Molitvena šetnja školaraca, koja je trebalo da bude plemenit čin, pretvorila se u rasulo. "Koja je budala pustila na ulicu hiljade dece?", zapitala se gnevno jedna prodavačica u Knez Mihailovoj ulici. Na čas ljubavi i tolerancije, a potom i molitvenu šetnju pozvao je ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanović
ŽALOST: Beogradski učenici…
Upravo su nasilje i netolerancija obeležili čas ljubavi i tolerancije i molitvenu šetnju 21. marta povodom odavanja pošte šesnaestogodišnjem Nikoli Kovačeviću, učeniku beogradske gimnazije „Sveti Sava“ koji je 17. marta podlegao povredama koje su mu brutalnim premlaćivanjem naneli vršnjaci. Povorka od oko 20.000 učenika, profesora, političara i građana u podne je započela šetnju od Ministarstva prosvete i sporta u Nemanjinoj ulici do hrama Svetog Save noseći u rukama cveće i sveće. Šetnja je, prema tvrdnji Ministarstva prosvete i sporta, bila isplanirana do detalja. Međutim, tokom i nedugo nakon ceremonije na beogradskim ulicama dogodilo se nekoliko incidenata u kojima su i u ulozi žrtve i u ulozi napadača bili upravo maloletnici. Umesto reportaža o šetnji, ljubavi i toleranciji, vest broj jedan u ponedeljak po podne bila je da je u Knez Mihailovoj ulici oko 12 časova, dakle za vreme šetnje, nožem teško povređen N.B., još jedan šesnaestogodišnjak kome su dvojica maloletnika pokušala da oduzmu mobilni telefon. Prema rečima očevidaca, razbojnici su bili ćelavi, starosti izmedu šesnaest i osamnaest godina. Direktor odeljenja hirurgije Urgentnog centra Đorđe Bajec rekao je agenciji Beta da je, po prijemu u Urgentni centar, ustanovljeno da su dečaku od uboda nožem povređeni dijafragma i jetra, kao i da mu je otvorena plućna maramica zbog čega je hitno operisan. Bajec je tom prilikom izjavio da je rani postoperativni tok uredan i da se N.B. nalazi na odeljenju intenzivne nege, ali je dodao da je reč o povredama koje su opasne po život. U Informativnoj službi MUP-a Srbije potvrđeno je da N.B. nije bio učesnik molitvene šetnje, već da se slučajno obreo na popularnom beogradskom šetalištu. Povređenog dečaka odmah po prijemu u Urgentni centar (oko trinaest časova) posetio je ministar prosvete Slobodan Vuksanović, koji samo što je zapalio sveću preminulom Nikoli Kovačeviću. Pola sata nakon napada na N.B., samo nekoliko metara dalje, oko 10-15 srednjoškolaca pretuklo je svog vršnjaka. Prema rečima mnogobrojnih očevidaca, grupa mladića iznenada se sjurila ulicom i počela da ga udara po glavi i telu. Mladić je od udaraca pao na zemlju, a ubrzo je stigla policija koja je, srećom, bila u blizini, pa su se huligani razbežali. Mladiću je u tuči ozbiljno povređena glava. Ovim incidentima prethodila je tuča koja se dogodila oko jedanaest časova u blizini Arhitektonske tehničke škole u Ulici Vojislava Ilića, kada je petnaestak srednjoškolaca pretuklo Z. T. i P. D. zbog kačketa sa obeležjem FK Partizan. Molitvena šetnja školaraca, koja je trebalo da bude plemenit čin, tako se pretvorila u rasulo. „Koja je budala pustila na ulicu hiljade dece?“, zapitala se gnevno jedna prodavačica u Knez Mihailovoj ulici.
…i ministar prosvete
KOLAPS: Na čas ljubavi i tolerancije, a potom i molitvenu šetnju pozvao je ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanović. Ministar je na sastanku sa direktorima beogradskih srednjih škola održanom tri dana ranije objasnio da je to najmanje što može da se učini povodom tragične smrti šesnaestogodišnjeg Nikole Kovačevića. Javnim časom i molitvenom šetnjom, rekao je tada Vuksanović, „treba da pokažemo da je stvar više nego ozbiljna“. Na sreću organizatora, od oko 80.000 srednjoškolaca koliko ih ima u Beogradu, pozivu se odazvao znatno manji broj učenika. Mnogi su, umesto u šetnju prema Hramu, krenuli u drugom pravcu. Većina učenika koji su se uputili ka hramu Svetog Save vidno je žalila za Nikolom Kovačevićem, dok je manji broj đaka u šetnju pošao u dobrom raspoloženju i sa flašama piva u rukama. Tokom prepodneva grupe đaka kretale su se ka Hramu iz raznih delova grada. Pošto su organizatori očigledno zaboravili da zaustave saobraćaj, u centralnim beogradskim ulicama on je bio otežan a na trenutke i blokiran. Kako su prenele dnevne novine, u Tiršovoj ulici oko 11.30 časova srednjoškolci su bukvalno išli trakom za automobile, a ispred Generalštaba grupa đaka je izašla iz autobusa, dok u njihovoj blizini nije bila nijedna starija osoba osim slučajnih prolaznika. Takođe, i iz pravca Palilule trotoarom je išla kolona đaka uz Takovsku ulicu u kojoj nije bilo ni jedne odrasle osobe. Pomoćnik direktora srednje Saobraćajne škole Momčilo Vasić rekao je za „Blic“ da su đaci posle šetnje pušteni kući, jer je saobraćaj bio u potpunom kolapsu i da „nije bilo šanse“ da ih profesori okupe.
LOŠA ORGANIZACIJA: Molitvena šetnja
PREDLOZI: Psiholog dr Nada Korać rekla je za „Glas javnosti“ da svaka demonstracija treba da uputi neku poruku, ali da poruka ovog okupljanja nije jasna, kao što nije jasno ni kome je poruka upućena. „Odgovornost je na svima nama, ali je to glupo. Ministar je odgovoran za neprimernu manifestaciju koju je iskoristio kao svoju reklamu. Kada je pozvao decu u šetnju, ni u snu nije mogao da predvidi šta će se desiti. Ovo nije jedina smrt učenika, i da smo ranije nešto preduzeli ovo se ne bi dogodilo“, kazala je Koraćeva, podsećajući da je Ministarstvo prosvete ukinulo tim za komunikacijske seminare, koji su učenike učili dijalogu i ponašanju, „a sada ministar ‘vapi’ za pomoći“. Kako predsednik Pedagoškog društva Srbije Sonja Žarković podseća, društvo i nadležne institucije bave se problemom maloletničke delinkvencije isključivo u kriznim situacijama. Ovih dana pedagozi i političari prisetili su se dokumenta pod nazivom Politika i nacionalna strategija u oblasti očuvanja mentalnog zdravlja, koji je sačinila Republička stručna komisija za mentalno zdravlje, kao i programa edukacije koji je Pedagoško društvo Srbije sačinilo u saradnji sa Defektološkim fakultetom u Beogradu. Ovaj drugi program u trajanju od godinu dana odobrilo je Ministarstvo prosvete i sporta a trebalo bi da ponudi teorijska saznanja o prestupničkom ponašanju i preventivnim programima koji se uspešno sprovode u svetu. Kada je reč o praćenju svetskih trendova u ovoj oblasti, ministar Vuksanović je kao mogućnost sanacije maloletničke delinkvencije predložio „niz nepopularnih i rigoroznih mera“. Jedan od predloga, kako je najavio ministar, jeste „da maloletnici mogu da budu na ulici, u kafićima, restoranima, diskotekama ili na drugim javnim mestima najkasnije do ponoći. Posle toga mogu da se pojave samo u pratnji roditelja. Ukoliko se maloletnik, bez pratnje roditelja, nakon tog vremena nađe na nekom javnom mestu, biće priveden u policiju, a roditelji će biti pozvani da preuzmu dete.“ Vuksanović je obećao i da će se založiti za uvođenje zabrane točenja alkohola mlađima od osamnaest godina, kao i za poštovanje te odluke. Jedna od preventivnih mera biće i proširenje projekta školskog policajca. Podsetimo se, akcija uvođenja policajca-pozornika pokrenuta je 2001. godine i bila je praćena velikom medijskom kampanjom. Iako šef beogradske policije Milorad Simić tvrdi da je taj projekat već dao rezultate i da je u školama koje imaju svog policajca manje problema (prema Simićevim rečima, 54 školska policajca trenutno pokrivaju 60 škola), javnost je do sada upoznata samo sa činjenicom da projekat nije uspešan zbog, kako u MUP-u kažu – nedostatka novca. Ovoga puta zatraženo je i angažovanje ministra policije Dragana Jočića, a ministar Vuksanović je najavio da će posle sastanka s njim javnost već 23. marta biti upoznata sa merama koje se preduzimaju radi zaštite dece u školama. Ministarstvo prosvete i sporta ponovo je formiralo i krizni štab, sa republičkim prosvetnim inspektorom Borom Mitrovićem na čelu. U rad kriznog štaba biće uključeni policija, školski psiholozi i pedagozi. Međutim, ukoliko programi ne počnu odmah, psiholog Jelena Vlajković upozorava da će i ovaj poslednji tragičan događaj pasti u zaborav do nekakvih narednih apela prosvetnih i ostalih nadležnih institucija.
APELI: Ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanović do sada je uputio apel roditeljima, prosvetnim radnicima, državnim institucijama i nevladinim organizacijama. Ministar zdravlja Tomica Milosavljević je svoj apel uputio svim institucijama Republike i Grada. Za gradonačelnika Beograda Nenada Bogdanovića ovi događaji su „poslednji signal za nadležne da konačno nešto urade kada je reč o bezbenosti dece u školama“. U celoj priči, međutim, još se niko nije deklarisao kao odgovoran. Sava Mandić, otac maloletnog N.M. koji je optužen za napad na preminulog Kovačevića, kaže da mu je nejasno zašto se insistira na nečijoj kazni. Vuksanović je rekao da neće podneti ostavku zbog poslednjih tragičnih događaja, dodavši da za sve što on radi ima podršku roditelja, učenika i direktora škola. Ostaje pitanje zašto je 21. marta masovno okupljanje na beogradskim ulicama organizovano baš kao molitvena šetnja, a ne kao miran protest (ako je ideja bila da se apeluje na razum), zašto ulice nisu bile pod adekvatnim policijskim obezbeđenjem i da li će se i posle ovako tragičnih dešavanja akcija političara i dalje svoditi na apele i prebacivanje nadležnosti i odgovornosti.
Burna nedelja
Od početka godine zabeleženo je bar deset slučajeva maloletničke delinkvencije sa lakšim ili težim posledicama. Protekle nedelje, 15. marta, dan nakon što su trojica mladića pretukli Nikolu Kovačevića, dvojica mladića izbacila su sedamnaestogodišnjeg M.S. iz voza u pokretu u Batajnici. Dečak je povređen, ali nije u životnoj opasnosti. Sutradan, u vreme školskog odmora, četrnaestogodišnju L.F. drug je gurnuo niz stepenice škole u Obrenovcu, L.F. je polomila potkolenicu leve noge. Istog dana u dvorištu OŠ „Kralj Petar Prvi“ u Nišu učeniku osmog razreda M.M. povređena je arkada u tuči sa učenikom iste škole M.K. U MUP-u Srbije rekli su za „Blic“ da je delinkvencija među mladima u blagom porastu, a stručnjaci ocenjuju da je nasilje sve brutalnije. Prema podacima policije, u prošloj godini maloletni izgrednici počinili su skoro 2000 krivičnih dela. U Okružnom sudu u Beogradu 2004. godine izrečene su 1264 vaspitne mere maloletnicima. Po rečima psihologa Žarka Trebješanina, od 1995. godine nije bilo ozbiljnih istraživanja o maloletničkoj delinkvenciji.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Dirljivo izgledaju natpisi koje stariji građani nose na nekim antirežimskim akcijama, a na kojima se na različite načine ispisuje ista poruka: “Studenti, molimo vas, spasite nam državu!” Trenutno je blokirano tridesetak fakulteta, sa tendencijom da se ovaj broj značajno uveća, a masovnost demonstranata poraste, čemu uveliko doprinosi osionost Vučićeve vlasti. Snaga studentskog bunta iskazuje se kroz rađanje kompleksne i inovativne kulture otpora koja je do sada toliko nedostajala, kao i kroz međusobnu solidarnost
“Lično me je napao batinaš za koga sam kasnije saznao da je član vladajuće partije. Prisustvovao sam i napadu na Pavla Cicvarića od strane još jednog člana Srpske napredne stranke, kao i na još neke aktiviste. To je zaista tragičan prizor: u jednoj državi, visoki zvaničnici vladajuće partije na ulicama napadaju studente koji mirno stoje”, kaže za “Vreme” Petar Seratlić
Studenti iz Niša poručuju svojim kolegama da su tu i da ne ćute. Iako im je trebalo malo više vremena da se odazovu blokadama, pokazuju istrajnost u nameri da dođu do cilja, a to je svakako ispunjenje zahteva. Neki su zabrinuti kako će polagati ispite, a neki su samouvereni da su položili onaj najvažniji – iz etike i solidarnosti
Istraživanje NSPM – Beograd 2024.
11.decembar 2024.Đorđe Vukadinović i istraživački tim NSPM
Nezadovoljstvo naprednjačkim upravljanjem Beogradom polako ali sigurno gazi preko opštinskih međa i “urbano-ruralne” granice. Naime, svega 27,8 odsto građana Beograda SNS-SPS vladavinu glavnim gradom ocenjuje kao “sposobnu i efikasnu”, dok čak 40,1 procenat smatra da je “nesposobna i koruptivna”. A raspoloženje prema aktuelnom gradonačelniku još je i gore od toga
Uticaj Moskve u Srbiji danas je u prvom redu posledica tri fenomena: pitanja statusa Kosova, energetske zavisnosti Srbije, kao i postojanja većinske proruske orijentacije javnosti čak i nakon agresije na Ukrajinu, u šta se uklapa delovanje (pro)ruskih medija. Kako prenose mediji, Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koje su dopustile delovanje ruskih službenih medija (Sputnjik, RT – Russia Today) na svojoj teritoriji. Uz to, neke od najgledanijih srpskih TV stanica sa nacionalnom frekvencijom, poput TV Happy, imaju specijalizovane dnevne emisije čiji je sadržaj u službi ruske propagande
Dok dezavuiše najbliže saradnike i pokušava da uplaši narod kukanjem na „hibridni rat“ i zazivanjem tajnih službi, u obraćanju predsednika Srbije Aleksandra Vučića sve više se oseća smrad sumpora iz Šešeljevih dana
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!