U Mamuli, koncetracionom logoru fašističke Italije tokom Drugog svetskog rata je bilo zatočeno više 2.000 ljudi, uglavnom dece i žena. Taj hotel sada ima pet zvezdica, 26 soba, šest apartmana, holistički spa, velbiing (wellbeing) sadržaje kao što su bazen i sala za masažu, teretane, staze za trčanje, tri restorana i četiri bara, ali i posebno mesto rezervisano za istorijsko-memorijalnu galeriju koja pruža osvrt na bogatu i užasavajuću istoriju ovog lokaliteta
Tvrđava Mamula iz 19. veka, na ostrvu Lastavica na ulazu u Bokokotorski zaliv u Crnoj Gori, koja je u Drugom svetskom ratu bila koncetracioni logor pretvorena je u luksuzni hotel-ostrvo „Mamula Island“ koji je od aprila 2023. godine počeo da prima turiste.
Minimalnim intervencijama, i pažljivim i promišljenim odnosom zaštićeni su i tvrđava i ostrvo, dok se svi dodati elementi mogu lako ukloniti, čime se objekat vraća u prvobitno stanje, piše sajt Gradnja.
Ipak, apsolutni nedostatak vodovoda i struje, nova funkcija hotela, kao i standardi savremenog života i hotelijerstva, nametnuli su obaveznu implementaciju novih elemenata.
Ti elementi su svedeni na minimum, ali su i dalje prisutni. Da bi se izbegla mimikrija, novi elementi su jasno predstavljeni u prostoru korišćenjem savremenih materijala i oblika.
Autentičnost tvrđave i vrednosti pejzaža su zaštićene, dok su nove strukture napravljene u jednostavnoj formi, uz korišćenje lakih materijala i zelenih krovova kako bi se njihov uticaj na vizuelni doživljaj minimalizovao.
Taj hotel ima 26 soba, šest apartmana, holistički spa, velbiing (wellbeing) sadržaje kao što su bazen i sala za masažu, teretane, staze za trčanje, tri restorana i četiri bara, ali i posebno mesto rezervisano za istorijsko-memorijalnu galeriju koja pruža osvrt na bogatu i užasavajuću istoriju ovog lokaliteta.
Užasna istorija Mamule
U Mamuli, koncetracionom logoru fašističke Italije tokom Drugog svjetskog rata je bilo zatočeno više 2.000 ljudi, uglavnom dece i žena, podseća Radio Slobodna Evropa (RSE).
Logor Mamula rasformiran je nakon kapitulacije Italije 14. septembra 1943. godine.
„Tamo su se dogodila ozbiljna mučenja, a prvi logoraši u Mamuli su bili deca i žene, njih 110. Dovedena iz Pobora kod Budve, da bi nakon njih stigla deca i žene iz Morinja, u Boki“, rekao je ranije za RSE Aleksandar Reljić, novinar i autor dokumentarnog filma „Mamula all inclusive“.
On je rekao da je tim filmom želeo da pokaže u kakvom svetu živimo, „koliko danas novac briše sve pred sobom pa, i takve istorijske, jezive trenutke, zločine, kako briše i sećanje, pijetet prema žrtvi koja je podneta na tom ostrvu“.
Reljić je podsetio da su Italijani iz osvete napravili logor na Mamuli kao deo odmazde za crnogorski ustanak protiv fašizma 13. jula 1941. godine.
On je naveo da se tokom snimanja filma koje je počelo septembra 2017. godine menjalo i ostrvo i ljudi.
„Čitavo vreme pratim transformaciju Mamule, ne samo izgleda ostrva nego i svesti ljudi, koji su na početku bili protiv gradnje hotela, a onda su počeli da menjaju pogled. Bio sam šokiran kada mi je jedna logorašica rekla da je dobro što je neko uzeo metlu, da tamo pomete, aludirajući na zapuštenost ostrva“.
Protesti međunarodne zajednice
Zbog namere crnogorskih vlasti da na taj način valorizuju Mamulu reagovao je i deo međunarodne zajednice.
Tadašnji generalni sekretar Ujedninjenih nacija Ban Ki Mun poslao je 2015. godine pismo tadašnjem predsedniku Skupštine Crne Gore Ranku Krivokapiću.
„Iznenađeni smo da je jedino rešenje za očuvanje i korišćenje tvrđave običan poslovni aranžman i ugovor o privatizaciji“, navedeno je u pismu, koje su potpisali i Federiko Majo, bivši generalni direktor Uneska i druge istaknute međunarodne ličnosti.
Tvrđavu je sredinom 19. veka za potrebe austrougarske vojske izgradio general Lazar Mamula, po kome je dobila ime, ali prema dostupnim podacima, nije korišćena u vojne svrhe.
U Prvom svetskom ratu Mamula je bila zatvor, azakonski je zaštićena kao kulturno-istorijski spomenik druge kategorije.
Nalazi se na kružnom ostrvu prečnika 200 metara u hercegnovskom delu zaliva, između poluostrva Luštica i Prevlaka nedaleko od Herceg Novog, na Crnogorskom primorju.
Muzički svet ostao je bez jednog od najprepoznatljivijih glasova osamdesetih. Boni Tajler, pevačica čija je karijera trajala više od pet decenija, preminula je u 75. godini nakon zdravstvenih komplikacija
Zašto Vučević Novosadski bez srama i blama javno iznosi ogavne neistine? Zbog čega Vučić satire ono malo pretekle vladavine prava staljinističkom aferom “simuliranje zvučnog topa”? I kako bivši šef beogradske policije postaje žrtva lošeg kafanskog društva
Frojd je naveo priču o ženi koja, gotovo deset godina po završetku rata, i dalje čeka pismo u kojem će stajati da se njenom sinu nije desilo ništa i da samo što nije stigao kući. Njegova poenta je da ta majka odbija da vidi promenu u spoljašnoj realnosti. Problem je, međutim, komplikovaniji – mi svi nekada čekamo neko unutrašnje pismo da nam potvrdi da se u našoj unutrašnjoj realnosti ništa nije promenilo: “Znam da svi kažu kako je nemoguće imati savršeno detinjstvo, ali moje je stvarno bilo savršeno”
Osim kao sport, fudbal se još jednom pokazuje kao univerzalna metafora za socijalne odnose, geopolitiku, “psihologiju naroda”, nacionalne stereotipe, ali i odnose moći, ekonomske nejednakosti, političke marifetluke, populizam
Sve dileme oko toga da li će naprednjaci predvođeni Aleksandrom Vučićem približiti Srbiju Evropskoj uniji su lažne – neće, ne pada im na pamet. I tu dolazimo do studentske liste i Kosova i Metohije
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Fudbal, kriminal, politika i skaj aplikacija
Zašto Nemanju Vidića nema ko da štiti Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
