Intervju – Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa
Samo se prepustite i uživajte
"Danas je pomalo utopijski verovati da promovisanje pravih vrednosti u pozorištu može da dovede do šire društvene emancipacije. Ali, vi me niste pitali da li može da utiče globalno, već na publiku. Da, verujem da može, ali da se taj uticaj sprovodi i kritikom onoga što ne valja u društvu, i promocijom emancipatorskih vrednosti"
TV manijak
60 godina RTS-a – može li televizija da omatori
U vreme kada ideologije gube značaj, kada kapital uređuje medije i pomera državne granice, javni servis je jedini prostor gde je moguće voditi dijalog o vizijama budućnosti i konstruktivno kritikovati postojeće stanje stvari
Dokumenti
Diskriminacija i ugrožavanje svetske kulturne baštine
Zbog otkazivanja Festivala ojkača 25. avgusta u Petrinji pod pritiskom takozvanih hrvatskih branitelja, Srpsko kulturno društvo Prosvjeta i Srpsko narodno vijeće uputili su pismo Odboru za zaštitu kulturnog nasleđa UNESCO-a
SAD – Potresi u Beloj kući
Prizivanje impičmenta
Donald Tramp je pregurao možda najtežu sedmicu otkako je izabran za šefa Bele kuće, a spekulacije o njegovom mogućem opozivu sve su učestalije
Prilog raspravi o "razgraničenju"
Svako je imao svog Albanca
"Radničke novine" iz 1913. godine pišu: "Nama su u Beogradu Arnauti poznati: oni su vrlo valjani i izdržljivi radnici na obali Save i Dunava gde istovaruju i utovaraju velike terete, oni su drvoseče, bozadžije, salepčije itd. I još nijednog Beograđanina nije bilo da se na lenost Arnauta požalio." Posle Drugog svetskog rata gotovo svako koga sam poznavao u Beogradu imao je "svog Albanca". Nisu bili samo fizikalci, bili su i naši "privatni bankari" od kojih smo bez kamate mogli da pozajmimo novac ili kupimo devize
Intervju – Iguman Sava Janjić
Razgraničenje je model u skladu sa politikom etničkog čišćenja
"Ukoliko je reč o planu istorijskog "razgraničenja Srba i Albanaca" koji nam je saopšten gotovo usputno, prilikom otvaranja jedne fabrike mesa, što neminovno vodi ka razgraničenju Srbije i buduće ‘velike etničke Albanije’, mogu samo da kažem da će to biti ogroman faktor nestabilnosti za ceo region i Evropu i velika tragedija za naš narod koji u većini živi upravo južno od Ibra. Lično mislim da narod Srbije to neće nikada prihvatiti bez obzira kako se manipulisalo eventualnim referendumom. Istovremeno, to nikako ne znači podršku ideji etničkog albanskog Kosova čije ‘blagodati’ osećamo na svojoj koži već godinama kroz razne oblike diskriminacije, nepoštovanja sudskih odluka, kroz razna kršenja zakona ili napade na naše vernike"
Nuspojave
Autobus iz Niotkuda u Nikuda
O otmičarima naših života, građanskom mrtvilu, zakasnelim čuđenjima i aneksima nepostojećih objekata
Jedna medijska biografija – Emilija Benjaminja (1881–1941)
Letonska »kraljica štampe«
Kako je Emilija Benjaminja, baveći se novinskim izdavaštvom u maloj Letoniji, postala jedna od najbogatijih žena Evrope između dva rata i šta možemo da naučimo iz burne istorije gradova na južnim obalama Baltika
Slučaj »Južne vesti«
Zašto da platimo kad nismo krivi
U slučaju "Južnih vesti" ne radi se ni o prekršaju, ni o poreskom dugu, već o klasičnom primeru (zlo)upotrebe državnih institucija za gušenje medija koji profesionalno i slobodno rade svoj posao. Radi se o demonstraciji sile i, naravno, o onome što intenzivno živimo poslednjih godina – privatizaciji države
Pad zida u Predejanu
Znali, ćutali i novac potrošili
Zašto je pao deo zaštitnog zida na važnoj deonici Koridora 10 kroz Srbiju i kako je moguće da će zbog toga nastradati samo inženjeri koji su projektovali i nadzirali izgradnju tog objekta
Sećanje na vojni rok
Kako sam se razočarao u sistem, ljude i samog sebe
Kada te neko pita gde si bio, šta si radio, ostanu ti samo dosadne priče koje nikoga ne zanimaju. I neka životna škola, bez koje si komotno mogao da prođeš
Inicijativa za ponovno služenje vojnog roka
Kasarna – novi srpski rijaliti
"Najveći problem koji bi režim da rešava ponovnim aktiviranjem služenja vojnog roka jeste alarmantno stanje sa popunom mirnodopskih jedinica profesionalnim vojnicima i masovno napuštanje vojske zbog slabih plata. Nije formirana održiva aktivna rezerva, a o pasivnoj da se i ne govori. Govorim u realnim kategorijama, o obučenoj rezervi za kojom bi se poseglo bar kad se suočavamo sa poplavama, umesto što se angažuju specijalne jedinice i Generalštab", kaže za "Vreme" bivši načelnik Generalštaba Zdravko Ponoš
Život na granici sa Kosovom
Srbi i Albanci na putu za Zapadnu Evropu
Kako izgleda svakodnevica u selima na granici sa Kosovom na krajnjem jugu Srbije koja se često pominju kao moguća teritorija za razmenu za opštine sa severa Kosova
Intervju – Miloš Avramović, reditelj
Trenutak kada se prelazi linija
"Možda će zvučati bizarno, ali kriminalno razmišljanje, pokušaj da se prečicom dođe do boljeg života je neki oblik slobode mišljenja, stvar izbora, što se kosi sa idejom da je interes države i partije iznad ličnog interesa. Demokratska društva kao da podrazumevaju određenu dozu kriminaliteta, svesni da se neće svi snaći na tržištu i da će neko to probati prečicom"
Izložba
Oživljavanje unutrašnjeg sveta
Pogled na Island i trag koji ostavi u čoveku, na radovima Lidije Delić
Jubilej
Srpski mi je rječnik izjeo život
Pre dvesta godina u Beču objavljen je Srpski rječnik Vuka Karadžića. Mitropolit Stratimirović ga je spalio, a najviše otpora je izazvala Vukova pravopisna reforma, poglavito preuzimanje u novu azbuku slova j iz latinice. Povodom jubileja Rječnika, ovog ponedeljka otvorena je izložba „Srpska leksikografija od Vuka do danas" u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti, a u okviru Međunarodnog kongresa slavista
Soul, sestro!
Dekonstrukcija pesme Respect najbolje pokazuje stvaralačku obradu prilikom koje nije obrnut samo rod/pol nego su manje tekstualne i muzičke izmene učinile tu verziju konačnom
Kultura sećanja – Areta Frenklin (1942–2018)
Respekt
Areta Frenklin bila je posvećena građanskim i ljudskim pravima i borbi za ravnopravnost šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Na njenom primeru se vidi da kompleksni društveni sukobi nemaju uvek hepiend kao u holivudskim filmovima
Čehoslovačka 1968. (drugi deo)
Sovjetska intervencija
Reditelji Goran Marković i Rajko Grlić, te snimatelj Predrag Pega Popović za "Vreme" govore o svojim sećanjima na Praško proleće 1968, kome su kao studenti prisustvovali u Čehoslovačkoj
Nedostaci
Izvodi iz komentara
Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije objavio je 2015. godine "Komentar Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu" autorke Olge Kićanović iz Agencije za mirno rešavanje radnih sporova. Dokument je opsežna analiza petogodišnje primene Zakona, a prenosimo deo koji se odnosi na uočene nedostatke
Zlostavljanje na radu
Društveni, a ne lični problem
Srbija od 2010. godine ima Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu. Iako je, po mišljenju stručnjaka, ovaj zakon savremen, osam godina od početka njegove primene teško je proceniti njegovu uspešnost. Najčešće navođeni razlozi za to jesu teška dokazivost i velika mogućnost zloupotrebe
Intervju – Sarita Bradaš
Šta se krije iza statistike
"Na prvi pogled pozitivan pokazatelj povećanja zaposlenosti rezultirao je, u najvećem delu, povećanjem broja obespravljenih ljudi koji su na marginama tržišta rada, mladih koji, umesto da se obrazuju, rade na slabo plaćenim poslovima, starijih kojima penzija ne obezbeđuje opstanak, ljudi koji nemaju garantovanu zaradu ili onih čija je zarada znatno manja, ljudi koji nemaju bezbednost i zaštitu na radu, pravo na bolovanje, pravo na godišnji odmor, prava iz socijalnog osiguranja, zakonsko radno vreme, pravo na sindikalno organizovanje i slično"
Austrija – Venčanje Karin Knajsl
Ples sa Putinom
Ne zna se otkud ministarki spoljnih poslova Austrije ideja da na svoje venčanje pozove Vladimira Putina, ali je jasno zbog čega je on poziv prihvatio: prikazao se kao političar sa ljudskim licem, šarmantan i duhovit, i zabeležio gol u gostima u propagandnom ratu sa Zapadom. Karin Knajsl je, biće, venčanje preselo
Lični stav
Podela kao iznuđeno rešenje
Kako stvari stoje, od podele/razgraničenja/razmene teritorija verovatno neće biti ništa, ali neće ni biti Srba na Kosovu. To je začarani krug iz kojeg nema izlaza
Intervju – Gordana Suša
Homogenizacija i diferencijacija na naprednjački način
"Aleksandar Vučić vodi Vladu, Skupštinu i sve ostalo. Ništa što kažu premijerka Ana Brnabić ili neko drugi ne vredi dok to Vučić ne aminuje. Zato oni i moraju pisati pisma podrške i na svaki drugi način mu iskazivati poslušnost u svemu. Mislim da bi oni bespogovorno podržali Vučića šta god da odluči. Čak i da sutra kaže, iako to nikada nije rekao, priznajem nezavisnost Kosova"