Mnogi ruski doseljenici pripadaju umetničkoj, političkoj i, kao i 1917, tehnološkoj eliti našeg vremena. Došle su IT firme, profesionalni muzičari i menadžeri kulturnih dešavanja. Rusi dovode muzičke zvezde, organizuju koncerte i izložbe
U subotu se navršilo dve godine od velike ruske invazije na Ukrajinu. Nakon 24. februara, strano stanovništvo Srbije više nije nekakva marginalna grupa. Novonastala ruska dijaspora je u velikom broju i politički svesna i aktivna. Za razliku od drugih stranih rezidenata, započela je pokret protiv rata i za demokratiju na ulicama srpskih gradova. Ali srpsko društvo strane rezidente i dalje vidi kao goste, neznalice, poput turista. Vreme je da srpska javnost obrati pažnju na novonastalo stanovništvo stranaca i da institucije priznaju njihova građanska prava.
U istoriji Srbije izbeglice su odigrale važnu ulogu u razvoju društva: nakon oktobarske revolucije 1917. godine doselila se ruska elita u velikom broju. Neki od njih su značajno unapredili Univerzitet u Beogradu, dok su ruski arhitekti radili na nekim od najprepoznatljivijih objekata lica Beograda iz tog perioda. Naime, završili su izgradnju Skupštine Srbije i izgradili Hram Svete Trojice, koji je služio ruskoj dijaspori.
I sada, nakon 24. februara 2022, mnogi ruski doseljenici pripadaju umetničkoj, političkoj i, kao i 1917, tehnološkoj eliti našeg vremena. Došle su IT firme, profesionalni muzičari i menadžeri kulturnih dešavanja. Rusi dovode muzičke zvezde, organizuju koncerte i izložbe, a ponovo su oživeli i jednu čuvenu instituciju beogradskog noćnog života: na mestu prve diskoteke uspešno je proradio ruski koktel bar. To se odvija uglavnom odvojeno od srpskog društva: samo neki posebno hrabri Srbi se usuđuju da posete nove ruske kafiće. Ekonomski, društveni i demokratski potencijal nove ruske dijaspore uglavnom je neiskorišćen od strane srpskog društva.
DVE GODINE PROPUŠTENIH PRILIKA
Kad je krajem 2022. godine hiljade Rusa objavilo protest ispred ruske ambasade, nijedna televizija nije održala talkshow sa srpskim sagovornicima i “pravoslavnom braćom”. Naime, Rusi su na beogradskim ulicama masovno skandirali “Putin u Hag” i time bi pružili i udarni naslov za takvu emisiju. Neiskorišćen je potencijal za debatu o odnosu prema ratnim zločinima i institucijama međunarodnog prava koji se tiču Srbije onoliko koliko i Rusije.
Kad je u novembru 2023. fizički napad na ruskog aktivistu Ilju Zernova trebalo da bude predmet domaćeg sudstva, srpske institucije su sprečile sudski proces desničarskim nasilničkim organizacijama. Naime, Zernov je bio jedan od ruskih aktivista koji su okrenuli novu stranu u dugogodišnjoj sapunici oko grafita mržnje na beogradskim i novosadskim ulicama: Rusi su skidali grafite podrške ratnim zločincima, ruskog ili srpskog porekla, ili su ih precrtavali simbolima ljubavi i mira. Tom prilikom Zernova su pretukli desničarski čuvari grafita. On ih je identifikovao. Međutim, nije iskorišćena ta prilika da “rat grafita mržnje” pređe sa ulice u sudnicu. Kad je Zernov, koji se u međuvremenu preselio u Nemačku, bio pozvan na svedočenje pred beogradskim sudom, granična policija je sprečila njegov ulazak u Srbiju.
To nije bio jedini slučaj kršenja prava. Drugim ruskim aktivistima bilo je uskraćeno pravo boravka u Srbiji, na političkoj osnovi. Na društveno aktivne Ruse uglavnom se gleda kao na objekat srpsko-ruskih odnosa. U tome srpske institucije slede primer nekih autoritarnih država, gde strani državljani postaju taoci diplomatskih igara. A srpska javnost nije prepoznala da su u prošle dve godine strani rezidenti Srbije postali aktivni društveni motor.
FEUDALNI ODNOS PREMA STRANCIMA
U 21. veku države širom sveta šire politička prava stranih rezidenta. Godine 2020. nemački građanin izabran je za gradonačelnika Temišvara kao kandidat liberalno-reformističke stranke. Građanke i građani Evropske unije imaju pravo glasa na lokalnom nivou širom Unije.
Mesec dana kasnije, rođeni Francuz Arno Gujon imenovan je za privremenog direktora Uprave za saradnju sa dijasporom Vlade Srbije. Ali Srbija nije Rumunija. Gujon je nekoliko godina ranije stekao srpsko državljanstvo “preko reda”, kroz politički flert sa tadašnjim ministrom policije Stefanovićem.
Posle 24. februara 2022. Srbija ne čini samo uslugu ruskom ambasadoru kroz represiju prema politički aktivnim Rusima. Mnogo bitnije je to što srpske institucije šalju signal stranim rezidentima da pravna država za njih ne postoji. Time se uspostavlja neki feudalni odnos prema političkoj ulozi stranih rezidenata u Srbiji: politička prava mogu da dobiju samo kad to služi vlasti.
Vreme je da srpsko društvo prestane da u stranim rezidentima u Srbiji vidi neki pasivni objekat i da društvo, sa medijima na čelu, prepozna u strancima subjekt srpskog društva sa političkom ulogom.
Autor je profesor političkih nauka na Univerzitetu u Beogradu i na Centralno-evropskom Univerzitetu u Beču
Od legendarnih stihova iz 1997. do današnjeg Svetskog prvenstva na Filipinima, srpski odbojkaši i dalje pišu istoriju. Pobedom nad večitim rivalom Brazilom bez izgubljenog seta, „plava četa“ obezbedila je osminu finala s prvog mesta u grupi i pokazala da je spremna da napadne jedinu medalju koja fali u bogatoj kolekciji – svetsko zlato
Kako režim ima sve, a zapravo nema ništa? Ako je Vučić već pobedio, zbog čega nije rasturio studente i drugove ko bugarsku skupštinu? Koliko će još trajati mrcvarenje Srbije? Ima li majčinog sina u Borči koji će skandirati “Bolje vojna parada, nego kanalizacija!” I šta sa svim ovim imaju ruska služba i Evropska unija
U našoj državi strana obaveštajna agencija vređa i targetira medije, novinare i studente, a vlast ne čini ništa da zaštiti svoje građane i svoj integritet
“Društveni metabolizam besa” vanredno je značajan za Srbiju, društvo s viševekovnom istorijom traumatizacije, koje još nije uspostavilo dogovor o osnovnim političkim institucijama, društvo u kojem je većina ljudi nezadovoljna životom i lišena čak i nekih osnovnih prava. Bes izazvan nejednakošću – koliko zbog brzog i protivzakonitog bogaćenja, toliko i zbog neprimenljivosti zakona na privilegovane – potpuno je prirodan, ali mora biti kanalisan u političku akciju koja će to osećanje koristiti samo kao izvor energije za transparentno demokratsko odlučivanje
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Moram u roku od 30 dana napustiti zemlju koja je postala jedini dom za mene i moju porodicu, a sve to na osnovu neobrazložene procene Bezbednosno-informativne agencije
