Ana Nikolić,
pevačica i ovdašnja lepotica, nedavno je provela dve nedelje na Maldivima i svima preporučuje takav odmor: „Ukoliko izuzmemo sunčanje, plivanje i ronjenje, ne preostaje vam nijedna druga zabava, jer se ovde celo ostrvo obiđe za dvadesetak minuta. Ali stvar je jednostavno u opuštanju.“
O hrani: „Što se hrane tiče, nacionalnim specijalitetom se smatraju crveni jastog i tunjevina spremana na samo njima znane, tajne načine.
Zanimljivo je to da stanovnici Maldiva gotovo uopšte ne jedu meso, dok im je prava poslastica pirinač začinjen specifičnim karijem koji ima znatno drugačiji ukus nego onaj koji se sprema kod nas. Takođe, osim ribe i morskih plodova koji se spremaju na 1001 način, nezaobilazni su kokos, banane i mango.“
Uvek može nešto da se nauči: „Maldive ću pamtiti po kompletnom odmoru kao i mnogim zanimljivostima koje sam naučila u susretu sa domorocima. Na Maldivima ne biste smeli nikoga da pomazite po glavi, a pogotovo ne decu, jer tu se nalazi duša koju ne treba dodirivati.“
(„Blic“)
Dane Stanojčić,
predsednik opštinskog odbora DSS-a u Vrnjačkoj Banji, uputio je javni poziv ruskoj balerini Anastasiji Voločkovoj da pristupi toj stranci:
„DSS Vrnjačka Banja upućuje javnu ponudu i poziv ruskoj balerini Anastasiji Voločkovoj, koja je nedavno isključena iz članstva Jedinstvene Rusije zbog ‘slobodnih’ fotografija, da dođe u našu Banju i pristupi DSS-u. Stranka bi dobila pojačanje, a ona ne bi morala previše da menja političku opciju.“
Milovan Milošević,
predsednik Izvršnog odbora DSS-a, ovom predlogu je našao manu:
„Ljudi imaju razne ideje, ovo je najneobičniji predlog koji smo dobili. Samo oni znaju zašto su to predložili. To nije realno jer, da bi se bavila politikom i imala pravo glasa, ona mora da ima državljanstvo Srbije. Mogla bi jedino da bude počasni član, ali to nije tema.“
(„Kurir“)
Miladin Kovačević,
ekonomista, savetnik Ekonomskog instituta u Beogradu, razgnevio je narod tvrdnjom da 375 evra u Srbiji vredi kao gotovo 1100 evra u Evropi i da Srbi jedu previše:
„Kod nas je simptomatična pojava rasipništva, pa čak i u hrani! Zavisnici smo od obilne i masne hrane, koja prilično košta. Daću vam primer Holanđana – oni gala ručkom smatraju čorbicu i salatu s gauda sirom! A kod nas? Pogledajte kako ručaju siromašne porodice… Meso, iće, piće… To se gosti!“
Velja Ilić,
lider Nove Srbije, komentariše izjavu Miladina Kovačevića:
„Kako ga nije sramota da tako nešto izjavi! Pa, razgovara li on sa svojim komšijama, prijateljima… Vidi li on kako ljudi žive?! Doživeli smo da nam dođu evropske cene i standard, a da primamo afričke plate! Taj Kovačević je ispušena muštikla koja je rušila koncesiju i eto šta nam je napravio. Ma, neću više da se nerviram zbog tog ekonomiste na izdisaju.“
(„Kurir“)
Velibor Džarovski,
„najkontroverzniji estradni i sportski menadžer na prostorima eks-Jugoslavije“, o razlici između nameštanja i lažiranja fudbalskih utakmica:
„Ovde treba razlikovati dve stvari – jedno je nameštena ili dogovorena utakmica, a drugo je lažirana. Utakmice po pravilu nameštaju, odnosno međusobno dogovaraju uprave klubova, nekad i političari, jer ih je bilo u svakom klubu. Ja sam više voleo da lažiram utakmicu u dogovoru sa nekoliko igrača, mada sam nekad i nameštao.“
Koja je bolja varijanta:
„Ova druga, jer je manje providna. U ‘mućki’ učestvuje manji broj ljudi i mala je mogućnost da to publika oseti.“
Koju nameštaljku smatra za svoju „ličnu kartu“?
„Onu što je ušla u Ginisovu knjigu rekorda sa 223 postignuta gola. U Ohridskoj okružnoj ligi za ulazak u viši rang borili su se Ilinden 1903 i Debrec, a odlučivala je gol razlika, jer su imali isti broj bodova. Ilinden i njihov rival Mladost dogovorili su saradnju sa mnom. S druge strane brda igrali su Debrec i Gradište. Postavio sam osmatrače na vrh brda da prate oba meča i da me izveštavaju, bio sam toki-voki majstor. Golovi na oba terena su padali kao kiša. Osmatrači su mi javljali rezultat s druge strane brda, a ja sam ‘forsirao’ Ilinden i Mladost. Ipak smo mi bili uspešniji, jer je Ilinden pobedio sa 134:1, dok je Debrec pobedio Gradište sa samo 88:0, tako da je Ilinden otišao u viši rang takmičenja.“
Da li je nameštao fudbalske utakmice reprezentacije Jugoslavije?
„Samo jednom, i to indirektno. U Skoplju je oko 20.000 ljudi aplaudiralo kada je Jugoslavija za 20 minuta postigla tri gola.“
(„Pravda“)
Mlađan Dinkić,
političar, u emisiji „Kažiprst“ na pitanje novinarke da li se posle smenjivanja video sa Borisom Tadićem ili premijerom Cvetkovićem, kaže da je sa predsednikom razmenio „par SMS-ova“:
„Rekao sam mu samo da je bio zanimljiv dan i pitao sam ga kada ćemo da idemo zajedno na muziku, pošto obojica volimo da čujemo dobru muziku, pa čak i da zajedno pevamo. On mi je odgovorio da ima probleme sa Ahilovom tetivom i čim se to sredi, da ćemo se videti.“
(„Alo“)
Nataša Bekvalac,
pevačica, tokom nedavno pokrenute brakorazvodne parnice mnogo je propatila zbog agresivnih novinara i fotoreportera pa je sa kćerkom Hanom otišla na zimovanje:
„Pokušala sam da se sklonim kada je sve ovo počelo, i da sačekam da sve splasne, ali nisam uspela. Samo sam sve novinare povukla na drugu teritoriju. Svaki korak nam je praćen, nismo mogli ni iz hotela da izađemo. Svaka majka će me razumeti. Konsultovala sam se i sa psihologom u Haninom vrtiću i ona mi je pomogla, rekla mi je da se ponašam normalno, da ne pravim rezove, ne sklanjam slike, ne cepam stvari.“
(„Blic Puls“)
Andrija Era Ojdanić,
pevač narodne muzike, tvrdi da su suze Nataše Bekvalac u jednoj TV emisiji i sve u vezi sa njenim razvodom „odličan marketing“:
„Pored dobrog izgleda Nataša je tatina i mamina maza! Njena parola jasno glasi ‘Ne volim te što si lep, već te volim za pun džep’. Pošto je izdala CD koji najavljuje krah njihove ljubavi, morali su taj scenario i da sprovedu u delo. Nema ništa od njihovog razvoda, to je sve marketinški trik, ali i pored toga ona je jedna oštra i opasna žena, pa joj nije teško u bilo kojoj situaciji da zaplače.“
(„Press“)
Ana Marković,
glavna i odgovorna urednica TV Hepi, nedavno je bila u Beču gde je „‘srećna televizija’ proglašena za najgledaniju televiziju u dijaspori“, pa je tom prilikom rekla da je nagrada potvrda da su „gledaocima sve potrebniji bezbrižnost, relaksiranost i mir i da ostaju dosledni konceptu porodične zabavne televizije“. Na novinarsko pitanje koliko su tome doprineli „Parovi“, Ana kaže:
„Ovim rijalitijem smo dokazali da takav TV sadržaj nije sinonim za blato, poniženje i jeftinu zabavu i niske strasti. Naš kasting nije mogao svako da prođe. Prvi smo pokazali da akademski građani mogu i žele da učestvuju u rijalitiju. Teza da se zlatom borimo protiv blata delimično je istinita. Imamo zlatne učesnike, podržavamo harmonične odnose među parovima i kroz igru i kreativnost približavamo atmosferu iz jedne vile običnom građaninu.“
Kako se u taj porodični koncept uklapa nedavna tuča i uvrede koje „akademski građani“ upućuju jedni drugima:
„U situacijama kada se na zabavama popije, neminovne su i situacije koje prelaze granicu dobrog ukusa. ‘Parovi’ traju više od 50 dana i puno je sati živog programa emitovano. Određene situacije i ponašanja nismo mogli da kontrolišemo jer je nemoguće. Afektna stanja, incidenti i uvrede nisu za program, ali forma rijalitija ne trpi umivanje sadržaja.“
O čemu brinu u TV Hepi:
„Mi brinemo o deci i veliki deo dana posvećujemo najmlađima.“
(„Press“)
