Šta biva kad organ bezbednosti Vojske u osetljivoj zoni počne da radi svoj posao savesno i uspešno? Postiže rezultate, snima dokumentarne filmove, šalje izveštaje i uopšte "naročito se ističe" – sve dok ne postane neprijatan svedok. Posle je dovoljan samo jedan trenutak nepažnje, jedan mali propust i onda je kasno...
Već famozni prepisi navodnih telefonskih razgovora Duće Spasojevića i Čede Jovanovića otvorili su više pitanja nego što se mislilo i nameravalo
„Šoferska je tuga pregolema"; "Vreme" br. 744
Kada alasi kažu "prevrnula se voda" misle zapravo na vreme kad reka nadođe i talog sa dna ispliva na površinu da bi se, kako voda opada, mulj vratio gde mu je mesto. Nešto slično dogodilo se 5. aprila u kafiću Dragulj na Ceraku kada su policajci OUP-a Rakovica uhapsili Vladimira Jovanovića (37) zvanog Vlada Japanac, Lorana Locka Milića (36), Sašu Vukovića (27) i pripadnike MUP-a Srbije Darka Andulajevića (26) i Aleksandra Vučkovića (35) osumnjičene da su počinili krivično delo iznude u pokušaju. Žrtva je bio Nenad Mikić, vlasnik Maxis taksija, koga su petorica pomenutih nastojali da reketiraju
Iako je svedočenje Čedomira Jovanovića pred Specijalnim sudom donelo mnogo više objašnjavanja poznatog nego otkrivanja novog, ono je ipak bilo svojevrsni spektakl. Bilo je tu priča o Šilerovoj, Vojislavu Koštunici, pištoljima, mercedesima, posetama zatvoru, tajnim večerama, bazenima; bilo je optužbi, uvreda, svađa, smeha, aplauza, udaranja tašnama. Kad se sve sabere i oduzme, čini se ipak da smo istini nekako bliže... Ako ne istini o ubistvu Zorana Đinđića, ono bar istini o tome ko smo, kakvi smo i na kakvom mestu živimo
Odnos privatnog i javnog sektora bezbednosti u mnogim zapadnim zemljama podrazumeva mnogo veći broj pripadnika privatnog obezbeđenja u odnosu na broj policajaca: u SAD taj odnos je 3:1, u Kanadi će uskoro biti 4,5:1, dok su Evropi kreće od 1,5 do 2:1. Istovremeno, kod nas su brojevi otprilike izjednačeni: na 34.000 aktivnih policajaca dolazi 32.000 pripadnika privatnog obezbeđenja
Iz nekog razloga neko je rešio da podgreje slučaj prebijanja Dragana Ilića Limara, glavnog blagajnika i oružara Željka Maksimovića Make, jednog od najopasnijih gangstera iz "ekipe snova" stare Udbe. Napravljena je jedna nemoguća konstrukcija: pritvoreni su jedan pošteni policajac i jedna sumnjiva udbaška kreatura, a po istoj stvari. Pozadina te priče, međutim, mnogo je složenija
"Još postoje ljudi koji koriste službe radi dezavuisanja javnosti i blaćenja političkih rivala. Očigledno je da se u medijima plasiraju tekstovi koji neke ljude treba da prikažu kao neozbiljne ili kao kriminalce. Ne mogu da kažem da to službe rade sistemski, kao institucije, ali to očigledno potiče od onih koji imaju interes da se u BIA i policiji ništa ne promeni"
Molitvena šetnja školaraca, koja je trebalo da bude plemenit čin, pretvorila se u rasulo. "Koja je budala pustila na ulicu hiljade dece?", zapitala se gnevno jedna prodavačica u Knez Mihailovoj ulici. Na čas ljubavi i tolerancije, a potom i molitvenu šetnju pozvao je ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanović
Za 24 sata Dejan Milenković promenio je mišljenje i ponudio se Specijalnom tužilaštvu za status svedoka-saradnika. Šta bi Bagzi mogao da ispriča
U zemlji Srbiji nikad niko nije kažnjen zbog "kršenja propisa o zaštiti, čuvanju i unapređivanju životne okoline" po članu 133 KZ-a. Da li to znači da smo ekološki raj u kome nikom nije narušeno zdravlje zbog npr, jonizirajućeg zračenja ili da je nešto čudno u pravosudnom sistemu
U nastavku suđenja ubicama Zorana Đinđića svedočili su Milorad Bracanović (bivši oficir za bezbednost JSO-a i bivši zamenik direktora BIA), Zoran Janjušević (bivši savetnik Zorana Đinđića), Dejan Mihajlov (trenutno generalni sekretar Vlade Srbije) i Dušan Mihajlović (bivši ministar unutrašnjih poslova). Epohalnih otkrića nije bilo, ali je zato bilo očekivanih razjašnjenja
Bagzi se udaljio u nepoznatom pravcu i mogli su samo da mu stave soli na rep. Moglo je drugačije, samo da je događaj bio ozbiljnije shvaćen: da su Bagziju uzeli telefone i zadržali ga do dolaska BIA i UBPOK-a; da Zoran Đinđić nije incident minimalizovao kao delo neke budale "koja uči da vozi"; da je njegovo obezbeđenje odmah podnelo krivičnu prijavu za pokušaj ubistva; da je tužilac tu prijavu prihvatio i tražio trideset dana pritvora
Na šta se sve Mobtel obavezao prištinskom biznismenu Ekremu Luki, a šta je Luka obećao Mobtelu? Kako se desilo da Karići, štiteći svoju imovinu, počnu da sarađuju baš s "kontroverznim biznismenom" bliskim Ramušu Haradinaju? Ko je koga prešao i za koliko para? I konačno, da li je tu reč o prodaji, ustupanju ili sitnijem poslovnom sporazumu
"Čija je Politika"; "Vreme" br.736, "Licemerje H. D. Antića"; "Vreme" br.737
Dizanje u vazduh Čumetove firme Difens roud u Zemun Polju, u decembru 2002, imalo je dve ključne posledice: kao prvo, dodirnut je prag osetljivosti Zorana Đinđića, kome su saradnici konačno objasnili da je to poruka bande – kad možemo to, možemo i sve drugo; kao drugo, Čume se izgleda tada slomio i rešio da zaista sarađuje. Zoran Đinđić treba da krene u Brazil tih dana; u UBPOK nastaje panika, jer su u prisluškivanju (tada već imaju i svoju opremu, nezavisno od BIA) doznali da u Brazil idu i Duća i Legija. Preko Londona proveravaju se spiskovi putnika, ali ispada da je to bila dezinformacija, puštena kroz telefone sa ciljem da se vlast zaplaši – "znamo sve o vama". Zoran Đinđić je prvi put uznemiren: sa sobom u Brazil vodi naoružanog pratioca
"Reakcije na ono što sam rekao u ‘Insajderu’ idu u dva pravca: jedan je lična diskreditacija, u smislu da sam lažov, izmišljaju moju biografiju ili da bi me trebalo smestiti u ludnicu. Drugi pravac je da se cela priča svede na sporedne teme i da se slučajno Demokratska stranka ne uključi u traženje odgovora na postavljena pitanja"
Nova gradska vlast u Kragujevcu još se nije ljudski ni uhodala i odbolovala "dečje bolesti", a već je sa više strana zasuta optužbama za revanšizam
"Srpska pravoslavna crkva poštuje i visoko ceni odluku generala Lazarevića da sledi ovaj težak put u interesu otadžbine." Lazarević je, kako prenosi Pravoslavlje pres, zamolio patrijarha da ga pominje u svojim molitvama
Vladimir Popović ne deluje kao čovek koji je bilo šta prećutao, sasvim naprotiv, pa osim formalnih razloga ne vidim drugi motiv da se Popović informativno saslušava, jer i ovo njegovo dvodelno svedočenje otvara Tužilaštvu neslućene mogućnosti delovanja. Ako hoće.
