"Moj otac Vojislav je pokušavao da me usmeri na pravi put i da me savetuje kad je potrebno i kada ja od njega to zatražim. To mi veoma znači. Do sada nisam bio u prilici da donosim odluke od nekog velikog značaja. Drago mu je što sam se više uključio u stranački rad i pokušava da mi pomogne koliko je u stanju"
Znam tu atmosferu. Poznajem je „po koraku". Po mantričnom batu izlizanih floskula i parola koje se besomučno ponavljaju. Po agresiji, kao i po magnetizmu kojim nepogrešivo privlači ono najgore sa čitavog društvenog i političkog spektra. Kao i po strahu koji širi uokolo. I po kukavičluku onih koji bi, iz nekog razloga, po funkciji ili po savesti, trebalo da reaguju
Stručnjaci o nužnim potezima nove vlade: makroekonomska stabilnost, "Radulovićevi" zakoni i finansijska disciplina
Pobedniku u izbornom nadlagivanju često se osladi da ostane na svojoj strani rova i da s pozicije vlasti učvršćuje taj bedem sve verujući da će ga ono što ga je dovelo na vlast na vlasti i očuvati
Alasi sa beogradske obale su kao zajednica počeli da nestaju odmah posle Drugog svetskog rata, pred naletom nove, kolektivističke ustrojene vlasti, koja je u kratkom roku razvejala kompletnu zaostavštinu Beogradske ribarske zadruge. Nekih 150 godina moderne tradicije ribarenja u Beogradu bilo je polako zbrisano, a sa njom je nestala i autentična mnogonacionalna alaska zajednica i njihova kultura ljudi okrenutih vodi. Izložba "Dunavski alasi", u Muzeju istorije Srbije, autorke Dušice Bojić, vodi nas u ovaj nestali svet potpunom rekonstrukcijom ambijenta, kroz čamce, mreže i alate, prvi put izložena dokumenta zadruge, kao i porodične predmete jednog domaćinstva, većinom iz zaostavštine porodice Bogdanović-Ambrozić
"Posle iskustva sa snimanja filma Marble Ass, Želimir Žilnik je za mene bio jedno od najvećih čuda koje sam imao prilike da vidim, večita inspiracija, obrazac da umetnik mora da bude spreman na sve, da nema stvari u životu koju ne može da izdrži. To je smisao i suština umetnosti. Davanjem takvog primera on kao čovek i kao umetnik ima validnost. Bez toga, sve je sviranje kurcu. Mislim tu i na sebe, istrajao sam trideset godina"
Niko ne zna šta se na Tikalovim slikama događa. Ko su ljudi-prilikovi i utvare na njima? Šta traže, koga traže, kuda idu, šta nameravaju? Kada gledam te slike, osećam se kao da čitam Gogolja: vidim sklepane zapurnjale prostorije pune spodoba, poluljudi, hermafrodita, naopakonasađenih, zvjerova, zombija i homunkulusa, rupara i ostalih sektaša, zlih duhova, inkvizitora, rusalja i babetina našeg života, letećih mrtvih duša, sumnjivih lica, revizora i izvršitelja poslednjeg suda... Tikalov svet razumem kao nekakve donje radove koje izvode kamuflirani likovi suludim alatima, presipajući ništa u ništa i mereći ništa ničim nekakvim alhemijskim atanorima, potpomognuti pometenim i sipljivim arhivarima...
"Posle raspada Jugoslavije neki narodi su definisali, organizovali i stabilizovali svoje države. Mi spadamo među one koji to nisu uradili. Srbija se pretvorila u zemlju koja uvozi pasulj i beli luk, a izvozi odlikovanja. Kafana ‘Šargan’ je šezdesetih godina bila ostrvo odbačenih na periferiji Beograda, a danas je cela Srbija postala kafana ‘Šargan’. Kafana puna poniženih ljudi bez perspektive i nade. Jedino je onaj periferijski politički aktivista Mile, u međuvremenu, verovatno postao ministar, ako ne i nešto veće od toga"
Reklo bi se da sam pobedio virus, ali mi nedostaje nekadašnja množina: bakterije, bacili, mikrobi, virusi...
Prisećanja jednog putnika, ili: kako izgleda sraz tranzicijskih mitova i presne stvarnosti
U veoma retkim javnim istupima Miodrag – Miki Rakić ostavlja utisak opreznog i odmerenog govornika. Novinarima najčešće odgovara: "Ne bih da komentarišem." Na nekim fotografijama je nasmejan. U oba svoja autorska teksta u novinama Đilasa i Tadića pominje po jednom, a Vučića – sedam puta
Ekonomska kriza je za sobom donela i poplavu populizma, koji se kao i uvek sastoji od dve komponente: lažnih obećanja i potrage za dežurnim krivcima. Narod je gladan, nezadovoljan i očajan. Frustracija se ne može poništiti niti se energija može uništiti, ona se može samo usmeriti. Mubadala, Takata, polo klub u Čačku, Maršalov plan, Al Dahrinih osam poljoprivrednih kombinata, Beograd na vodi i druga slična obećanja mogu se ponavljati unedogled dok god se pospešuje zaborav a mediji ne smeju da podsete
