Svi su složni u oceni da je Beograd dobio fantastičan objekat koji otvara neslućene perspektive, ali njen budući život zavisiće od rukovođenja dvoranom koja bi, prema inostranim iskustvima, morala da zaradi između četiri i pet miliona evra godišnje da bi bila rentabilna
U jednoj od najdinamičnijih godina u svojoj istoriji, EU je obavila do sada najveće proširenje, usvojila svoj prvi ustav, održala izbore za Evropski parlament, a do kraja godine čekaju je još neke velike odluke i važni koraci
Prevela Marija-Joanna Stojadinović; Geopoetika, Beograd 2004.
Pol Bendžamin Oster spada u red najznačajnijih američkih pisaca današnjice. Rođen je u Njuarku 1947, u Nju Džersiju. Nakon studija na njujorškom Kolumbija univerzitetu, šest meseci provodi kao mornar na jednom tankeru u Meksičkom zalivu, zatim odlazi u Francusku gde živi sledeće četiri godine, prevodi i piše poeziju. Vraća se u Njujork 1974, objavljuje poeziju, prozu i eseje. Godine 1982. objavljuje svoj prvi prozni naslov, esejističko-memoarsku knjigu Otkrivanje samoće. Nakon toga sledi objavljivanje tri novele koje sačinjavaju Njujoršku trilogiju, zahvaljujući kojoj postaje slavan. Sledi još osam romana od kojih je poslednji Proročka noć objavljen početkom ove godine. Objavio je još pet knjiga memoara i eseja, dve zbirke poezije, i realizovao tri filma kao scenarista, koreditelj i reditelj (Dim, Modri u licu, Pandorina kutija). Živi u Bruklinu, Njujork. Oženjen je američkom spisateljicom norveškog porekla Sajri Hustved. Ovaj intervju, koji ekskluzivno objavljujemo, a koji je nedavno dao uglednoj američkoj reviji za književnost "Paris rivju", Pol Oster je ljubazno ustupio "Vremenu" i Ivani Đurić Paunović, svom prevodiocu na srpski.
Svesni da ni ove godine neće na more, lisica i ždral otpočeli su rad na rečniku opštih mesta (odrednice objavljujemo redosledom kojim su ih saradnici donosili u Institut)
(vest sa "TV Pink")
Oni koji pamte Bobija Fišera kao genija i legendu svetskog šaha verovatno nisu svesni koliko su srećni što najverovatnije neće dobiti priliku da ga bolje upoznaju
Protivnici neoliberalnog kapitalizma pokušali su da u Beogradu prezentuju ideje nove vrste otpora vladajućim društvenim trendovima. Na kraju se sve svelo na blagi kulturni događaj i sumnjičenja da su došli da potpiruju štrajkove u Srbiji. Protesti iz Sijetla, Đenove i Praga odjeknuli su u Beogradu snagom probušenog balona
Ministar privrede i predsednički kandidat Dragan Maršićanin obećao je radnicima Jugoremedije da će oni postati većinski vlasnici. Institucionalno ili vaninstitucionalno. Zbog toga Jugoremedija nije radila dva i po meseca, a vlasnik kompanije tvrdi da je zbog toga imao štetu od oko deset miliona evra
Stranka raste i sprema liste kandidata za gradonačelnike i odbornike u celoj Srbiji. Rastu i Karićeve političke ambicije i rejting u istraživanjima javnog mnjenja. Ko će vladati Srbijom?
Slovenački ribari ogorčeni su ne samo zbog činjenice da im je nastanak nove države smanjio more raspoloživo za ribolov, nego i na odnos zvaničnika prema pisanim i drugim materijalima koji bi mogli biti presudni u međunarodnoj arbitraži
Mesologi je gradić na obali mora ispod živopisnog masiva planine Klokove. Ostao je upamćen po tome što se u njemu Bajron dva puta borio na strani Grka protiv Turaka, gde mu se grob i danas nalazi i privlači hodočasnike i poklonike. U devetnaestom stoleću u Mesologiju se rodio Harilaos Trikoupis, koji je još kao mladić vizionarski shvatio šta bi premošćenje na potezu Rion-Antirio značilo za ovaj kraj i čitavu zemlju
Spor oko imenovanja novog šefa vojnih kontraobaveštajaca najavljuje oštrije sukobe na liniji Beograd–Podgorica
Ukupna površina zgrade koja će se prostirati između Balkanske i ulice Narodnog fronta, trebalo bi da iznosi oko 24.000 kvadratnih metara, raspoređenih na pet podzemnih i dva do šest kaskadno nazidanih nadzemnih spratova
Tartit i Afel Bocoum, 24. 07. 2004, Beograd
Novi Sviftov roman je sve samo ne detektivska storija; to je priča o ljubavi u svim njenim najčudnijim inkarnacijama
Ignorišući napor da se Beogradu predloži jedan novi arhitektonski model, redak u našoj praksi, dr Miloš Bobić u tekstu "Pirat na Slaviji" ("Vreme" br. 707) svodi arhitektonsku kritiku na kolokvijalnost, onakvu kakva kod nas inače postoji i zbog koje je uveliko i onemogućen normalan razvoj naše arhitektonske prakse, kažu autori rešenja nagrađenog na konkursu za Spomenik modernoj Srbiji koji će biti postavljen na beogradskoj Slaviji
Vizija i duh „stare Evrope" bili su uočljiva ideološka pozadina ovogodišnjeg, novog koncepta Avinjonskog festivala. Stoga ostaje neprijatna sumnja da su pojedini delovi Evrope dragovoljno prihvatili, i to čak i u oblasti kulture, američke podmetačine, umesto da odlučno odbace bilo kakvu podelu na "staru" i "novu" i zastupaju samo ideju jedne i jedinstvene Evrope
Granate koje su 28. jula 1914. uveče ispaljene sa monitora austrougarske rečne flote na Beograd, nisu samo označile prvo bombardovanje nekog evropskog grada u XX veku. One su započele rušenje sna o progresu bez granica, o ljudskoj istoriji kao svetloj stazi u budućnost, zasnovanoj na demokratiji, razumu i premoći institucija i kulture belog čoveka
