Vala, preteraste ga

Išao sam da snimim i pokažem vaskolikoj javnosti na društvenim mrežama kako izgleda parkić u Beogradu koji je koštao 23 miliona dinara. Da – dobro ste pročitali. Neko je na ovome namlatio dobru lovu.

foto: s. simić

I sad to, nažalost, nije ništa čudno. Kada vidite kakve se mahinacije dešavaju na dnevnom nivou, ovo mu dođe kao neka “sića”. Ali sića po sića i nakupi se. Ko zna koliko je ovakvih mahinacija trenutno u gradu i koliko njih nikada nećemo otkriti? Lično se nadam da će posle smene gradske vlasti tužilaštvo ući u gradsku upravu i svako javno preduzeće. Posla ima ko hoće da radi, tako da gde god budu zagrebali, naći će kršenje zakona.

Mnogo toga ne može lako da se otkrije. Do papira da dokažemo koliko park košta jedva smo došli. Jelena Baštrica i Mladen Krstić, moje kolege iz Pokreta slobodnih građana, analizirali su stavku po stavku i upoređivali cene mobilijara u parku sa tržišnim cenama. Dakle iza ovog otkrića ne stoji jedan čovek nego tim.

Tek kada sam postao odbornik, postao sam svestan kakva je ovo borba. Paradiranje i govorancija u Skupštini predstavljaju jedan odsto posla. Sve ostalo je ono što je važno: pijete kafu sa raznim ljudima, jurite informacije o tome šta se nezakonito ili nedovoljno radi, koje poslove je potrebno uraditi… Onda zovete institucije, tražite da reaguju ili jurite dokaze o kršenju zakona. Oni vam, naravno, ne daju informacije na koje imate prava, pa ih onda pritiskate, tražite drugim kanalima. Tek kad priču sklopite, predstavljate je javnosti.

Glavni problem je šta ide posle toga. Trenutno stanje u državi Srbiji takvo je da lokalni problemi ne izazivaju dovoljno pažnje, osim kod onih koje direktno pogađaju. Ako se javnost dovoljno ne uključi i ne izvrši pritisak, rešenje neće doći. Rupa na putu, curi kanalizacija, nemate grejanje, uvećan račun za struju, nebezbedan javni prevoz… Sve se to u današnjem Beogradu rešava samo na pritisak javnosti jer su institucije izgubile osećaj za građane. Imamo sreće da neke od ovih stvari mogu da se reše jer im je lakše da neku rupu poprave ili izađu na teren da poprave grejanje nego da ih neki “ludak” od odbornika zove sto puta ili širi paniku po društvenim mrežama.

Međutim, situacija sa parkom od 23 miliona dinara neće se rešiti pre smene vlasti – da ne živimo u zabludi. Možemo moje kolege i ja da hučemo i bučemo do mile volje, pare su uzete i ko zna do koga su sve stigle. Kad su se svi utalili i uzeli svoj deo, povratka nema. Ruka ruku mije, ćuti i pravi se lud. Korpucije ima u milijardama, ko će da se bavi nekim parkićem na Zvedari. Što je najgore, ima mnogo većih primera krađe kojima bi policija i tužilaštvo morali da se bave.

E sad, mi smo očigledno navikli na krađu, pa ove vesti prolaze kao na traci. U Evropskoj uniji, ili bar onom delu koji smatramo razvijenim, neko bi išao na robiju i gradonačenik bi podneo ostavku. Ovde nema ama baš nikakve šanse da se to desi.

Kao klinac smejao sam se na onu izjavu Velje Ilića “da kraduckate po malo, pa i da vas tolerišemo”. Više mi nije smešno, jer ovi se čak i ne kriju. Klepaj dok može, cepaj duplu cenu. Čak mogu i da zamislim taj sastanak uz kafu dok pregovaraju koliko će šta platiti i gde je prostor da se uzme više.

Na primer, u parku na Zvezdari plaćena je stavka “Zasnivanje travnjaka na površini nasutog humusa za nivelisanje terena oko igrališta. U cenu uračunati nabavku, sejanje trave i valjanje posle zasejavanja”, tričavih 912.000,00 dinara. Odete u park i skapirate da zelene površine jedva da ima.

Ili šta reći za gumenu podlogu, takozvani tartan, koja košta četiri miliona dinara, a podloga za to još skoro milion. Na ovoj stavci su se ugradili bar duplo. Na prvoj sledećoj sednici Skupštine opštine Zvezdara odbornice Pokreta slobodnih građana postaviće pitanje zbog čega su preplatili ovaj park? Siguran sam da neće odgovoriti ili će smisliti neki “zanimljiv” odgovor, da nam kažu kako radimo protiv Srbije.

Šta ide posle ovoga? Samo borba da dokažete ljudima u Beogradu da ste vredni njihovog poverenja. S pravom su nepoverljivi i uvek ide ono pitanje, “a ti kao ne bi krao da možeš” ili ono “krali su i oni pre njih”. Razumem pitanja i strepnju, ali bez promena nema ni iskorenjavanja ovakvih pojava. Hajde da od Beograda konačno napravimo metropolu kakva treba da bude. Najveći grad Zapadnog Balkana, kulturna i ekonomska prestonica ovog dela Evrope zaslužuje bolje.

Autor je odbornik u Skupštini grada Beograda