Ovogodišnji pojam godine, po izboru Oksfordskog rečnika je brain rot, u prevodu – truljenje mozga. Pojam opisuje propadanje ljudskog mozga koji je duže vreme izložen trivijalnim, neinspirativnim i neizazovnim sadržajima. To je ono kada dangubimo gledajući sadržaje na Tik-toku, rilsove i uopšte sadržaje na Instagramu koji nas se uopšte ne tiču, ali su šareni i skreću nam pažnju sa onoga čime bi u tom trenutku trebalo da se bavimo.
Izraz truljenje nije slučajan. Mi bismo možda radnije rekli da se nekim sadržajem zaglupljujemo, ali to je kudikamo povoljnija aktivnost. Zaglupljivanje je slično gojaznosti i fizičkoj zapuštenosti. Kada čovek odluči da se trgne, on može fizičkim vežbanjem i promenom ishrane da se vrati u koliko-toliko pristojno stanje. Isto je i sa mozgom – ako se ne koristi neko vreme, odnosno ako samo “blejimo”, nešto može da nas pokrene da ponovo počnemo da koristimo mozak i vratimo ga u dobru formu.
Kod truljenja nema povratka, to je poruka. To nije mozak koji nije korišćen, naprotiv, mozak je tokom konzumiranja tih trivijalnih sadržaja stalno aktivan, treba savladati sve te promene boja i ritma, ali u tome nema neke dublje i izazovnije moždane aktivnosti. Prekomerno izlaganje trivijalnom onlajn sadržaju, kažu, može dovesti do smanjenja pažnje, mentalnog zamora i opadanja sposobnosti za kritičko razmišljanje.
Inače, pojam nije nedavno skovan, postoji već 170 godina, prvi put ga je Henri Dejvid Toro upotrebio u svom delu Valden kako bi kritikovao opadanje intelektualnih standarda u društvu. Ali morao je da sačeka 2024. godinu da bude proglašen za ključni pojam, barem u odlazećoj godini.
Ne postoji saglasnost stručnjaka za mozak, neurologa pre svega, oko toga da li nam mozak baš truli od internet bezvezarija. Ima onih koji misle da to ne utiče toliko loše na mozak, možda je čak i stimulativno, ali nema dobru primenu u nedigitalnom životu. Jer je kod onih koji se pretovaruju brzim internet sadržajima primetan nedostatak koncentracije i strpljenja, stalna potreba za nekim novim podsticajem. Ali su zato izuzetno dobri u multitaskingu i filtriranju informacija. Reklo bi se da brejnroteri brže pronalaze iglu u plastu sena, ali nemaju previše ideja šta s tom iglom da rade dok ne pronađu uputstvo na Jutjubu.
To je sledeća stvar; čak i oni koji se groze tik-tok trivijalnosti reći će da se na internetu može vrlo korisno i inspirativno potrošiti vreme ako posećujete kvalitetne onlajn kurseve ili predavanja, to jest ako rešavate kvizove ili igrate šah. Iako će napomenuti da je bolje da to radite u društvu živih ljudi jer to doprinosi socijalizaciji, takođe važnoj za razvoj mozga.
Ozbiljan problem predstavljaju miš i tastatura, odnosno tačskrin jer od nas traže vrlo primitivne umesto finih pokreta koje pravimo kada pišemo ili crtamo olovkom, perom ili četkicom. Razvoj te precizne motorike utiče i na razvoj naših kognitivnih sposobnosti, koje mogu biti ugrožene ako se predamo kucanju po tastaturi, pa još dvoprstom.
Konačno, mogu li se milion godina evolucije koje smo prevalili da bismo imali ovakav mozak poništiti samo u jednoj generaciji, a zapravo samo za poslednjih desetak godina? Naravno da ne mogu, ali se mogu protraćiti, kao što se porodična imovina stvarana vekovima prokocka. Zato bi brain waste odnosno traćenje mozga možda bio mnogo bolji termin, samo je lišen dramatičnosti neophodne da se ukaže na opasnu stranputicu, ne toliku za čovečanstvo koliko za svakog od nas pojedinačno. Jer trulež može da bude vrlo plodna za one koji umeju da je iskoriste.
„3 Nuts Seeds“, „Nabrojte vaša omiljena 3 ukusa“, „TRI sistema odlaganja igračaka“… Da li poznati brendovi u Srbiji kupcima diskretno poručuju da 25. oktobra na biračkom listiću zaokruže broj tri?
Ovaj medijski eksperiment na ljudima uživo zapravo krši i etičke norme. Teško da bi bilo koji socijalni psiholog dobio dozvolu ili imao savesti da ga sprovede nad ispitanicima, bez obzira na njihov pristanak uz nadoknadu. Nad nama se ovo radi bez našeg pristanka i to džabe
Mladi se pripremaju, organizovani su, ne prestaju da rade i uče, deluju poletno i gotovo nepobedivo. Među starijima ima sumnji i strahova uprkos željama, briga praćenih pozivanjem na ranija iskustva, kao da nije očigledno da su ovi studentski protesti organizovani i vođeni bolje nego bilo koji do sada
Nemačka je izdvojila 500 milijardi evra za infrastrukturne projekte. Staroj naciji, međutim, nedostaje stručna radna snaga da bi mogla da ih realizuje.
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
