Sukobi aktivista vlasti i opozicije postaju sve češći i opasniji. Mnogi građani naprednjačku kampanju od vrata do vrata doživljavaju kao pokušaj zastrašivanja i spremni su da stvari uzmu u svoje ruke. A kako se izbori budi bližili, tako će i kampanja bivati sve agresivnija. Da li nas očekuje eskalacija nasilja
Uprkos Putinovoj očekivanoj pobedi na izborima, mnogi Rusi koji žive u inostranstvu glasali su protiv njega. U našoj prestonici 66 odsto Rusa glasalo je za Vladislava Davankova. "Pozitivno smo iznenađi što su u stranim zemljama prikazani verodostojni rezultati. Nažalost, nemamo velika očekivanja da će se stvari u Rusiji promeniti", kaže za "Vreme" Ruskinja Snežana, koja živi u Beogradu od početka rata u Ukrajini
Nakon što su stanari jedne zgrade na Voždovcu ustanovili da aktivisti Srpske napredne stranke imaju spisak sa njihovim ličnim podacima sprečili su ih u sprovođenju kampanje „od vrata do vrata”. Među njima je bio i bivši diplomata, profesor Davor Kalajžić koji kaže za „Vreme” da će „isterati slučaj do kraja”
U Narodnoj skupštini sklopljen sporazum o potpredsedničkim mestima, skupštinskim odborima i delegacijama, a opozicionim strankama koje se nisu odazvale na poziv na konsultacije ostavljena je mogućnost da predlože članove parlamentarnih tela
Dok funkcioner Zeleno-levog fronta Dobrica Veselinović i predsednica beogradskog odbora Stranke slobode i pravde (SSP) Mila Popović za „Vreme" ističu da su non-stop na terenu i da je ispunjavanje preporuka ODIHR-a uslov za izbore, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Bojan Klačar ukazuje da opozicija mora da ima mobilišuću kampanju, za razliku od dosadašnje, koja za sada - ne dopire do prosečnog birača
Nakon kvazireformske faze, Vučić se brzo otresao Đinđića i evropskih priča. Izlaze, doduše, članovi vlade na cigaret pauzu i poklone se na mestu Đinđićevog ubistva, ali se odnos prema pokojnom premijeru zapravo najbolje vidi iz režimskih medija. Đinđić se ponovo ubija, temeljno i sistematski. Jer Vučiću Đinđić više ne treba, a ne treba mu ni mesto gde će se Đinđićevi poštovaoci okupljati. Oni su sada njegovi neprijatelji, koje bi najradije proterao iz države
“Da bismo zavredeli ponovo podršku Beograđana, mi moramo da uradimo naš domaći zadatak: da se izborimo za bolje izborne uslove, motivišemo ih da izađu na izbore i da glasaju protiv štetočinske vlasti. Sve to moramo da uradimo u neravnopravnim uslovima kako bismo nakon izbora vratili poverenje u demokratiju i demokratske institucije ove zemlje”
Teret zla koji se sručio na pleća mladih aktivista iz Novog Sada je nepravda koja ječi do neba. Tragikomično je da njih za nasilje i kriminal optužuju oni koji su nepatvoreni nasilnici i kriminalci. Hoće li neko stati u njihovu odbranu
Rad Jasne Kujundžić Jovanov ovog naslova, objavljen u knjizi 27 autora iz sveta, biće promovisan u Njujorku. Inače, cilj knjige je da razbije preovlađujuće predstave o dadaizmu kao “zapadnom” pokretu
„Gubi se iz vida da su u našem društvu ekonomska i politička moć u rukama istih ljudi koji plasiraju neke neverovatne podele na krug jedne tramvajske linije i narod, pa ispada da je vlast bliža narodu od nekih ljudi koji sticajem okolnosti žive u određenom delu grada“
Mnogi ruski doseljenici pripadaju umetničkoj, političkoj i, kao i 1917, tehnološkoj eliti našeg vremena. Došle su IT firme, profesionalni muzičari i menadžeri kulturnih dešavanja. Rusi dovode muzičke zvezde, organizuju koncerte i izložbe
Elena Koposova godinama sa porodicom živi podno Kosmaja. Jedan sin ovde ide u školu, drugi je prohodao u Srbiji. Ali, sada joj vlasti bez objašnjenja ukidaju dozvolu boravka. Elena misli da je to jer se protivi ratu rodne Rusije protiv Ukrajine.
