Jedan od poslednjih fudbalskih romantičara morao je da napusti Barselonu jer nije bio po ukusu trenera Van Gala, koji je ušao u istoriju holandskog fudbala kao čovek koji nije kvalifikovao moćni tim narandžastih za minulo Svetsko prvenstvo
Dok su u širem i bližem okruženju najtiražniji pisci generacije šezdesetih i sedamdesetih, u zemlji Srbiji profesiju pisca, nažalost, brane dva-tri mastodontski izlizana imena
Izborna utakmica dva lično veoma pristojna kandidata Labusa i Koštunice po mnogim pretpostavkama bi i bez njihove volje mogla da bude prljava
U organizaciji "Fridrih Ebert fondacije" i nedeljnika "Vreme" 26. juna održana je tribina pod naslovom "Kuda idu Srbija i Crna Gora". Tribina s istim naslovom održana je u oktobru 2001. godine i želja organizatora bila je da okupimo iste učesnike. Nažalost, to nije bilo mogućno jer su neki od njih na dan održavanja tribine bili angažovani kao članovi Komisije za ustavna pitanja. Gosti tribine su bili gospoda Slobodan Samardžić, savetnik predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice za politička pitanja, Zoran Knežević, član Izvršnog odbora Socijalističke narodne partije Crne Gore, Vuk Minić, poslanik DPS-a u Skupštini Crne Gore, Milan St. Protić, predsednik Političkog saveta Demohrišćanske stranke Srbije, Zoran Lutovac, saradnik Instituta društvenih nauka i Nebojša Medojević iz podgoričkog Centra za tranziciju. Tribinu je vodio Dragoljub Žarković, glavni urednik nedeljnika "Vreme". Razgovor koji objavljujemo u ovom dodatku tek je neznatno skraćen u odnosu na ono što je izrečeno u Studentskom kulturnom centru u Beogradu. Učesnici nisu naknadno autorizovali svoja izlaganja. Oprema teksta je redakcijska
Iako je i na ponovljenom konkursu kragujevačka firma ispunila sve uslove za izradu policijskog opasača, MUP Srbije posao je dodelio privatnom preduzeću
Postoje mesta koja imaju opšte značenje, funkciju simbola, i postoje simboli koji su za nekog nešto više od toga što opšta definicija simbola podrazumeva
Samoubistvo Anice Savić Rebac poprimilo je, vremenom, obrise legendarnog čina. Nijedno samoubistvo, pa ni ono pesnika Branka Miljkovića, nije privuklo toliku pažnju kulturne javnosti. Monografija Ljiljane Vuletić otkriva Aničinu intelektualnu i obrazovnu superiornost, ali i emocionalnu dubinu, i izaziva jetki bunt protiv sredine koja to nije shvatila ili je pred tim oči zatvarala
General-major policije Boško Buha ubijen je na način veoma sličan – i rukom podjednako vičnom – kao i general Radovan Stojičić Baõa pre pet godina. To bi moglo postati ključno iskušenje nove vlasti, njen najveći problem u nizu. Ime tog problema je nedostatak političke volje i hrabrosti da se jednom za svagda raščisti s nasleđem miloševićevske kleptokratske vlasti, s kriminalno-policijsko-udbaškim podzemljem koje se temeljito ugradilo u finansije, trgovinu najkurentnijim robama i uslugama
K-12, zaštićeni svedok, odbijajući da svedoči protiv Slobodana Miloševića u Hagu
Možda dozvola za postavljanje spomenika nije bila potrebna, ali je onda nije trebalo ni tražiti. Ako je Ministarstvo pravde već htelo da ispoštuje zakonsku proceduru, zašto je spomenik postavljen pre nego što je nadležna komisija dala svoju saglasnost
Čedomir Jovanović ("Glas")
Da je sve moguće u toku nastupajućih parlamentarnih lipanjskih gibanja, posvedoluje nam i primer levice kojoj je pošlo za rukom da od svoje izborne baze – koja je u prvom krugu sankcionisala premijera Žospena što nije vodio dovoljno levu politiku – zatraži i, što je najčudnije, dobije u drugom krugu podršku za... kandidata desnice, predsednika Širaka
"Usiljeni sving"; "Vreme" br. 591
"Komedija za Kostu Čavoškog...; "Vreme" br. 590
Režija: Tom Dej; Uloge: Robert de Niro, Edi Marfi, Rene Ruso, Vilijam Šetner
"Ja kriv nisam, a oni neka probaju da dokažu. Imunitet nisam tražio i to sam pismeno izjavio vojnom tužiocu. Ako cela stvar dođe do suda, dokazaću da sam nevin"
Da li "Rečnik" SANU treba da bude važan samo desetini sizifovaca, čiji je rad ocenjen najvišim ocenama recenzenata, da bi njihovo mišljenje neimenovani, neznani pomoćnici ministra proglasili neobjektivnim i benevolentnim
Sa dvadeset hiljada članova, Otpor de facto predstavlja potencijalno moćnu političku snagu zbog čega se vrlo često postavlja pitanje njegove budućnosti, odnosno mogućnosti da pre ili kasnije postane stranka. U beogradskoj kancelariji tu mogućnost vide kao nešto što zavisi od odluka lokalnih odbora, ali i kao nešto čemu još vreme nije. Prema njihovim rečima, "vlast još uvek ne razume narod i zbog toga je nužno naše postojanje u ovoj formi. Kada država bude normalna, doći će u obzir formiranje stranke, ali i gašenje sadašnje organizacije"
Povodom dvadeset treće godišnjice odlaska (mog) u Jugoslovensku narodnu armiju otišao sam na guslarsko veče. Prošao sam pored štanda s kasetama misleći da ću posle koncerta, kad se budem osobno osvedočio kako ko od guslara peva i svira, kupiti nekoliko kaseta. Avaj, iako sam sa koncerta izašao među prvima, talas fanova koji je grunuo iz sale odgurao me je od kaseta, uspeo sam da kupim samo jednu: SLOBODAN MILOŠEVIĆ – od Gazimestana do Haga
"Prah prahu" treba da shvatimo kao zalaganje Crkve da se na grob stavljaju samo buketi koji su ekološki ispravni, koji će se prirodno raspasti i nestati u humusu
Ako se ima u vidu da je broj potencijalnih gledalaca direktno proporcionalan finansijskim efektima od reklama i političkom uticaju, jasno je da su za način raspodele frekvencija (pre svega onih "nacionalnih") zainteresovani mnogi. U situaciji kada se ne zna kako će sve na kraju izgledati, političari mudro čekaju izlazak za skupštinsku govornicu, a zainteresovani relevantni mediji paze da se ne zalete u ocenama koje bi u ovom ili onom trenutku mogle samo da im štete
Narodni front odneo je toliko srpskih života da porodilje neće to moći da nadoknade makar se porađale prekovremeno
To što je na tako malom prostoru praktično islikan čitav grad nešto malo stariji od dva milenijuma možda bi se moglo objasniti činjenicom da Slavija nema ama baš nikakvu urbanističku tradiciju
