Midhat Mujović (27), predsednik Muslimanskog omladinskog kluba u Novom Pazaru: Osuđujemo svaki terorizam
„Naš osnovni cilj je da mladim ljudima ponudimo sveukupnu sliku islamskog modela i pomognemo im da shvate da islam reguliše sve aspekte života–on je u domu, školi i na ulici. Jednostavno, oni koji se pridržavaju islama teže da sebe, svoju porodicu i svoju okolinu učine što boljim.“ Midhat Mujović, predsednik Muslimanskog omladinskog kluba (MOK) u Novom Pazaru, ovim rečima započinje razgovor, povremeno prekidan zbog prilične gužve koja vlada u maloj kancelariji tog udruženja. Ljudi neprestano dolaze, traže savet ili pomoć. MOK je osnovan 1999. godine, a danas ima odbore u Tutinu, Sjenici, Prijepolju, Bijelom Polju, Novoj Varoši i Rožajama. Mujović je diplomirao teologiju u Libanu i uživa veliko poštovanje svojih saradnika. Prodornog pogleda i u crnom kaputu, ostavlja utisak stroge ali smirene osobe. Lap-top na njegovom stolu odagnava pomisao da je reč o pukom konzervativnom verskom službeniku.
Kaže da su žitelji Novog Pazara shvatili šta je cilj kluba, pa zdušno ulažu u njegove projekte. „U posljednjih deset godina broj mladih ljudi koji se vraćaju vjeri je u porastu. U našem gradu otvara se sve više mliječnih restorana, alkohol se izbacuje iz upotrebe, a svakog dana omladinci ostavljaju poroke. Džamije su pune mladih ljudi koji su shvatili da im je spas u vraćanju vjeri i poštovanju islamskih načela“, kaže on.
Oštro se protivi tezi o islamskom radikalizmu koja je na Zapadu posebno raširena nakon 11. septembra 2001. godine. Objašnjava da mnogi prezentuju islam na pogrešan način. „Osuđujemo svaki ekstremizam. Islam je put sredine, tolerancije, mira i spasa. Sve što skreće s tog puta nećemo priznati“, naglašava Mujović. Prema njegovim rečima, međunacionalni odnosi u gradu su dobri uprkos pokušajima da se tenzija podigne. U prilog tome navodi podatak da su žitelji Novog Pazara, uglavnom muslimani, nedavno prikupili oko 70.000 eura pomoći teško obolelom mladiću srpske nacionalnosti. „Stanje će biti još bolje ako se i muslimani i hrišćani vrate svojoj vjeri. Svi smo svjesni toga da možemo opstati na ovom prostoru samo ako budemo uvažavali jedni druge“, dodaje Mujović.
Odbacuje i teorije o neophodnosti modernizacije islama. Po njegovom mišljenju, islam je moderan sam po sebi. „Modernizaciju islama mogli bi da posmatramo jedino kao vraćanje osnovnim principima vjere, koja vjernicima nalaže da uče, analiziraju i upoznaju prirodu i njene zakonitosti. U tom slučaju, muslimani bi ponovo bili vodeća civilizacija svijeta“, smatra Midhat Mujović.
Mirsad Ikić (24), kapiten rukometnog tima Ras iz Novog Pazara: Ceo život je islam
Na zakazani sastanak stiže na vreme, odeven kao bilo koji njegov vršnjak u Rimu ili Londonu. Mirsad je popularan momak u gradu. Od 15. godine bavi se rukometom, student je ekonomije, pomaže ocu u vođenju privatnog preduzeća za proizvodnju džinsa, a uskoro se će se i politički angažovati kao predstavnik Stranke demokratske akcije na lokalnom nivou. Za njega je islam način života. „To nije samo odlazak u džamiju, već vreme od ustajanja pa do odlaska na spavanje. Ceo život je islam“, priča dok pije produženi espreso i đus. Kaže da nastoji da se u potpunosti pridržava verskih odredbi, ali i dodaje da nema čoveka koji bar ponekad ne pogreši. Prijatelje ne bira po nacionalnoj ili verskoj pripadnosti, već isključivo na osnovu njihovih kvaliteta. „Veliki broj mojih prijatelja nisu muslimani, i to u našim odnosima ne predstavlja nikakav problem. Mnogo toga smo prošli zajedno. Bitne su jedino ljudske osobine. Iskreni pripadnik islama ne može biti neprijatelj nijednoj osobi, već samo prijatelj“, smatra Mirsad.
Sebe smatra prvenstveno muslimanom, a tek potom Bošnjakom jer, kako kaže, „islam ne poznaje nacionalne podele, a svi muslimani su braća“. Tvrdi da među hrišćanima i muslimanima sukobi ne bi trebalo da postoje zbog toga što je reč o veoma sličnim religijama. Najveća opasnost, po njegovom mišljenju, leži u predrasudama i neznanju. Navodi i da mu se zbog nacionalne i verske pripadnosti, tokom brojnih putovanja s rukometnim klubom u poslednjih nekoliko godina, dogodilo mnogo neprijatnih stvari.
„Svi sukobi su posledica neznanja. Više puta mi se dogodilo da ljudi iz Beograda ili Novog Sada, nakon što su me upoznali, priznaju kako su do tog trenutka mislili da mi u Novom Pazaru jedemo žive ljude. Deset godina su mediji bombardovali ljude lažima, ali i danas pojedini novinari stvaraju predstavu o nama kao o ljudima koji, dok šetaju gradom, u rukama nose sablje“, objašnjava Mirsad
Ulfeta Halilović (27), vaspitačica u islamskom vrtiću pri Lejlek-džamiji u Novom Pazaru: Živeti kao pokrivena žena
I pre nego što se pre sedam godina pokrila, Ulfeta je imala „primjerno vladanje“. Dok stoji u dvorištu Lejlek-džamije, u kojoj je, po predanju, još sultan Mehmed Fatih prilikom pohoda na Bosnu klanjao namaz, tiho se obraća deci koja se igraju na snegu. Kaže da je mnogo godina izučavala islam, nakon čega je „prepoznala pravi put“. Po završetku srednje škole, obrela se u Turskoj gde je diplomirala na Pedagoškom fakultetu. Iz Turske se vratila pokrivena. Tada je bila jedna od pet pokrivenih devojaka u Novom Pazaru. „Danas ih, hvala Bogu, ima mnogo više“, dodaje Ulfeta. Pre dve godine se udala, njen suprug Medin je novinar regionalne televizije. Dece još nema.
„Poslednjih sedam godina vodim potpuno drugačiji život, osjećam se ljepše i sigurnije, a mnoge moje prijateljice su se više zainteresovale za islam“, priča Ulfeta pred početak podnevne molitve u jednoj od najstarijih gradskih džamija.
Ruke krije u džepovima kecelje. Dok govori, pogledom prati nemirnu decu. U vrtiću „Lejlek Revda“ ima preko tri stotine mališana koji pod paskom vaspitačica stiču osnovna verska znanja. Nedavno je, priča Ulfeta, videvši decu kako se igraju, žena srpske nacionalnosti upitala da li bi mogla da tu upiše svog unuka. „Objasnila sam joj da se ovdje drži vjerska nastava“, dodaje. Međunacionalni odnosi u novopazarskoj opštini su, prema njenim rečima, prilično dobri.
Smatra da islam treba dobro upoznati, a to se, po njenom mišljenju, najbolje postiže čitanjem. „Islamu nije potrebna modernizacija, on sam po sebi moderan i univerzalan. Veliki broj ljudi u zapadnoj Evropi svakodnevno pristupa islamu. Zašto oni to čine?“, pita Ulfeta.
Vaspitačice polako uvode decu u vrtić. Ulfeta napominje da je kao pokrivena žena u Novom Pazaru nailazila na određene probleme. Nije joj bilo dozvoljeno da na fotografiji za lična dokumenta nosi maramu. Na maramu, međutim, nisu blagonaklono gledali ni u sekularnoj Turskoj gde, kako kaže, pokrivena nije mogla da uđe u zgradu fakulteta.
Muamer Bačevac (23), student medicine na Univerzitetu u Nišu: Pravoslavlje i islam su slični
„Selam alejkum, brate“, reči su kojima se Muamer najčešće javlja na mobilni telefon. Arapski jezik i odredbe islama upoznao je u ranom detinjstvu, od roditelja, kao i većina njegovih prijatelja. Uz to je dobio i savremena objašnjenja za dela proroka Muhameda. Kada je iz Novog Pazara stigao u Niš na studije, nastavio je da praktikuje islamske običaje. U razgovoru često spominje toleranciju koja je, po njegovim rečima, u osnovi islama. „Pravoslavlje i islam su veoma slični iako je islam oštriji u pogledu šerijatskih normi. Tokom boravka u Nišu nisam doživeo nikakve neprijatnosti niti od profesora, niti od drugih studenata među kojima, naravno, imam mnogo prijatelja“, kaže Muamer.
Na stolu u njegovoj sobi stoji knjiga „Biti musliman u Evropi“. Želja mu je da usavršavanje nastavi u nekoj od zapadnih zemalja. Na pitanje da li se plaši da bi zbog predrasuda koje vladaju o muslimanima tamo mogao imati problema, odgovara negativno uz širok osmeh. „Postoje stereotipi o nama, ali sam se uverio da posle nekog vremena ljudi brzo uvide da su živeli u zabludi. Čak mislim da mi islam, kao podstrek i motiv, daje određenu prednost i predispozicije da svom poslu pristupim posvećenije“, pojašnjava Muamer. Kao vernik i budući lekar kloniranje ljudskih bića smatra predznakom sudnjeg dana. I kod njega je pripadnost islamu važnija od nacionalne pripadnosti. Muslimani su jedno telo, ali je, kaže, zbog očuvanja identiteta na ovim prostorima neophodno isticanje i bošnjačke nacije.
Kao jedan od najvećih problema s kojim se muslimani danas susreću, Muamer navodi ishranu u vojsci. „Mnogi moji drugovi u kasarnama dosta oslabe jer im vjera zabranjuje da jedu svinjsko meso, a ne postoji odvojeni kazan za muslimane. Vojska tako postaje bauk za mlade ljude. Lojalni smo građani ove zemlje i smatram da tražimo nešto što nije teško ostvariti“, kaže on.
Safeta Biševac, novinarka komentatorka lista „Danas“: I religija u tranziciji
Razgovaramo sa Safetom Biševac, novinarkom komentatorkom lista „Danas“, o tome šta u njenom intelektualnom i privatnom polju samoidentiteta predstavlja islam, odnosno bošnjačko poreklo. Kaže da je svesna svog porekla, bošnjačkog, muslimanskog, ali da je ona građanskog samoidentiteta i da ne spada u religiozne osobe u uobičajenom smislu. Život u hrišćanskoj sredini je nesumnjivo uticao na to, ističe, kao i decenije komunizma koje su ostale iza nas. Njena porodica praznuje Bajram, ali nikada nije od toga pravila pompu. Kaže da ne ide u džamiju, ali ne pije alkohol i u njenoj kući se ne jede svinjetina. Zna da su njeni preci, babe i dede, bili predani muslimani koji su se molili Bogu pet puta dnevno. Ona ne posti, tačnije, postila je jednom u svom životu, ali njena majka to redovno čini. Svoju porodicu definiše kao umereno religiozne muslimane. Ne propušta da istakne kako je umerenost neophodna i kako se zgražava nad ekstremnošću. „Ako nisam podržavala srpski šovinizam i ako sam pisala protiv njega, isto tako ne podržavam ni bošnjački ekstremizam“, naglašava.
Govoreći o svetskom položaju islama, ističe da je on danas nezavidan. Antimuslimansko raspoloženje je ojačalo, ponegde je stavljen znak jednakosti između terorista i muslimana, što je, naravno, potpuno pogrešno. Islam, kao i sve monoteističke religije, ima u svojim postulatima humanost, i odnos prema bližnjima prožet ljubavlju. Ako se izjednačavaju islam i terorizam, zašto niko zbog IRE ne izjednačava Irce i terorizam, odnosno katolilčanstvo i terorizam. Čak se i među visokim državnicima i diplomatama, ističe Safeta Biševac, mogu primetiti ljudi koji izriču neuvijene antiislamske stavove. Bivši američki ambasador u Ujedinjenim nacijama Bil Ričardson i aktuelni italijanski premijer Silvio Berluskoni imali su izjave koje su otvoreno šovinističke prema muslimanima.
Kada je Srbija u pitanju, naša sagovornica podvlači da je zbog komunističkog zanemarivanja religije, međunacionalnih konflikata u poslednjoj deceniji i rata u BIH, sada aktuelna društvena stvarnost u kojoj hrišćani malo znaju o muslimanima, i obrnuto. Etnička i verska distanca su veoma izražene, i to na prostoru cele negdašnje SFRJ. Safeta ne smatra da je veronauka u ovoj formi najsrećnije rešenje za izgrađivanje mostova između naroda i vera. Možda nauka o religiji s osnovama svih temeljnih religija. Ona ističe da je elementarna neobaveštenost takođe veoma raširena. Nisu retki pojedinci u Srbiji koji smatraju da u Sandžaku žive Turci, a ne Bošnjaci, i da tamošnji ljudi govore turskim jezikom. Ali, naglašava naša sagovornica, položaj islamske zajednice je svakako bolji sada nego u Miloševićevo vreme. Dobar potez države, u tom smislu, jeste spremnost Vojske da razmotri pitanje ishrane vojnika muslimana. Takođe, država je finansijski pomogla muslimane u Sandžaku kada je građena medresa. Ali, nema puno rešenosti da se razreše problemi muslimana u Beogradu, prevashodno pitanje muslimanskog groblja u prestonici i obezbeđivanje prostora za izgradnju još jedne džamije. Postoji i spoljnopolitički interes da se učini nekoliko gestova dobre volje prema domaćim muslimanima jer je sigurno da će muslimanske zemlje blagonaklono gledati na takve poteze i revanširati se našoj državi u vidu građevinskih ili nekih drugih poslovnih aranžmana. U tom smislu je, smatra ona, poseta delegacije, koju je predvodio ministar Rasim Ljajić, muslimanskim zemljama bila odličan potez, kao i uključivanje muftije Moamera Zukorlića u delegaciju Srbije koja je posetila Ujedinjene Arapske Emirate. Takođe, pomenuti potezi dobre volje rešili bi i neka pitanja na unutrašnjopolitičkom polju. Osećam ovu državu kao svoju, kaže Safeta Biševac, ali znam i to da postoje mnogi muslimani koji je ne osećaju kao svoju. Takvim dobronamernim potezima država bi vrlo brzo okrenula situaciju i suzbila pojave kao što su prvi znaci ekstremizma. A tu prevashodno mislim, kaže naša sagovornica, na letke Aktivne muslimanske omladine kojim su muslimani pozivani da ne čestitaju hrišćanske praznike, kao i na pojavu sekte vehabije u Novom Pazaru, čiji se pripadnici zalažu za rigidno poštovanje Kurana. Islamska zajednica Sandžaka osuđuje takve pojave, kao i većina muslimana, ali svim umerenim muslimanima je veoma važno i stalo do toga da imaju oslonac u državi. Uostalom, zaključuje Safeta Biševac, islam propoveda poštovanje državnih institucija.
