Tužilačka igra prestola

Na Vidovdan je u organizaciji studenata u blokadi održan protest u Beogradu, gde se, prema procenama Arhiva javnih skupova, okupilo oko 140.000 građana koji su tražili raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora i raspuštanje “Ćacilenda”. Prema proceni Ministarstva unutrašnjih poslova, skupu je prisustvovalo oko 36.000 građana. U istoj nedelji, Visoki savet tužilaštva još jedanput nije uspeo da izabere glavne javne tužioce. Nakon Vidovdanskog skupa, protesti su ušli u novu fazu iskazivanja građanske neposlušnosti, a Visoki savet tužilaštva je ostao u ćorsokaku.

Provladini mediji su prošle nedelje izvestili da je Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac posle 15 godina izgubila većinu u Vrhovnom savetu tužilaštva i da je usled toga “praktično smenjena”. Da podsetimo, nakon usvajanja ustavnih amandmana promenjen je sastav pravosudnih saveta. Nekadašnje Državno veće tužilaca je preimenovano u Vrhovni savet tužilaštva, sa istim brojem članova (11), gde su Vrhovni javni tužilac i ministar pravde i dalje članovi po položaju. Pored njih, Savet ima i devet izbornih članova, od čega pet dolazi iz reda javnih tužilaca, a četiri iz reda istaknutih pravnika. Pre ustavnih amandmana, tužioci su iz svojih redova birali šest članova tužilačkog Saveta, Advokatska komora Srbije jednog iz reda advokata, a zajednička sednica dekana svih pravnih fakulteta u Srbiji jednog člana iz reda profesora pravnog fakulteta. 

Dakle, ustavni amandmani su doveli do toga da je tužilačka struka u Vrhovnom savetu tužilaštva slabija za jednog člana, dok su profesura i advokatura u potpunosti izgubile svoje predstavnike u Vrhovnom savetu tužilaštva. Pošto su ove struke sada brojčano slabije u tužilačkom savetu, ko je brojniji? Ko je usled promene kompozicije tužilačkog saveta na njihov račun ojačao?

“VISOKI SAVET ISTAKNUTIH PRAVNIKA”

Prema novim odredbama, Vrhovni savet tužilaštva “jači” je za četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština na predlog Odbora za pravosuđe. Najavljivano je da će istaknuti pravnici kao najviđeniji pravnici Srbije u ime građana učestvovati u donošenju najvažnijih odluka od značaja za rad i organizaciju srpskog tužilaštva. Budući da je za donošenje odluka potrebna kvalifikovana većina od osam članova, jasno je da se bez glasova istaknutih pravnika ne može doneti niti jedna odluka u Visokom savetu tužilaštva.

Šta se u stvarnosti dešava? Sednica Visokog saveta tužilaštva zakazana za 19. jun 2025. godine nije održana. U prenosu uživo saznali smo da su tri istaknuta pravnika svega sat pre početka zakazane sednice obavestila predsednika Saveta da ne mogu da učestvuju u radu iz zdravstvenih razloga, a budući da se ministar pravde nalazio na službenom putu u Kini, nije bilo uslova za rad. Fenomenološki je intrigantno da upravo tri istaknuta pravnika istovremeno dobiju akutno oboljenje koje ih spreči da učestvuju u radu. 

Neverica i atmosfera nemoći među prisutnim članovima Visokog saveta tužilaštva bila je jasno vidljiva u prenosu odložene sednice koje najbolje oslikavaju izjave prisutnih da se ovim “dovodi u pitanje mogućnost funkcionisanja javnotužilačkog sistema u Srbiji′”, te da se “Visoki savet tužilaštva pretvara u Visoki savet istaknutih pravnika”. 

Valja istaći da je ovo bio drugi put za šest meseci da se sednica odlaže zbog zdravstvenih razloga istih istaknutih pravnika. Kada je reč o istaknutom pravniku koji je bio “zdrav” i prisutan, protiv njega je jedan beogradski advokat podneo krivičnu prijavu, te sada organizacija pod nazivom Forum pravnika traži da isti podnese ostavku na mesto istaknutog pravnika. 

ČIJE VREME DOLAZI

O čemu je trebalo da se donese odluka na odloženoj junskoj sednici Visokog saveta tužilaštva? 

Između ostalog, na dnevnom redu bio je izbor većeg broja glavnih javnih tužilaca različitih nivoa na teritoriji Srbije, te izbor glavnog tužioca Tužilaštva za ratne zločine. Zašto je izbor glavnih javnih tužilaca toliko bitan? Prema Zakonu o javnom tužilaštvu, glavni javni tužilac rukovodi radom javnog tužilaštva i ima hijerarhijska ovlašćenja u odnosu na postupanje nižeg glavnog javnog tužioca i javnog tužioca istog tužilaštva u konkretnom predmetu. 

Šta to u praksi znači? To znači da glavni javni tužilac ima ovlašćenje da donese konačnu odluku o raspodeli predmeta unutar tužilaštva, odnosno da odlučuje koji će tužilac biti zadužen kojim predmetom, kao i da može izdavati uputstva za postupanje u konkretnim predmetima. Kada se ovo razloži, jasno je da je u svakom javnom tužilaštvu ključna figura i poluga moći glavni javni tužilac.

Međutim, glavni javni tužioci nisu izabrani na toj, niti na narednoj sednici koja je održana 26. juna 2025. godine kada je Vrhovni javni tužilac Zagorka Dolovac “izgubila većinu i praktično smenjena”. Da li nam provladini mediji poručuju da je njeno vreme isteklo? Ukoliko kažu da je njeno vreme isteklo, šta nam poručuju, čije vreme dolazi? Inače, Zagorka Dolovac je razrešena i dužnosti ispitivača na pravosudnom ispitu. 

U vreme predaje ovog teksta redakciji, na sajtu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu je objavljeno da će tužilaštvo izjaviti žalbe na rešenja kojima je od strane Višeg suda u Beogradu odbijen predlog tužilaštva za određivanje pritvora prema osmoro osumnjičenih. Njima se na teret stavlja da su se udružili kako bi pripremali dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije i pozivali na nasilnu promenu ustavnog uređenja. Ukratko, stavlja im se na teret da su se organizovali sa namerom da ugroze ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije. 

UVOD U PRAVO

Bez namere da se na bilo koji način mešam u rad državnih organa ili rad odbrane osumnjičenih, podsećam da je nakon demonstracija 15. marta, zbog izjava o zvučnom topu, Viši javni tužilac Nenad Stefanović je naložilo Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu da sprovede dokazne radnje zbog postojanja osnova sumnje da je izvršeno krivično delo Izazivanje panike i nereda, koje delo pripada korpusu dela protiv javnog reda i mira. Nakon Vidovdana, tužilaštvo je otpočelo gonjenje za dela koja u Krivičnom zakoniku pripadaju delima protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije za koja su zaprećene teže krivične sankcije. 

Kažu da nešto najveće što jedna nacija može proizvesti jeste država, a da bi najveći proizvod te države trebalo da bude građanin. Izmoreno srpsko građanstvo sa iskustvom proživljenih ili preživljenih ratova, sankcija, privatizacije, tranzicije, korupcije, rijaliti programa, tabloida i namenjenom ulogom rudnika sirovina, svodi račun prve četvrtine dvadeset i prvog veka. Na pravnim fakultetima, istim onim koji više nemaju predstavnika u Visokom savetu tužilaštva, na prvoj godini studija se iz predmeta Uvod u pravo uči da su osnovna obeležja jedne države teritorija, stanovništvo i državna vlast. U situaciji u kojoj sve veći broj građana, pretežno mladih ljudi, na ulicama izražava građansku neposlušnost, jasno je da između naroda i državne vlasti, kao osnovnih državnih atrubuta, dolazi do sve veće suprotstavljenosti. Među tim mladim ljudima nalaze se i naše buduće kolege: sudije i advokati. Što se tiče tužilaca, naročito glavnih, nisam siguran, upitno je da li će do tada uspeti da dođu do kvoruma za odlučivanje.