Mnogi ruski doseljenici pripadaju umetničkoj, političkoj i, kao i 1917, tehnološkoj eliti našeg vremena. Došle su IT firme, profesionalni muzičari i menadžeri kulturnih dešavanja. Rusi dovode muzičke zvezde, organizuju koncerte i izložbe
U subotu se navršilo dve godine od velike ruske invazije na Ukrajinu. Nakon 24. februara, strano stanovništvo Srbije više nije nekakva marginalna grupa. Novonastala ruska dijaspora je u velikom broju i politički svesna i aktivna. Za razliku od drugih stranih rezidenata, započela je pokret protiv rata i za demokratiju na ulicama srpskih gradova. Ali srpsko društvo strane rezidente i dalje vidi kao goste, neznalice, poput turista. Vreme je da srpska javnost obrati pažnju na novonastalo stanovništvo stranaca i da institucije priznaju njihova građanska prava.
U istoriji Srbije izbeglice su odigrale važnu ulogu u razvoju društva: nakon oktobarske revolucije 1917. godine doselila se ruska elita u velikom broju. Neki od njih su značajno unapredili Univerzitet u Beogradu, dok su ruski arhitekti radili na nekim od najprepoznatljivijih objekata lica Beograda iz tog perioda. Naime, završili su izgradnju Skupštine Srbije i izgradili Hram Svete Trojice, koji je služio ruskoj dijaspori.
I sada, nakon 24. februara 2022, mnogi ruski doseljenici pripadaju umetničkoj, političkoj i, kao i 1917, tehnološkoj eliti našeg vremena. Došle su IT firme, profesionalni muzičari i menadžeri kulturnih dešavanja. Rusi dovode muzičke zvezde, organizuju koncerte i izložbe, a ponovo su oživeli i jednu čuvenu instituciju beogradskog noćnog života: na mestu prve diskoteke uspešno je proradio ruski koktel bar. To se odvija uglavnom odvojeno od srpskog društva: samo neki posebno hrabri Srbi se usuđuju da posete nove ruske kafiće. Ekonomski, društveni i demokratski potencijal nove ruske dijaspore uglavnom je neiskorišćen od strane srpskog društva.
DVE GODINE PROPUŠTENIH PRILIKA
Kad je krajem 2022. godine hiljade Rusa objavilo protest ispred ruske ambasade, nijedna televizija nije održala talkshow sa srpskim sagovornicima i “pravoslavnom braćom”. Naime, Rusi su na beogradskim ulicama masovno skandirali “Putin u Hag” i time bi pružili i udarni naslov za takvu emisiju. Neiskorišćen je potencijal za debatu o odnosu prema ratnim zločinima i institucijama međunarodnog prava koji se tiču Srbije onoliko koliko i Rusije.
Kad je u novembru 2023. fizički napad na ruskog aktivistu Ilju Zernova trebalo da bude predmet domaćeg sudstva, srpske institucije su sprečile sudski proces desničarskim nasilničkim organizacijama. Naime, Zernov je bio jedan od ruskih aktivista koji su okrenuli novu stranu u dugogodišnjoj sapunici oko grafita mržnje na beogradskim i novosadskim ulicama: Rusi su skidali grafite podrške ratnim zločincima, ruskog ili srpskog porekla, ili su ih precrtavali simbolima ljubavi i mira. Tom prilikom Zernova su pretukli desničarski čuvari grafita. On ih je identifikovao. Međutim, nije iskorišćena ta prilika da “rat grafita mržnje” pređe sa ulice u sudnicu. Kad je Zernov, koji se u međuvremenu preselio u Nemačku, bio pozvan na svedočenje pred beogradskim sudom, granična policija je sprečila njegov ulazak u Srbiju.
To nije bio jedini slučaj kršenja prava. Drugim ruskim aktivistima bilo je uskraćeno pravo boravka u Srbiji, na političkoj osnovi. Na društveno aktivne Ruse uglavnom se gleda kao na objekat srpsko-ruskih odnosa. U tome srpske institucije slede primer nekih autoritarnih država, gde strani državljani postaju taoci diplomatskih igara. A srpska javnost nije prepoznala da su u prošle dve godine strani rezidenti Srbije postali aktivni društveni motor.
FEUDALNI ODNOS PREMA STRANCIMA
U 21. veku države širom sveta šire politička prava stranih rezidenta. Godine 2020. nemački građanin izabran je za gradonačelnika Temišvara kao kandidat liberalno-reformističke stranke. Građanke i građani Evropske unije imaju pravo glasa na lokalnom nivou širom Unije.
Mesec dana kasnije, rođeni Francuz Arno Gujon imenovan je za privremenog direktora Uprave za saradnju sa dijasporom Vlade Srbije. Ali Srbija nije Rumunija. Gujon je nekoliko godina ranije stekao srpsko državljanstvo “preko reda”, kroz politički flert sa tadašnjim ministrom policije Stefanovićem.
Posle 24. februara 2022. Srbija ne čini samo uslugu ruskom ambasadoru kroz represiju prema politički aktivnim Rusima. Mnogo bitnije je to što srpske institucije šalju signal stranim rezidentima da pravna država za njih ne postoji. Time se uspostavlja neki feudalni odnos prema političkoj ulozi stranih rezidenata u Srbiji: politička prava mogu da dobiju samo kad to služi vlasti.
Vreme je da srpsko društvo prestane da u stranim rezidentima u Srbiji vidi neki pasivni objekat i da društvo, sa medijima na čelu, prepozna u strancima subjekt srpskog društva sa političkom ulogom.
Autor je profesor političkih nauka na Univerzitetu u Beogradu i na Centralno-evropskom Univerzitetu u Beču
„Zlatko Kokanović i Nebojša Petković upravo su uhapšeni i ne zna se gde ih vode“, objavili su na društvenim mrežama loznički studenti u blokadi. Vladimir Štimac je objavio da su aktivisti organizacije „Ne damo Jadar“ u Policijskoj stanici Savski venac
Oko zgrade Narodne skupštine u Beogradu pred skup zakazan za 28. jun postavljena je metalna ograda, a deo belih šatora sa kolovoza je uklonjen
Bez obzira što je otpadno ulje izuzetno opasna materija, koja može da zagadi i vodu, i zemljište i vazduh, ono se bez ikakvog problema prometuje i razvozi po Srbiji, a sirotinja, ili oni koji ne žele da plate, greju tim uljem svoje kuće ili proizvodne hale, radionice i slično
“Umesto da sačuva svoje priobalje i nekadašnja industrijska područja kao najdragoceniji resurs za razvoj zelene infrastrukture, u toku su procesi koji mogu trajno da ugroze urbane ekosisteme grada i onemoguće uspešan razvoj mreže zelenila. Posebno zabrinjava način na koji se planira proširenje Beograda na vodi koji, protivno planskom sistemu grada, agresivno prisvaja i privatizuje savsko priobalje. Ukoliko se ovaj proces realizuje, u opasnosti smo da konačno izgubimo prostore priobalja koji su ključni za razvoj zelene infrastrukture, pa samim tim i sposobnost da se adaptiramo na klimatske promene”
U noći između petka i subote Iran gađao centralni i južni Izrael, Tel Aviv uzvratio udarima na raketne položaje. Izrael tvrdi da je u napadima poginuo visoki iranski komandant odgovoran za finansiranje i naoružavnje Hamasa pre 7. oktobra 2023.
Nikad se još nije desila istovremena blokada svih većih gradova u zemlji za puka dva sata. Sada jeste. Studenti i građani tu neće stati, jer osim otpora nemaju drugog izbora. Kako će teći narodno blokiranje Srbije i što se dalje može očekivati
Pobunjeni studenti i narod mogu da bace pokoju kamenicu, ali ne mogu biti zbilja „nasilni“. Jer, Srbija je odavno u modusu samoodbrane od režimskog nasilja, onog koje uništava i briše živote
Kome smeta generalni ton u kom se odvijao jučerašnji protest “Vidimo se na Vidovdan”, nek se seti: 28. juna 2025. godine pod pendrecima su krvarile glave jer je Aleksandar Vučić “branio” zapišani, smrdljivi vašar u koji je pretvorio Pionirski park. Nemamo druge studente koji će vam se više svideti. Ovo je jedina prilika da se oslobodimo represivnog režima, druge biti neće
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Moram u roku od 30 dana napustiti zemlju koja je postala jedini dom za mene i moju porodicu, a sve to na osnovu neobrazložene procene Bezbednosno-informativne agencije
