"Da bi rešio problem bilo koje kriptografske zaštite, moraš pre svega biti ekspert u provaljivanju šifri", kaže profesor Hideki Imai, jedan od najpoznatijih naučnika Japana i, istovremeno, najuglednijih svetskih stručnjaka za bezbednost podataka
Postavka izložbe Osvežavanje memorije zainteresovala je javnost za srednjovekovni ornament, nedovoljno poznatu i primećenu temu
"Kultura u Srbiji danas ima status romskog deteta u nezainteresovanoj hraniteljskoj porodici"
Političke postavke novih direktora očekivane su, takoreći normalne i ne izazivaju više nikakvo uzbuđenje. Afera je tamo gde direktor ostane isti. Pet članova Upravnog odbora u Ginekološko akušerskoj klinici (GAK) "Narodni front" odbacilo je direktivu vlasti, i to je nesumnjivo vest
Nije li svaki zanat zlatan, uključujući i vožnju kamiona i izvođenje muzike na licu mesta tj. na Ibarskoj magistrali?
Prošlo je 95 godina od onog 15. septembra 1918, kada je probijanjem Solunskog fronta nastupio čas u kome su kao domine za dva meseca pale Centralne sile, a Srbija oslobođena od austrougarskih, nemačkih i bugarskih zavojevača. U vreme kontroverznih priprema za revizionističko (?) obeležavanje stogodišnjice početka Prvog svetskog rata (Velikog rata) 1914, kao da u senku zaborava padaju istorijski značajniji završetak tog rata, kao i patnje onih koji su ga okončali
Smena Dragana Đilasa s mesta gradonačelnika Beograda, baš sad, u ovom trenutku, još je jedna od priča koja treba ovoj vladi da "kupi vreme" do nekih novih izbora. Zato ćemo se narednih meseci zabavljati pričama o prezaduženom Beogradu, zloupotrebama i starim političkim šlagerima na temu pošto košta Most na Adi, previranjima u DS-u, mogućim promenama na Studiju B i ostalim gradskim firmama sad kad je otišao Đilas i, naravno, spekulacijama o kandidatima za gradonačelnika Beograda na izborima koji se već najavljuju za mart sledeće godine
Ni u jednoj oblasti nije tako izraženo da je Srbija u potencijalima među prvima u Evropi, a realno – među poslednjima
Preživeće ono selo koje bude moderno, u kome neće dominirati starinski obrasci, koje se bude adaptiralo i izborilo da mladi ostanu
Vrhovni zapovednik reformskih snaga rekonstruisane Srbije – što je titula jednako nepostojeća kao i titula prvog potpredsednika Vlade – dakle, sveprisutni Aleksandar Vučić svaki dan napreduje u svakom pogledu i postavlja nove ciljeve
Na sugestiju uredništva sarajevskog književnog časopisa "Novi izraz" (izdavač: PEN centar Bosne i Hercegovine) Muharem Bazdulj je s Mirkom Kovačem početkom 2009, a u povodu njegovog sedamdesetog rođendana, napravio veliki tzv. biografski intervju. Intervju je objavljen u dvobroju "Novog izraza" 45-46, u leto iste godine. Povodom Kovačeve smrti, "Vreme" prenosi najzanimljivije delove ovog razgovora
Ekonomista Aad Kieboom se 1999. godine dosetio da bi mušica nacrtana u pisoaru podstakla muškarce da pri mokrenju preciznije "gađaju" u keramičku posudu i tako pojeftinio troškove čišćenja javnih toaleta. Ova je mera dovela do uštede od čak 80 odsto. Mušica je osvojila svet, a ovaj princip je kasnije nazvan nudge, i primenjen u ekonomiji, politici, saobraćaju...
Pubertet se po pravilu pregrmi putem zatvaranja očiju i ušesa i čekanjem da se završi – ako se uopšte završi, to jest, jer često traje do smrti
U Americi nedavno objavljena biografska knjiga Marka Tompsona o Danilu Kišu Birth Certificate. The Story of Danilo Kiš (Cornell University Press, 2013), čiji se prevod na srpski uskoro očekuje, već je izazvala dosta pažnje unutar akademskih krugova i među širom čitalačkom publikom. "Vreme" je o ovoj knjizi već pisalo ("Talog života, pepeo politike", br. 1162), a sada donosi još jedan tekst o njoj, pisan iz drugog ugla i s drugačijim vrednosnim zaključcima
Kada narednog vikenda bude krenulo osmo po redu prvenstvo Srbije u fudbalu, većina ljudi neće znati koje ekipe učestvuju. Znamo da je Hajduk ugašen, da je Voždovac kooptiran i da je Novom Pazaru oprošteno. Ne znamo zbog čega
Fond Galerije Matice srpske broji oko 7000 umetničkih dela nastalih od 16. veka do danas. Po značaju i celovitosti izdvaja se zbirka srpske umetnosti 18. veka, čiji deo trenutno gostuje u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu
Profesorka Filološkog fakulteta u Beogradu Rajna Dragićević održala je govor na apsolventskoj večeri. Njene reči su mesec dana kasnije izazvale ogromno interesovanje i intenzivne reakcije javnosti. O čemu se radi
Ne možete u svakome ko drugačije misli videti neprijatelja! Pored toga, odavno smo prestali da vodimo ozbiljne polemike o bilo čemu. Umesto argumenata, imate diskreditacije, uvrede ad hominem… Zašto? Čemu uopšte služi prosipanje takvog otrova po hartiji i po ekranima? Zašto bismo se morali obračunavati na taj način? Pobogu, ne možete čoveku, samo zato što se sa njim ne slažete, uništi dostojanstvo! Sa druge strane, kritika vlasti, podsećanje ljudi na njihovu prošlost, na ono što su rečima ili konkretnim činjenjem proizveli, nije vređanje; ono je racionalno upozorenje
"Dominira populizam čiji je prvenstveni cilj popularizacija prvog potpredsednika Aleksandra Vučića... Aktuelna vlast se pokazala kooperativnom prema spolja, a prema unutra je vrlo represivna i nastavlja politiku koju je započeo Slobodan Milošević u odnosu na Vojvodinu, unutrašnje uređenje zemlje, manjine i pluralizam..."
Zovite me kako god hoćete, ali ako svakoga dana uspemo da rešimo po jedan problem neke srpske porodice na Kosovu, naša misija je uspešna
Od "Švajcarske Bliskog istoka" Liban se posle građanskog rata koji je počeo sredinom sedamdesetih godina prošlog veka pretvorio u još jedno bure baruta u regionu. Preko hrišćanskih, šiitskih i sunitskih verskih zajednica u zemlji se prepliću interesi Irana, Izraela, zaraćenih strana u Siriji, SAD-a… U poslednjem sukobu, koji se dogodio u ponedeljak, naoružani salafisti, pristalice šeika Ahmada al Asira, napali su libansku vojsku i ubili 15 vojnika. Ljudi žive život između rata i mira, koji obezbeđuju međunarodne mirovne snage među kojima je i srpski kontingent. Rešenje se ni ne nazire, a libanska dijaspora je u međuvremenu tri puta brojnija od stanovništva u samom Libanu
Upadljivo je kako se retko Evropska unija spominje u američkim medijima. Prošle godine, na američkim predsedničkim izborima, gotovo da nije bilo reči o njoj, a kada jeste, to je bilo uglavnom zbog ekonomske krize. Nikada se nije spominjala kao činilac u svetskoj politici. Kada bi Evropljani – podsetimo se da ih je oko pola milijarde i da su bogatiji od većine čovečanstva – vodili svetsku politiku, Sjedinjene Države bi je sigurno primetile. Možda ovo neprisustvo Evrope u američkim medijima ukazuje na veću krizu u Evropskoj uniji nego medijski izveštaji o protestima građana nezadovoljnih zbog nemanja zaposlenja i smanjenih plata
Sedma umetnost se tokom XX veka razvijala delom kao umetnička forma, naročito u Evropi, a delom kao industrija, preko Atlantika. Televizija se, s druge strane, nikada nije ni trudila (ili tek incidentno) da proizvede fikciju sa umetničkim pretenzijama. Sve donedavno.
Ukoliko svi ne žele da učestvuju u rekonstrukciji automatski se legitimiše priča da su izbori nešto što je sasvim prirodno. U osnovi, kroz priču o rekonstrukciji stožerna stranka vladajuće koalicije želi da dominira u donošenju odluka u vladi
Kako smo postupali sa ratnim tako postupamo i sa mirnodopskim zločincima
