Od nedelje 21. jula ono o čemu je katalonska štampa danima špekulisala postalo je stvarnost – rastali su se fudbalski klub Barselona i Rivaldo. Igrač koji je pet godina bio simbol kluba, njegova najveća zvezda i njegov najatraktivniji (ne uvek i najbolji) klub postigli su dogovor kojim prestaju međusobne obaveze godinu dana pre isteka važećeg ugovora. U fudbalu se ugovori i transferi sklapaju i obavljaju gotovo svakodnevno, ali ovaj je po mnogo čemu specifičan i samo će vreme pokazati da li su trener Van Gal i predsednik Đoan Gaspar, koji je vratio Holanđanina na klupu, spasli i sebe i klub ili su potpisali smrtne presude.
Zvanično, razlozi rastanka su tehničke prirode. Pod tim se ponajpre podrazumeva novac, nekih 10,6 miliona eura (neto) koliko bi Barsa morala da plati Rivaldu za narednu godinu. Drugi razlog, viđeno sa stanovišta kluba, jesu česte povrede koje su ga prošle sezone sprečile da igra očekivanim kvalitetom. Treći može biti višak stranaca: uz njega, Barselona je imala njegove zemljake Roćembeka i Đovanija i Argentince Saviolu i novodošlog Rikelmea, a najviše mogu igrati četvorica. Četvrti razlog može biti Rivaldova inkompatibilnost s Rikelmeom i njihovo moguće „sudaranje“ na terenu. Dolaskom Mendijete, iako samo na godinu dana (pozajmljen od Lacija), Van Gal namerava da uspostavi osovinu Mendijeta-Rikelme i ne vidi mesto za Rivalda. Stoji i činjenica da bi Rivaldo dogodine otišao džabe jer bi mu istekao ugovor, a ovako je bar ušteđena njegova ogromna godišnja zarada. Zapravo, suština sporazumnog raskida ugovora je Van Galova netrpeljivost prema Rivaldu. Pred tim razlogom blede svi prethodni. Sukob je počeo u Van Galavoj prethodnoj etapi kada je tražio da Brazilac igra striktno uz levu aut liniju što je on odbio tražeći punu slobodu kretanja. Sukob je bio žestok, ali je u interesu kluba prevaziđen. Faktura je ispostavljena sada.
KOCKAR VAN GAL: Holandski trener nije ostao u lepoj uspomeni navijačima Barselone bez obzira na to što su za tri godine s njim osvojene dve lige i jedan Kup kralja. Uloga u Evropi bila je epizodna, dvaput Barsa nije prošla ni u drugu fazu. Za to vreme, njen najljući rival Real Madrid uzeo je dve titule prvaka (ove godine je dodao i treću, sve od 1998) i pri tom joj je pre dve godine bukvalno oteo Luisa Figa. Svi se sada pitaju može li se dogoditi da i Rivaldo završi u belom dresu? Direktor Real Horhe Valdano izjavio je da „nas Rivaldo interesuje ako ima ispisnicu“. Ono što je nejasno, a što ni Rivaldo ni Barselona ne otkrivaju, jeste da li u sporazumu postoji zabrana prelaska u madridski klub. Rivaldo je iz Brazila poručio da će ići „gde želi“, niko iz Barselone ne istrčava s izjavama da Rivaldo može svuda, osim u Real, a novine u prvi plan stavljaju Milan i Lacio. Mančester junajtedu je više trebao odbrambeni igrač
pa je odrešio kesu (47.000.000 dolara) za Ferdinanda iz Lidsa, ali to ne isključuje mogućnost da će kupiti i Rivalda pošto je slavni engleski klub najbogatiji na svetu.
Rivaldo će se već negde udomiti, ali ostaje da se vidi kako će u svemu proći kockar Luis van Gal. Otpisivanjem Rivalda, preuzeo je ogromnu odgovornost jer je iz tima otišao poslednji umetnik, jedan istinski fudbalski romantičar koji je uživao u potezu, driblingu, „tunelima“, jedan od onih igrača koji su, igrajući fudbal zabavljali prvo sebe pa tek onda gledaoce. Kao čest svedok utakmica na Nou kampu priznajem da sam uglavnom odlazio zbog njega. Gol koji je dao Valensiji u poslednjim sekundima šampionata 2000/1. za konačnih 4:3 bio je jedan od najlepših koje sam za preko 40 godina praćenja fudbala video. Makazice preko glave sa 16 metara za gol koji direktno uvodi Barselonu u Ligu šampiona…Ako ni zbog čega drugog, zbog tog gola je zaslužio da ode na velika vrata. Ali, nije ni prvi, a verovatno ni poslednji velikan koji sa Nou kampa odlazi pod nerazjašnjenim okolnostima.
DUGA LISTA RASTANAKA: Rivaldo je došao u Barselonu 1997. iz Deportiva. Klub je tada platio 24.000.000 eura njegovu klauzulu o slobodi. Doveden je kao zamena za Ronalda koji je prethodnu sezonu odigrao briljantno, ali je ipak prodat Interu. Pre Ronalda, idući unazad, iz Barse su, na razne načine i raznim povodima, otišli Figo, Zubizareta, Romario, Laudrup, Šuster, Maradona, Krojf, Neskens, Suarez… Niko, naravno, ne očekuje da zvezde doživotno ostanu u istom klubu, ali način na koji su neki pomenuti igrači otišli ostavlja utisak da Barsa nije uvek umela da bude na visini velikog kluba.
Vreme će, kao i uvek, biti najbolji sudija. Van Gal i predsednik Gaspar, koji ga je vratio i koji je čvrsto stao uz njega, zajedno će ili trijumfovati ili potonuti. Njegova odluka da vrati nepopularnog Van Gala bila je potez očajnika jer Barsa u poslednje tri godine nije osvojila baš ništa. Rizik je ogroman i verovatnoća da doživi fijasko veća je od šanse da opklada izađe na dobro. Van Gal je stručnjak koji ima dosta kvaliteta, sve osim – talenta. On, jednostavno, nema prirodni osećaj koji je krasio Krojfa, još manje ima smisao za „kontrolisanu improvizaciju“ Fabija Kapela , taktičku potkovanost Aleksa Fergusona ili „oplemenjenu disciplinu“ najboljih nemačkih trenera…. Njegov fudbal je „radnički“, disciplinovan, kolektivan, šematizovan. To mu je donelo rezultat u Holandiji, ne zaboravimo da je s Ajaksom bio prvak Evrope, ali na drugoj strani ostaje strašna mrlja da nije uspeo da odvede na Svetsko prvenstvo jedan superjaki tim Holandije. Neverovatno je kako ova zemlja, s igračima koje ima, mogla da bude treća u grupi iz Portugalije i Irske, ali ispalo je tako i asovi poput Klajverta, Kokua, Zendena, Sidorfa, Davidsa, Stama i drugih gledali su Mundijal na televiziji. Ponajviše zahvaljujući Van Galu.
Sada je tvrdi Holanđanin na novom iskušenju. Barselona je gladna titula, a njegov prvi potez bio je teranje najboljeg igrača. Neka mu je Bog u pomoći.
