Ova zemlja zaista ide u jednoumlje i jedina ozbiljna brana tome jeste najveća opoziciona stranka – Demokratska stranka. Ako se slomi DS onda će na red doći svi ostali. Tako to ide u autoritarnim, diktatorskim režimima. Pritom, najveća većina ljudi s kojima sam se zajedno borio za demokratiju u ovoj zemlji ćuti o tome. I to je realnost
Ivica Dačić, predsednik Vlade Srbije ("Blic")
Aleksandar Vučić, ministar odbrane, na proslavi 163 godine Vojne akademije ("Blic")
Bilo je naivno verovati da će izgradnja novog "integrisanog prelaza" na Jarinju proći bez problema, baš kao što je naivno bilo verovati da će bilo kakav protest sprečiti njegovu izgradnju
Pre nego što je uspeo da razabere šta se dešava, Dačić, koji se još u prvoj izbornoj noći gurao da bude premijer, obreo se u koži onoga koji treba da radi sve ono što je nepopularno, dok će neko drugi, u međuvremenu, uredno skupljati političke poene i postavljati svoje pevačice na istaknuta mesta
Ekipa reportera nedeljnika "Vreme" provela je izbornu noć u štabovima devet beogradskih stranaka. Šta se dešavalo iza kamera i po kuloarima dok su uz adrenalin, emocije i alkohol tekli partijski život i smrt
Slušajući zakletve ko s kim neće posle ovih izbora, valja se podsetiti kako su na samom početku višestranačja u Srbiji, ali i kasnije, izbore vodili Zoran Đinđić i Slobodan Milošević, jesu li izbori tada bili nešto sudbonosniji od današnjih "sudbonosnih", kakve su se tih godina "neprincipijelne koalicije" pravile, ko je koga podržavao "ispod žita" a ko koga javno
Kako sada stvari stoje – pet meseci pre izbora, a dva meseca pre početka izborne kampanje – Srbija će dobiti još jednu koalicionu vladu, verovatno manje efikasnu a skuplju od ove. Nije pitanje ko će koga, nego ko će s kim?
Tačno pre jednog veka, u sredu 6. jula 1911. godine po starom, odnosno 19. jula po novom kalendaru, u beogradskoj kafani "Ženeva", koja se nalazila preko puta današnjeg Pravnog fakulteta, održana je osnivačka skupština Beogradskog sport kluba – BSK-a. Ovo je kratka priča o tom legendarnom fudbalskom klubu
U beogradskoj čaršiji se s nipodaštavanjem gleda na pitanje bosanske konstitucije i slabo se shvataju razmere sukoba koji tamo permanentno traje. Srpska politička i javna elita je egocentrična i zaneta samo pitanjima iz sopstvenog sokaka
Diana Dragutinović, ministarka finansija, odgovarajući na novinarsko pitanje da li vlada i država normalno funkcionišu nakon poslednjih političkih potresa ("Politika")
Za Lazarevčane medijsko ukazivanje na nepravilnosti u "Kolubari" nije nikakvo otkriće, jer su za većinu krađe i lopovluci u tom "srcu srpske energetike" ko dobar dan, zato mnogi sumnjaju da će od svega nešto biti, pre su uvereni da iza svega stoje neki politički aranžmani
U vreme kada se psovke i uvrede na televiziji pokrivaju pipserima, kada se usvajaju zakoni protiv diskriminacije i o rodnoj ravnopravnosti, u zemlji gde se otvara sve više sigurnih ženskih kuća, a širenje verske i nacionalne mržnje se sve češće procesuira, Milošu Bojaniću nije bilo teško da postane heroj svih protiv kojih se ove mere preduzimaju. Jer, kad već ne smeju sami da maltretiraju žene i vređaju one čije se prezime ne završava na "-ić", mogu sebi da daju oduška identifikacijom sa junakom koji sve to može
Kada je prošle godine Kristijan pušten iz požarevačkog zatvora, kleo se da će ubuduće živeti mirnim životom i da više neće dolaziti u sukob sa zakonom. Sve do januara ove godine
Aktivisti prisutnih stranaka, mirno, kulturno i dostojanstveno, sve sa zastave i buketi zastava balona plus veliki zastava portret Onog što udaren, školski i srpski napredno demonstrirali kako se potpisuje peticija za vanredne izbore
Ovih dana navršava se dvadeset godina od osnivanja OK kanala, po mnogim mišljenjima prve nezavisne televizije Jugoslaviji, koja je za samo 28 dana uzburkala javnost i uznemirila duhove na tadašnjoj političkoj i medijskoj sceni. Dve decenije nakon tih uzbudljivih majskih dana, o nastanku i nestanku OK kanala za "Vreme" piše Radoman Kanjevac, glavni i odgovorni urednik te televizije
U martu se obeležava i godišnjica smrti Slobodana Miloševića i godišnjica ubistva Zorana Đinđića. Već vidim kako se ikonoborci sukobljavaju oko dva mitska imena srpske nove politike, dve sudbinski tragične figure, s potpuno različitim predznacima a s istom merom pragmatičnosti primenjene na realizaciji dve suprotne političke opcije
Broj kvadrata, tip kuće i njena lokacija u gradskom ataru najvažnija su statusna obeležja naših političara. Ujedno, i veoma pogodno oruđe njihovih protivnika u svetu političkih manipulacija, diskreditacija, hapšenja i špekulacija o izvorima prihoda
Dele se kečevi i petice kao da je kraj školske godine, a tek je početak. Za ovu vladu, period u koji ulazi mogao bi biti teži nego što su se njeni članovi nadali kada su polagali zakletvu
Za razliku od većine svojih kolega, ni Đorđe Vukadinović ni Slobodan Antonić nisu čekali da "političari nešto urade" pa da oni to onda prokomentarišu. Naprotiv. Polemike u kojima su učestvovali i debate koje su izazivali bile su politički događaj za sebe
Opšte je mišljenje da je avgustovsko raspuštanje parlamenta usred vanredne sednice bilo motivisano željom da se spreči agresivna dramatizacija hapšenja Radovana Karadžića, a meni izgleda da su na tu odluku uticali taktički razlozi oko konstituisanja vlasti u Beogradu
Srpska nota nemačkoj vladi zbog ponašanja ambasadora Cobela, američka priprema rezolucije koja otklanja nezavisnost Kosova, slučajni i namerni nesporazumi
U godini 2006. u Beogradu je ponavljano Kosovo, Kosovo, Kosovo, a u Briselu Hag, Hag, Hag. U tom procepu 2006. je ličila na "čekanje Godoa", sudeći bar po čekanju na događaj koga nema – potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU-om, a vize i da ne pominjemo... Nade su bile porasle 26. januara 2005. kada je usvojena Studija o izvodljivosti i 15. decembra 2005, kada su pregovori počeli, i Koštuničina vlada se hvalila da je uspela ono što nije uspela prethodna reformska vlada. U aprilu 2006. Brisel zamrzava pregovore sa Srbijom zbog neizvršavanja haške obaveze. To je izazvalo parlamentarnu krizu u Srbiji koja je trajala sve do raspisivanja izbora (ostavka Miroljuba Labusa, rascep u G17 plus, rekonstrukcija vlade, odložena demisija ministara G17 plus). Pokušaji da se pregovori nastave uz primenu od Evropljana odobrenog Akcionog plana za saradnju s Hagom nisu uspeli, pa se obećavajući uspeh pretvorio u neuspeh Koštuničine vlade. Došlo je nekoliko uteha: verbalna podrška Srbiji stigla je iz Brisela sredinom decembra; prijem Srbije u Partnerstvo za mir 14. decembra (vojska i kabinet predsednika Tadića ovo su ocenjivali kao značajan napredak, što je ljutilo Karlu del Ponte i nekoliko prohaških komentatora u Beogradu); otvorena je kancelarija NATO-a u Beogradu, (što je ljutilo radikale i socijaliste), i ulazak Srbije u predsoblje za ulazak na tržište Evropske unije potpisivanjem ugovora o pristupanju asocijaciji CEFTA, koja čini bescarinsku zonu od oko 30 miliona ljudi, što je vlada prilično reklamirala, a što je opet, iz nekih protekcionističkih razloga, ljutilo radikale.
Mada je teško zameriti bilo kome što je odlučio da živi, stranački saborci Vojislava Šešelja otvoreno su huškali svog vođu da istraje do kraja; vođen instinktom prekaljenog robijaša, lider radikala je ipak poslušao zvaničnike Haškog tribunala
Šešeljev testament, kongres SPS, konvencija DS, konvencija DSS–NS, nove liste
