Legendarni kapiten košarkaške reprezentacije koja je pre 20 godina osvojila titulu prvaka Evrope u nezaboravnom finalu u Atini seća se svega što se dešavalo na tom šampionatu, kao i dočeka u Beogradu, ali i dramatičnih životnih situacija u kojima se kasnije našao
Roman Vetona Suroija, smešten na Kosovu devedesetih, pun je moćnih, uzbudljivih slika o jednom životu o kojem je velika većina nas izabrala da ne zna baš ništa
Kako je Zafir – vesnik, a možda i preteča televizijskog žanra – nadmašio Barselonu; kako je precenio težinu partnera kojeg nosi na leđima dok peva: izdržavam, reče, visoke tonove, a nosim na leđima B. koji ima sto kila (pa neće biti baš stotinu, to je stanovište onoga koji nosi, nošeni se doima kao persona koja se pravilno hrani!); kako se Vasil odlično držao dva debela sahata, s obzirom da je deci uvek dosadno kad roditelji sretnu prijatelja pa se na ulici raspričaju
Javno prenemaganje oko neke misteriozne "nepravde" koju je društvo učinilo prema Ljubiši Ristiću naprosto je drska, besramna, huljska laž
Za mene je bilo "najlepše" tokom čitavog dana papine posete upravo to da se sveti otac nije koristio "velikim rečima". Autentično je svedočio svoje veliko životno iskustvo
"Ma nije isto kao kad je bila Anđelina. Ma kakvi! Ljudi su ostali kod kuće. Nisu htjeli da prave gužvu, znaš... A naša Endži je domaća. Ona kroz Sarajevo šeta kao kroz Los Anđeles", objašnjava taksista, stari Sarajlija
Ustav iz 2006. garantuje pravo na besplatnu pravnu pomoć, u okviru dela koji se odnosi na ljudska prava, ali kaže da će to biti propisano posebnim zakonom, koga još uvek nema. Samim tim, građani Srbije već devet godina ne mogu da ostvare svoja Ustavom garantovana ljudska prava
"Poznati analitičar i sociolog Jovo Bakić izjavio da mu je Aleksandar Vučić u Vladi pokazivao dosije Ivice Dačića o njegovim kontaktima sa Mišom Bananom." To bi moralo biti vest i tema koja će danima biti u žiži javnosti, nema nikakve sumnje. A to što nije, što je glasno prećutana i sem jednog kratkog poludemantija u "Danasu" potpuno ignorisana govori ne mnogo, već gotovo sve o srpskim političko-medijskim prilikama
"Niko nas još nije pitao jesmo li za socijalizam ili kapitalizam. Kapitalizam smo dobili na isti način na koji bi decu u vrtiću pitali hoće li svaki dan da dobiju sto grama čokolade. I svi bi rekli: daaaaa! Niko ih, međutim, nije upozorio da će tu čokoladu moći da raspodeljuju samo najjača deca i to uz pomoć nekolicine agresivnih roditelja koji rade za tajnu službu vrtića"
U nemogućnosti da vam se lično obratim, a osećajući kolektivnu krivicu zbog novinarskog zuluma koji trpite od iskona, odlučio sam se na ovaj nesvakidašnji korak
"Dozvolili smo pravoj, ordinarnoj fukari da povede glavnu reč, da određuje norme i zakone, da pali i granatira. Istinski, ne mogu da verujem da fukara preovlađuje na ovim našim prostorima. Ali kad pogledate šta i kako se piše po raznim forumima, onda je logično da se javi misao da ove prostore nastanjuje fukara, i da zaslužuje da živi ovako kako živi. Sa druge strane, ja u životu – na ulici, u bioskopu, u pozorištu, na pijaci, u gradskom prevozu – svuda gde se krećem, srećem mnogo više normalnog i dobrog, poštenog sveta. Tako da ne znam, možda ti botovi prave haos. Možda je fukare malo, ali je dobro organizovana? Možda smo mi ostali nesposobni"
Atmosfera za vreme posete vatikanskog poglavara glavnom gradu Bosne i Hercegovine i sadržaj njegovih govora više su delovali kao slika onoga što bi grad na Miljacki mogao da bude, nego ono što sada jeste
