Nuspojave
Fotelje na sigurnom
Revizija je potpuna: nisu oni svima nama ukrali trinaest godina života, nego smo mi njima ukrali trinaest fotelja
Zoom
Dve fotelje, druže – Kako Maja Gojković izigrava Indijanu Džonsa i čemu služe arheološka istraživanja petooktobarskih događaja
Vučić nam tvrdi da je spoznao formulu koja povezuje političku popularnost i moć s mogućnošću bogaćenja, samo što je on ne primenjuje nego živi od plate. Još da nađe nekog u Srbiji ko mu veruje na reč
Roman
Daleko od kuće
Debitantski roman Amerikanca Bena Lernera, smešten u savremeni Madrid, duhovita je i inteligentno vođena priča o odrastanju
Intervju – Sofija Kordić, novinarka i književnica
Smisao života je volja za životom
"Kada su nas posjetili rođaci sa Raba, s tada četverogodišnjom kćeri, naš Lukas je imao tri godine, djevojčica je upitala roditelje: ‘Ma, ljudi kako se to moglo dogoditi Lukasu da živi u zemlji u kojoj se ne priča njegov jezik?’ Ta rečenica je, koliko djetinje naivna i smiješna, toliko i bolna"
Otvaranje
Nešto staro, nešto novo…
U istom prostoru, u novoj stalnoj postavci Narodnog muzeja, biće nekoliko nikad izlaganih eksponata, ali i potpuno nov stav prema pitanju da li treba pokazivati samo najlepše i najsjajnije iz kolekcije ili ne. Biće to važna, mada na prvi pogled neuočljiva promena u obnovljenoj zgradi našeg nacionalnog muzeja
Grčka i Makedonija – Istorijski sporazum
Ime u zamenu za prosperitet
Za jedne "istorijski" sporazum, za druge "kapitulacija": kada se ratifikuje u Sobranju, građani će na referendumu imati poslednju reč da se izjasne za ili protiv imena "Severna Makedonija". Do tada će vlade u Skoplju i Atini biti suočene sa protestima nacionalističke opozicije i crkve. A ni Moskva verovatno neće sve posmatrati skrštenih ruku
Dosije »Vremena«
Rekvijem za srpsku malinu
Iskusni malinar Božo Joković iz Severova kod Arilja, razočaran dvodnevnim stopiranjem otkupa maline i ponovnim smanjenjem otkupne cene na prvobitno ponuđenih omalovažavajućih 50 dinara po kilogramu, pozvao mobu i iskrčio čitav hektar svog malinjaka. Istovremeno, u beogradskim hipermarketima maloprodajna cena 125 grama prvih svežih malina bila je 320 dinara (bez PDV), odnosno 51,2 puta veća po kilogramu malina (2.560 d/kg − bez PDV). To znači da proizvođač malina učestvuje u maloprodajnoj ceni svežih malina (bez PDV) sa svega 1,95%, a ostali nepoljoprivredni privilegovani učesnici "u lancu od malinjaka do hipermarketa" sa 98,05%
Kultura sećanja
Spomenar zatvorenih stanica
Možda ovom gradu zaista treba lepša i savremenija železnička stanica, možda će jednom na neku takvu stanicu stizati vozovi lepi i brzi kao oni u Parizu i Njujorku, možda će u ovoj zemlji i ovom gradu biti nekad dovoljno ljudi da mogu da plate i taj brzi, udobni voz. Kakvi su, uostalom, ne tako davno u ovaj grad i stizali. Nama, kojima je putovanje vozom bila ljubav, ali i nužda jer jeftinije nije moglo, dobra je bila i ova stara. Odlična ako ćemo pravo; da je makar malo umivena kako treba, potaman skroz
Na licu mesta – Nova i stara železnička stanica
Centar u Prokopu
Dva šaltera, stepenice, bez liftova, nedostatak infrastrukture u zabačenoj i još nedovršenoj zgradi železničke stanice Beograd centar, poznatijoj kao Prokop, izazvali su pravi odijum u javnosti, pogotovo stručnoj. Kad tome dodate gnevne komentare na društvenim mrežama što je šest meseci pre planiranog roka ukinut svaki železnički saobraćaj u Savskom amfiteatru, ne bi li se to zemljište što pre "privelo nameni" za projekat Beograd na vodi, stiče se utisak da prosečan stanovnik Srbije bar jednom mesečno putuje vozom
Lični stav
Ima li zemlje za izbeglice
Pitanje prijema i smeštanja izbeglica i migranata, i pitanje rešavanja povratka lica kojima je odbijena dodela međunarodne zaštite ne bi trebalo da predstavlja nepremostiv problem za Evropsku uniju. Trebalo bi imati u vidu situaciju u Libanu i Jordanu, veoma malim državama koje su prihvatile i smestile milione izbeglica iz Sirije. Stoga, ostaje nejasno i vrlo upitno kakav problem za EU predstavlja nekoliko miliona izbeglica i migranata, spram više od 500 miliona njenih stanovnika i onoliki budžet Unije i vodećih država EU, pre svih Nemačke i Francuske
Proizvodnja lažnih vesti
Režimska mašinerija za širenje laži
Nema mnogo svrhe pitati se kako lažne vesti mogu tako lako da prođu u Srbiji, jer nam je odgovor ispred nosa. Krajem maja navršilo se godinu dana otkako je Aleksandar Vučić stupio na dužnost predsednika Srbije. Tim povodom, portal Istinomer, inače posvećen proveri istinitosti izjava političara, objavio je opsežnu analizu izjava Aleksandra Vučića u prvoj godini predsedničkog mandata i izveo računicu da je više od 90 odsto njegovih izjava koje je Istinomer proverio bilo – neistinito
Slučaj Stefana Cvetkovića, plastični sat i specijalni rat
Sluđivanje naroda
Ono što je započelo kao tragedija pretvorilo se u potpunu farsu, a javnost sluđena od svega imala je nekoliko dana drugačije napetosti: slučaj "ubijene pevačice" zamenio je slučaj "otetog novinara". Na kraju, od velike galame ostaće nerazjašnjeno glavno pitanje – da li je vlast sve znala od početka? U najcrnjem scenariju, čitav ovaj događaj organizovao je sam režim u želji da kompromituje novinarsku profesiju koja je inače na ivici propasti. U drugačijoj, malo povoljnijoj varijanti, vlast je samo lukavo iskoristila egzibicionizam jednog čoveka koji je voleo da javno kaže moćnima da ih se ne plaši i da će ih sve razbucati
Lični stav
O narodu ostarele dece
Tužno je živeti u svetu praznih i razočaranih staraca. Možda nam je, ipak, taj svet još uvek dalek i stran. Možda se dečaci samo igraju. Odlučili su da se preruše u starce, stavili su masku, sedu kosu i brkove, navukli tup i prazan izraz lica
TV manijak
Našu pesmu noćas sviraju…
Ta širina ukusa je pokazala visok stepen tolerancije i sposobnosti da se Srbija i RTS i dalje vide kao baštinici kulture jedinstvenog kulturnog prostora bivše Jugoslavije
Intervju – Đorđe Matić, pesnik i esejista
Zaborav je najstrašniji
"Njegoš je bio ozbiljan čovjek, jedinstvena, genijalna, tragična osobnost koja je s najdubljom vjerom i misijom gradila i povezivala usred krvavih sukoba i podijeljenosti, a ovo danas su uglavnom barabe, prevaranti i ćoškaroši s figom u džepu"
Uspomena – Daša Drndić (1946–2018)
Golgota gospodske osobe
Književnica, koja se nije dala gurnuti na dno, veliki deo sebe ostavila je Beogradu
Uspomena – Vladimir Stamenković (1928–2018)
Tihi čovek velikih dela
Kao selektor Sterijinog pozorja bukvalno je promenio krvnu sliku jugoslovenskog teatra i drame stavljajući akcenat na kritičko preispitivanje savremenog društva
Lični stav
Opšti mukajet!
Članovi komisije Ministarstva kulture "izneli su stav" – dakle unisono, da navođenje imena članova komisije koji su ojadili časopis "Kvartal" 2017. "ne predstavlja dobru praksu". A to znači: u pamet se časopisi koji 2018. niste podržani! Nemoj slučajno da neko zucne, da se usprotivi, jer to "ne predstavlja dobru praksu"!!!
Rezultati
Dejstvo kritike
Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije i Centar za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope objavili su rezultate analize najnovijeg konkursa Ministarstva kulture i informisanja u oblasti savremenog stvaralaštva. Evo nekih zanimljivosti
Intervju – Aleksandar Kostić, eksperimentalni psiholog i dopisni član SANU
Govor kao sredstvo predviđanja
"Praćenje promena učestalosti pojedinih pojmova može da posluži kao nagoveštaj budućih događaja. Da smo, na primer, pratili učestalost toponima "Kosovo" od 1990. godine u nekoliko vodećih svetskih dnevnih novina, videli bismo da od 1996. godine njegova učestalost naglo raste"
Srpska lista – Ko je Milan Radoičić
Prvi potpredsednik Srba sa Kosova
Postavljanje Milana Radoičića za jednog od potpredsednika Srpske liste sa Kosova izgleda kao legalizacija postojećeg stanja u relanosti: čovek koji je prepoznat kao najmoćniji u srpskoj zajednici ulazi na mala vrata u politički život Srbije i Kosova
Intervju – Mirna Zakić, istoričarka
Banatski Nemci i nacionalsocijalizam
"Drugi svetski rat i godine odmah posle njega ostavili su traga na istočnoj i jugoistočnoj Evropi, između ostalog, tako što je raznoliko stanovništvo ovih predela donekle ‘pojednostavljeno’, jer su neke grupe uništene ili raseljene. Tokom rata, to se desilo pogotovo kroz masovno ubistvo Jevreja, kao i opšte nasilje počinjeno u Poljskoj, Sovjetskom Savezu i Jugoslaviji. Posle rata, izgon, bekstvo ili poluprinudna emigracija osoba nemačkog porekla, kao grupa povezanih sa nacističkim režimom bez obzira na pojedinačna dela i nedela, uklonili su Nemce i njihovo kulturno nasleđe iz nacionalnih priča o tome ‘ko smo mi i naša zemlja’. Iako nisu svi Nemci bili samoproklamovani nacisti, dovoljno njih se ponašalo kao nacisti da je njihova kolaboracija osudila celu nacionalnu grupu u očima njihovih suseda i žrtava"
Intervju – Sonja Tošković, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava
Protočni bojler ljudskih prava
Čini mi se da se prostor za ozbiljno delovanje civilnog društva smanjuje i to me plaši. Velike organizacije su u teškim finansijskim problemima. Organizacije koje su vrlo glasne u domenu državne politike ili ka državnoj organima doživljavaju pretnje