jadranska liga nestaje, ali ostaje ABA (Adriatic Basketball Asociation), organizacija koja će brinuti o novoj regionalnoj ligi

Izbori u Iranu

Hatami – drugi put

Glavna snaga koju imaju reformisti ne počiva u osvojenoj vlasti nego na ugledu i privrženosti koju iranski predsednik uživa posebno među mladima

Izjava nedelje

„Kad god se obratim nekim poslom u Beograd u centralu DOS-a, upućuju me na tog Čedu. A ko je, pobogu, taj dečko?“

Velimir Ilić, gradonačelnik Čačka i predsednik Nove Srbije

Polemika - odgovor na pismo Srđe Popovića, savetnika premijera Srbije za pitanja životne sredine

Pobrkani ekološki lončići

Za pismo koje ste napisali, moj mlađi kolega, nije Vam trebao moj dopis, mogli ste se čak i prvi javiti, ako ste, kako sami kažete, za "širu raspravu". Ne znam zašto ste čekali baš moje pismo. Vi pišete: "Tako je u prvih sto dana Vlade napravljen ozbiljan Izveštaj o stanju životne sredine u 2000. godini." Dobro je kad vas neko hvali; kad se sami hvalite, to sasvim drugačije zvuči. Ko je sve pravio taj ozbiljan Izveštaj? Nemojte mi samo pričati o imenima, ja Vas pitam za institucije

Zakon o privatizaciji

Deset pitanja – deset odgovora

Zakon o privatizaciji upravo je pred poslanicima Skupštine Srbije. U dosadašnjoj javnoj raspravi izazvao je brojne polemike i oštra osporavanja, kako i priliči ključnom reformskom projektu novih vlasti. Reformisti su s nestrpljenjem očekivali njegovo usvajanje uveravajući da ovaj zakon najzad uvodi Srbiju u kapitalizam. Protivnici tvrde da će zakon poslužiti za rasprodaju društvene imovine. Radnici su strahovali da će ostati bez samoupravljačkih prava u propalim firmama, a građani su se raspitivali da li će i njima stići poneki vaučer. Iz tromesečne javne rasprave iskristalisalo se deset karakterističnih pitanja u kojima je sublimirana suština Zakona o privatizaciji. Da bi široj javnosti učinilo dostupnim ovaj ključni reformski dokument, Ministarstvo za privredu i privatizaciju ponudilo je deset odgovora na ta pitanja. Redakcija "Vremena" odlučila je da objavi integralni dokument "Deset pitanja – deset odgovora" kako bi pomogla građanima da se što bolje upoznaju s projektom koji bi u naredne četiri godine Srbiju trebalo da svrsta u normalne evropske države

Opstrukcija i konstrukcija

Možete početi

"Vlasti SRJ-a su se impresivnom brzinom i prilježno prihvatile ekstremno teškog zadatka rekonstrukcije svoje opustošene zemlje", izjavljuje Stenli Fišer, zamenik direktora Izvršnog odbora MMF-a. U Skupštini Srbije uprkos opstrukcijama i razvlačenju u proceduru ulaze ključni zakoni o privatizaciji i akcijskom fondu. Da li reformisti bolje stoje u svetu nego kod kuće...

Afera Stanka Subotića

Saga o Canetu u „Nacionalu“

Kolateralna korist bila bi jačanje pozicija Tvornice duhana Rovinj koju je BAT (British-American Tobacco) bio prilično ugrozio unutar Hrvatske, tvrde malo ciničniji analitičari. Reč je, reklo bi se, o ratu za monopol nad jevtinim cigaretama: TDR iz Rovinja sve je prisutniji na jugoslovenskom tržištu sa svojim proizvodima koji su značajno jevtiniji od stranih marki

DB na sudu

Muke s državnom tajnom

Srpska vlada bi morala u rekordno kratkom roku da izmeni svoju odluku o skidanju poverljivosti sa tajnih dosijea da bivši funkcioneri DB-a ne bi morali da budu pušteni iz zatvora

Amerika i ratni zločini

Kisindžer kao nezgodan primer

U poslednjih nekoliko meseci liberalnu Ameriku uznemiruje pitanje ratnih zločina i sopstvene odgovornosti za izazivanje rata, siromaštva, gladi i nestabilnosti širom sveta. Jedna od glavnih meta kritike je Henri Kisindžer

Intervju - Emir Dragulj

Bežanje u Bosnu

Poznati grafičar, nakon velike izložbe u Beču, govori za "Vreme" o tome zašto već godinama ne izlaže u Beogradu, temama koje ga okupiraju, svojoj vezanosti za Bosnu, bolesti nacionalizma i destrukciji koja je ponovo isplivala na površinu u Mostaru, Trebinju i Banjaluci

Zona sumraka

Čekajući Ruse

Milena Arežina tvrdi da je Koštuničina pobeda nameštena, kaže da za to ima dokaze i da jedva čeka suđenje: čovek se štrecne kad to pročita

Znamenja

Barjaci naših dana

U "Radnoj ženi" šili su i jugoslovenske i srpske zastave sa petokrakom, i zastave bez petokrake, i ratne zastave, i zastave SPS-a i JUL-a, i zastave SPO-a, i DOS-a. Od petog oktobra naovamo ni jednu jedinu stranačku zastavu nisu sašili, niti im je ko tražio