Mnogi ruski doseljenici pripadaju umetničkoj, političkoj i, kao i 1917, tehnološkoj eliti našeg vremena. Došle su IT firme, profesionalni muzičari i menadžeri kulturnih dešavanja. Rusi dovode muzičke zvezde, organizuju koncerte i izložbe
U subotu se navršilo dve godine od velike ruske invazije na Ukrajinu. Nakon 24. februara, strano stanovništvo Srbije više nije nekakva marginalna grupa. Novonastala ruska dijaspora je u velikom broju i politički svesna i aktivna. Za razliku od drugih stranih rezidenata, započela je pokret protiv rata i za demokratiju na ulicama srpskih gradova. Ali srpsko društvo strane rezidente i dalje vidi kao goste, neznalice, poput turista. Vreme je da srpska javnost obrati pažnju na novonastalo stanovništvo stranaca i da institucije priznaju njihova građanska prava.
U istoriji Srbije izbeglice su odigrale važnu ulogu u razvoju društva: nakon oktobarske revolucije 1917. godine doselila se ruska elita u velikom broju. Neki od njih su značajno unapredili Univerzitet u Beogradu, dok su ruski arhitekti radili na nekim od najprepoznatljivijih objekata lica Beograda iz tog perioda. Naime, završili su izgradnju Skupštine Srbije i izgradili Hram Svete Trojice, koji je služio ruskoj dijaspori.
I sada, nakon 24. februara 2022, mnogi ruski doseljenici pripadaju umetničkoj, političkoj i, kao i 1917, tehnološkoj eliti našeg vremena. Došle su IT firme, profesionalni muzičari i menadžeri kulturnih dešavanja. Rusi dovode muzičke zvezde, organizuju koncerte i izložbe, a ponovo su oživeli i jednu čuvenu instituciju beogradskog noćnog života: na mestu prve diskoteke uspešno je proradio ruski koktel bar. To se odvija uglavnom odvojeno od srpskog društva: samo neki posebno hrabri Srbi se usuđuju da posete nove ruske kafiće. Ekonomski, društveni i demokratski potencijal nove ruske dijaspore uglavnom je neiskorišćen od strane srpskog društva.
DVE GODINE PROPUŠTENIH PRILIKA
Kad je krajem 2022. godine hiljade Rusa objavilo protest ispred ruske ambasade, nijedna televizija nije održala talkshow sa srpskim sagovornicima i “pravoslavnom braćom”. Naime, Rusi su na beogradskim ulicama masovno skandirali “Putin u Hag” i time bi pružili i udarni naslov za takvu emisiju. Neiskorišćen je potencijal za debatu o odnosu prema ratnim zločinima i institucijama međunarodnog prava koji se tiču Srbije onoliko koliko i Rusije.
Kad je u novembru 2023. fizički napad na ruskog aktivistu Ilju Zernova trebalo da bude predmet domaćeg sudstva, srpske institucije su sprečile sudski proces desničarskim nasilničkim organizacijama. Naime, Zernov je bio jedan od ruskih aktivista koji su okrenuli novu stranu u dugogodišnjoj sapunici oko grafita mržnje na beogradskim i novosadskim ulicama: Rusi su skidali grafite podrške ratnim zločincima, ruskog ili srpskog porekla, ili su ih precrtavali simbolima ljubavi i mira. Tom prilikom Zernova su pretukli desničarski čuvari grafita. On ih je identifikovao. Međutim, nije iskorišćena ta prilika da “rat grafita mržnje” pređe sa ulice u sudnicu. Kad je Zernov, koji se u međuvremenu preselio u Nemačku, bio pozvan na svedočenje pred beogradskim sudom, granična policija je sprečila njegov ulazak u Srbiju.
To nije bio jedini slučaj kršenja prava. Drugim ruskim aktivistima bilo je uskraćeno pravo boravka u Srbiji, na političkoj osnovi. Na društveno aktivne Ruse uglavnom se gleda kao na objekat srpsko-ruskih odnosa. U tome srpske institucije slede primer nekih autoritarnih država, gde strani državljani postaju taoci diplomatskih igara. A srpska javnost nije prepoznala da su u prošle dve godine strani rezidenti Srbije postali aktivni društveni motor.
FEUDALNI ODNOS PREMA STRANCIMA
U 21. veku države širom sveta šire politička prava stranih rezidenta. Godine 2020. nemački građanin izabran je za gradonačelnika Temišvara kao kandidat liberalno-reformističke stranke. Građanke i građani Evropske unije imaju pravo glasa na lokalnom nivou širom Unije.
Mesec dana kasnije, rođeni Francuz Arno Gujon imenovan je za privremenog direktora Uprave za saradnju sa dijasporom Vlade Srbije. Ali Srbija nije Rumunija. Gujon je nekoliko godina ranije stekao srpsko državljanstvo “preko reda”, kroz politički flert sa tadašnjim ministrom policije Stefanovićem.
Posle 24. februara 2022. Srbija ne čini samo uslugu ruskom ambasadoru kroz represiju prema politički aktivnim Rusima. Mnogo bitnije je to što srpske institucije šalju signal stranim rezidentima da pravna država za njih ne postoji. Time se uspostavlja neki feudalni odnos prema političkoj ulozi stranih rezidenata u Srbiji: politička prava mogu da dobiju samo kad to služi vlasti.
Vreme je da srpsko društvo prestane da u stranim rezidentima u Srbiji vidi neki pasivni objekat i da društvo, sa medijima na čelu, prepozna u strancima subjekt srpskog društva sa političkom ulogom.
Autor je profesor političkih nauka na Univerzitetu u Beogradu i na Centralno-evropskom Univerzitetu u Beču
Veterani su svesni toga da je sistem pogrešan i nepravedan. Zato se poturaju gde god studentima i građanima preti opasnost od fizičkog nasilja. Kao neka vrsta obezbeđenja, kad policija koju narod plaća nema hrabrosti za to. Zarad budućnosti ove zemlje
Neposredno posle završetka protesta u Novom Sadu, grupa maskiranih muškaraca razbila je palicama i letvama više automobila parkiranih kod vrtića „Palčica“ u Ulici Branimira Ćosića. Na meti su bila vozila bez registarskih tablica
U nedostatku drugih rijaliti sadržaja, zbog letnjeg raspusta i kolektivnog godišnjeg odmora na “Pinku”, vlast je odlučila da zadovolji potrebe hardkor gledalaca&simpatizera i preuzela je taj žanr. Tako je eksploatisala zdravstveni problem ministra Glišića, napravila slučaj čak i od otkopčanog šlica ministra Dejana Vuka Stankovića, ali se najintenzivniji rijaliti ove nedelje ipak odigrava na Limanu
Važno je da studentski pokret pronađe način da sarađuje sa postojećim demokratskim resursima, bez gubljenja sopstvenog identiteta. Nepristrasnost ne znači neutralnost prema nepravdi. Neopredeljenost ne znači relativizaciju političkih razlika. Autonomija pokreta ne mora da isključi uvažavanje tuđeg rada i iskustva. I najzad – politička borba nije kompromitovana stvar, već neophodan instrument za društvene promene
Deluje neverovatno da je Šostakovič slomljen i emotivno i zdravstveno, ali da njegovi kreativni kapaciteti i smelost nikada nisu izneverili inicijalni dar. Na prvu Staljinovu zabranu odgovor je Peta simfonija, katarza za bol svih koji su je tada mogli čuti; na prisilno učlanjenje u Partiju Osmi kvartet, koji je nazivao “Rekvijem samome sebi”; na sovjetski antisemitizam simfonija “Babi Jar”; na mesece provedene u bolnicama kvarteti u kojima se oprašta od sveta i pušta da tonovi na kraju stavova “zamru”...
Mnoge od onih koje su do juče hapsili, policajci danas štite. Tako su postali privatno batinaško obezbeđenje MUP Srbije d.o.o. Zato je za novinare mnogo važnije da znaju ko je ko u podzemlju, nego u policiji ili strankama na vlasti
Aleksandar Vučić je konačno prestao da se skriva iza funkcije predsednika Republike i govori kao onaj koji zapravo jeste: predvodnik udružene kriminalne grupe koja je okupirala ovu zemlju
MUP je raspušten. Na delu je Vučićev pokušaj da se Srbijom upravlja po pravilima huligansko-kriminalnog navijačkog kopa sa tribine. Hoće li mu uspeti? Neće. Niko više nije uplašen, ali stvarno – niko
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Moram u roku od 30 dana napustiti zemlju koja je postala jedini dom za mene i moju porodicu, a sve to na osnovu neobrazložene procene Bezbednosno-informativne agencije
