"Ja volim Srbiju, zemlju koja mi je nakon Oluje i progona iz Hrvatske dala dom, dala državljanstvo, šansu da se odškolujem, zaposlim. I zato, sve što radim profesionalno je moj mali pokušaj da za to vratim. I vraćaću dok me bude. Srbija je moja zemlja"
O velikoj naučnoj temi, u monografiji Prvi svetski rat, veliki ilustrovani vodič, priča se onako kako to rade poznati televizijski dokumentarni programi
Istog dana, naravno slučajno, zatvoreni su 57. Oktobarski salon u Beogradu i 63. Međunarodni beogradski sajam knjiga. Stručna javnost ih oštro kritikuje, u želji da zaštiti njihov renome
Prva retrospektiva Ilije Šoškića na postjugoslovenskom prostoru "Akcione forme" odjeknula je u medijima iz više razloga. Reč je o umetniku koji je nedovoljno poznat široj publici, a čiji život i stvaralaštvo u stručnoj stvarnosti imaju status mita
Iako posvećen smrtno ozbiljnoj temi, Laruijev roman pršti od specifičnog ironijskog naboja i predstavlja dragocen insajderski uvid u jedan od akutnih problema savremenosti
Oko sedamdeset odsto Evropljana se danas izjašnjava kao hrišćani. Ali da li je, uprkos tome, Evropa zaista hrišćanska
"Neistinite su moje informacije koje sam izneo tokom drugog dana posete Hrvatskoj u Vrginmostu 13. februara 2018. kada sam rekao da su novinari televizije N1 izmislili da sam u govoru u Glini 1995. pominjao Veliku Srbiju i tvrdio da toga u govoru nema." —Saopštenje Aleksandra Vučića emitovano pre Dnevnika na TV N1 21. jula 2019. po presudi Apelacionog suda u Beogradu
Zakonom o obligacionim odnosima iz 1978. godine predviđena je mogućnost podnošenja specifične vrste tužbe koju može podneti jedno ili više lica u situacijama kada opasnost preti jednom ili većem broju lica. U pravnoj literaturi, ova tužba poznatija je kao "ekološka tužba". Iako mogućnost podnošenja ekološke tužbe postoji već 40 godina, dosadašnja sudska praksa ne beleži nijedan ovakav slučaj
Prema podacima CINS-a, u periodu od 2013. do 2017. najveće prihode od države po osnovu rada malih hidroelektrana imao je EPS (17,6 miliona evra), dok su na drugom mestu kompanije u vlasništvu ili preko poslovnih partnera povezane sa Nikolom Petrovićem, nekadašnjim direktorom Elektromreža Srbije i kumom predsednika Aleksandra Vučića – sa prihodom nešto većim od 10 miliona evra
1. decembar 2018. godine, Kombank dvorana, Beograd
Skandal sa zabranom ulaska za građane Srbije pokazuje koliko su poremećeni odnosi dve države i koliko je Crna Gora nesigurna u ono što jeste uprkos napretku na evropskom putu i članstvu u NATO-u
Dok starešine i vojnici prave selfije sa slikama Aleksandra Vučića okačenim po kantinama Vojne ustanove "Dedinje", Vojska Srbije se sprema za veliku vežbu pošto je izostala parada usled nedolaska Vladimira Putina u Beograd. Mada je u početku bilo zamišljeno da se održi na četiri lokacije sa nekoliko hiljada vojnika i brojnom tehnikom posle velike vojne vežba u Hrvatskoj na 11 lokacija i sa 5.500 ljudi, Srbija je odlučila da "pokaže zube" – broj učesnika naših manevara podignut je na 8.000, a lokacija na deset
"Dve trećine mladih ne smatra da je demokratija najbolji oblik vladanja. Ali, kada razmišljaju o demokratiji, oni je ne povezuju sa temeljnim demokratskim vrednostima već stanje u zemlji vezuju za razočaranost rezultatima svih vlada koje su došle posle Petog oktobra"
Ova misterija će na Besnoj Kobili još dugo biti tema razgovora gostiju i seljaka u Krivoj Feji gde živi nekoliko stotina uglavnom starijih stanovnika
Nema tog trika koji nije dobrodošao u svrhu povećanja popularnosti, a ovo, barem meni, liči na gest političara kome su oni što ga svaki dan mere dojavili da se broj pozitivnih ocena (oko 38 odsto) opasno primakao broju negativnih ocena (32 odsto)
Ovog petka navršilo se 125 godina od rođenja Miloša Crnjanskog. Mesec-dva pre smrti, veliki pisac predao je rukopise i štampane tekstove za Knjigu o Mikelanđelu glavnom uredniku tadašnje izdavačke kuće "Nolit" Milošu Stamboliću, a on ih je poverio na priređivanje Nikoli Bertolinu. "Knjigu sam spajao od delova tekstova koje mi je ostavio Crnjanski, a ostavio je haos – stranice sa istom paginacijom, više varijanti jednog te istog teksta, sve to je utrpao u dve kutije za košulje – birao sam pasus odavde, pasus odande i tako komponovao", ispričao je Bertolino u tekstu o beogradskom nadrealizmu objavljenom u "Vremenu" broj 639. Nikola Bertolino se nikad nije sreo s Crnjanskim, pa ipak...
BJF obeležen je popunjenim salama, pohvalnim infiltriranjem mlađe publike i u časovno ranije sadržaje, i pozivanjem gotovo svih izvođača na bis; uglavnom zasluženo
Slavko i Ivo Goldštajn ispisuju biografiju Josipa Broza uz svu neophodnu istoričarsku aparaturu, ali stilom pripovednim, prozračnim, savršeno prohodnim
"U Hrvatskoj puno više ljudi dođe na koncert Nicka Cavea, nego na protest protiv, npr. Istanbulske konvencije. Iako za koncert moraju platiti kartu, a na prosvjed ih besplatno voze autobusima, daju im obrok i još ih voze nakon toga u IKEU u šoping"
Kako da narodna igra postane umetnost 21. veka – jedna je od tema ovogodišnjeg etno samita, poznatijeg kao etno Bitef
"Radom se dolazi do bolje budućnosti. Lakše bi mi bilo da gledam samo svoja posla, ali nemam pravo na to. Moram da verujem u ideale jer nemam izbora. Verujem da kada se trudim za druge, najviše profitiram. Kultura povezuje, ali i daje smisao"
Mimo svih vlastodržačkih marifetluka, i povrh sve medijske blokade, široke represije i duboke depresije – plus, interesa i kalkulacija brojnih međunarodnih faktora – ovo što nam se dogodilo i događa ipak je maslo domaće političke i intelektualne elite
Zašto se uporno ignorišu posmrtni ostaci srpskih vojnika iz Prvog svetskog rata u gradu Tunisu iako su im i imena i mesta rođenja odavno spasena od zaborava? Zašto je problem napisati ta imena iznad njihovog poslednjeg mesta počivanja? Ona jesu ispisana prošle godine na zidu groblja u Bizerti, ali tamo njihovi posmrtni ostaci nisu zasigurno. Da li je to nemar države koji traje decenijama, disfunkcionalnost državnog aparata koji se ogleda u nedostatku komunikacije među institucijama ili, kao što to često biva, zastoja zbog jednog nestručnog mišljenja koje nijedna zvanična državna komisija ne dovodi u pitanje
"Statistika govori da je u Evropskoj uniji 43 odsto žena doživelo neki vid muškog nasilja, a situacija je vrlo slična u Srbiji. Možemo da pretpostavimo da je jedan broj saputnica imao iskustvo nasilja i da oseća još veći strah da se suprotstavi", kaže Biljana Slavković iz Instituta za psihodramu"
Stati u odbranu Dragana J. Vučićevića kojem ne preti nikakva opasnost, bilo bi u najmanju ruku besmisleno i budalasto. Ti koje on zove da "dignu svoj glas", neuporedivo su ugroženiji od njega. Naime, o njima je pisao da su "miševi", "bolesnici", "ludaci", da piju "lekiće", da su "lažni moralisti", "nezavisni licemeri", preko Tvitera ih je pozivao da mu se provozaju na polnom organu, optuživao da su narkomani, špijuni, egzibicionisti, perverznjaci, da zarađuju milione na izdaji svoje države... Jer, osim prema opozicionim političarima, Vučićević je najoštriji bio upravo prema novinarima nerežimskih medija
Ukoliko se globalno zagrevanje ne zaustavi na uvećanju globalne temperature od 1,5°C u odnosu na preindustrijski period, posledice po planetu i živi svet na njoj biće katastrofalne. Da bi se zagrevanje zaustavilo, potrebno je da ljudi u potpunosti promene svoje dosadašnje navike, običaje i način života. A ako to ne urade, i globalna temperatura se uveća za dva ili više stepeni, sva je prilika da će priroda sama da se "pobrine" za promenu dosadašnjeg načina života
Ideja o multinacionalnoj i multikonfesionalnoj "Banatiji" od pre sto godina, propala je između ostalog i zbog toga što su svi multikulturni projekti propali u 20. i 21. veku gotovo u celoj centralnoj i istočnoj Evropi
