Šta sve poručuje protest poljoprivrednika

...

Aktuelni protesti poljoprivrednih proizvođača ogolili su činjenicu da su poljoprivreda i sela u Srbiji iz temelja ugroženi nedomaćinskim odnosom države i nekonzistentnom, oportunističkom politikom kratkog roka, koja služi interesima uskog kruga povlašćenih. Krajnje je vreme da se preduzmu konkretne mere i pruži podrška poljoprivrednicima. Tim pre što njihovi problemi utiču na sve građane, pa i na elektroinženjere, poput autora.

Prečesto izloženi ratovima, progonima i teškim demografskim i ekonomskim gubicima, sklonište, hranu i popunu pronalazili smo u selu. Ono je u miru bilo oslonac demografske i privredne obnove. Uprkos izazovima, selo ostaje važan izvor društvene stabilnosti, ljudskog i razvojnog potencijala. Poljoprivrednike treba zaštititi od ekonomske marginalizacije i iznuđene prodaje imanja zarad širenja rudnika i deponija, koju prate i sugestije poljoprivrednicima da se snađu u nekom drugom poslu.

Mnogobrojni su i akutni problemi u polju domaće proizvodnje hrane: status poljoprivrednika je značajno pogoršan i u mnogim krajevima beleži se nestanak seoskog stanovništva i čitavih sela. Potrebno je da budemo svesni da je kvalitet uvezene hrane često upitan, kao i da potencijalni rizici po zdravlje nisu jedini problem, budući da nekritičkom kupovinom nekvalitetne hrane iz uvoza istovremeno dovodimo u nepovoljan položaj domaće poljoprivrednike i naše selo.

BATINAŠKO NASILJE

Problemi u poljoprivredi zatiču društvo u izrazito ranjivom stanju. Sistemi obrazovanja i zdravstva opterećeni su brojnim poteškoćama, dok zagađenje voda, vazduha i zemljišta poprima zabrinjavajuće razmere. Istovremeno, kvalitet hrane i vode za piće mogući je razlog kraćeg životnog veka i veće učestalosti obolevanja i umiranja od nezaraznih bolesti, koji su u Srbiji znatno nepovoljniji u poređenju sa mnogim zemljama u našem delu sveta.

Načinjene su izmene zakona koje ne promovišu društveni interes – sa liste toksičnih supstanci čiji se sadržaj u zemljištu ograničava isključene su one koje prate rudarenje stranih rudarskih kompanija zainteresovanih za rad u Srbiji. Premda zabranjeno u EU, rudarenje uz oslobađanje toksičnih supstanci mnogo je profitabilnije. Međutim, njihovo prisustvo u zemljištu onemogućilo bi profitabilnu poljoprivredu. U nastojanju da se pojedina ruralna područja rasele radi realizacije rudarskih projekata, državni aparat se pozicionira na strani rudarskih kompanija, primenjujući instrumente prinude i sankcija prema seljacima koji nastoje da zaštite svoje njive, pašnjake, voćnjake, kuće, bunare i osnovne škole pune bistrooke dece.

Građani Srbije su objektivno ugroženi na celoj teritoriji republike, ne samo na KiM, gde Priština sprovodi de fakto etničko čišćenje, pozivajući se na sporazume koje su prihvatili naši zvaničnici. Život i zdravlje ljudi u Srbiji ugroženi su poražavajućim razmerama zagađenja životne sredine, urušavanjem autohtone domaće privrede i ustupanjem prirodnih resursa i radne snage globalnim predatorima, i to pod veoma nepovoljnim uslovima.

Društveno svesne porodice koje žive od penzija ili plata iz državne službe imaju razloga da se osećaju zastrašenim i uslovljenim. Politički nepodobne male privrednike posećuju inspektori, interventna i finansijska policija. Legitimna borba za istinu i pravdu može dovesti aktivnog pojedinca na metu delova sistema koji ne rade po pravilniku već po nalogu.

Postoji i realan rizik od fizičkog nasilja. Prema kredibilnim napisima, nasilje sprovode probrani batinaši, bilo ucenjeni ili plaćeni, koji najčešće imaju bogato kriminalno i/ili zatvorsko iskustvo. Oni rade na suzbijanju protesta, nose maske, mnogi i uniforme, sadistički se iživljavanju, tuku nasumično i nanose teške telesne povrede srednjoškolcima, studentima i starijima. Progoni i pritisci se ne zaustavljaju na ulici. Postoje srednjoškolci koji su dobili manju ocenu iz vladanja zato što su izrekli istinu, studenti i profesori mogu biti uklonjeni sa svojih fakulteta, dok sveštenici mogu izgubiti parohiju ako pokažu razumevanje za opravdane proteste svojih parohijana.

Zbog podrške poljoprivrednicima ili mladima koji brane hrišćanski ideal istine i pravde, arhijereji i sveštenici rizikuju progon u režiji vrha Crkve, koji javno omalovažava cvet naše omladine. Na probleme u temeljima društva ukazuje i odnos pripadnika Vojske prema planu predaje zdanja Generalštaba predstavnicima zemlje-agresora.

NE MOŽETE PREVARITI SELJAKE

U okolnostima u kojima su temelji društva ozbiljno uzdrmani, od izuzetne je važnosti očuvati koherentnost svih dobronamernih i društveno odgovornih građana, razvijati solidarnost među različitim društvenim akterima i slojevima, te podsticati sinergetsko delovanje pojedinaca i grupa koje se zalažu za istinu i pravdu. Ne bi trebalo dozvoliti da nosioci moći posredstvom finansijskih resursa, primenom sile i medijskih manipulacija postepeno uruše, rasparčaju i uguše legitiman otpor građana. Poljoprivrednicima je potrebna društvena podrška i ne bi trebalo da ostanu bez nje.

Ne bi trebalo dopustiti da se protesti poljoprivrednika ugase. Od posebne je važnosti očuvati i ohrabriti što veći broj građana za koje nije prihvatljivo postepeno dovođenje čitavog društva u stanje kvazifeudalne zavisnosti od uske klase povlašćenih vlastodržaca. Građani spremni da žrtvuju deo ličnog komfora radi odbrane elementarnih sloboda i prava izloženi su sistematskim pritiscima i demonizaciji, što se može proširiti i na njihovo neposredno okruženje. Izraz “borba za opstanak” više ne predstavlja puku retoričku figuru, već sve izraženije postaje društvena realnost. Ono što su u ranijem periodu iskusile samo neke lokalne zajednice danas pogađa znatno širi krug građana, pri čemu se broj temeljno ugroženih kontinuirano uvećava. Istovremeno, značajni finansijski resursi, moć medijske manipulacije i preoblikovanja javnog mnjenja, demonizacija svakog oblika otpora, kao i zloupotreba državnih instrumenata prinude, mogu dovesti do gašenja pojedinačnih inicijativa, naročito ukoliko ostanu međusobno nepovezane.

Po prirodi svog rada, poljoprivrednici su manje podložni uticaju manipulativnih medijskih kampanja i ređe prihvataju pojednostavljene narative koji sugerišu da su plate, penzije, ali i druga društvena i ekonomska prava lična dobročinstva nosilaca vlasti, jednako kao i socijalna pomoć, izgradnja puteva, mostova, pruga i druga budžetska ulaganja i davanja. Malo koji poljoprivrednik veruje da nas samo aktuelni politički akteri mogu zaštititi od navodnih spoljnih i unutrašnjih neprijatelja koje sve češće pominju mediji bliski vlasti. Životno i profesionalno vezani za prirodu, proizvodni ciklus, stočarstvo, voćarstvo, klimatske uslove i rizike elementarnih nepogoda, poljoprivrednici su upućeni na neposredno iskustvo i opipljive rezultate svog rada. Upravo stoga pokazuju veću otpornost prema pojednostavljenim populističkim diskursima kojima se svaki oblik otpora bezakonju i korupciji nastoji predstaviti kao čin nacionalne izdaje. Poljoprivrednici nisu izgubili sposobnost kritičkog rasuđivanja; svesni su da takozvane subvencije koje država ističe kao vid podrške predstavljaju tek manji deo sredstava koja im se, posredno ili neposredno, uskraćuju, a koja bi, prema principima pravičnosti i održivog razvoja, trebalo da im pripadnu. Domaćinska svest i zdrav, kritički stav poljoprivrednika među glavnim su razlozima za to što su mete uvozničkog lobija i vladajuće strukture.

KRAJNJA GRANICA ODRŽIVOSTI

Uvoznički karteli ne bi ostvarili profit u uslovima u kojima na tržištu dominiraju domaći proizvođači hrane, što može objasniti nastojanja pojedinih donosilaca odluka da ograniče i suzbiju domaće poljoprivrednike. Pojedinim proizvođačima se oduzimaju dozvole za samostalna gazdinstva. Prema raspoloživim saznanjima, otkupne cene se svesno održavaju na niskom nivou, dok je uticaj nadležnog ministarstva na razvoj poljoprivrede pre restriktivan nego podsticajan.

Poljoprivrednici se nepovoljno pozicioniraju i u okviru pojedinih međudržavnih sporazuma, u kojima se od partnerskih zemalja očekuje da ostvare uvoz proizvoda stranih kompanija koje posluju u Srbiji, dok se istovremeno preuzimaju obaveze povećanog uvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda iz zemalja u kojima proizvođači hrane dobijaju ozbiljne podsticaje i subvencije.

Na taj način domaći proizvođači trpe dodatni pritisak konkurencije, bez adekvatnih kompenzacionih mehanizama. Dodatnu zabrinutost izaziva pitanje kontrole kvaliteta uvezene robe, kao i stepen ulaganja u obnovu i održavanje relevantnih laboratorija, stručnog kadra i opreme. Potrošači i korisnici bi s razlogom očekivali dostupnost podataka o testiranju kontejnera i cisterni uvezenog mleka na prisustvo antibiotika, hormona, pesticida, teških metala i biljnih ulja.

Nedovoljno se uvažava činjenica da kvalitet hrane ima direktne i dugoročne posledice po zdravlje stanovništva. Umesto oslanjanja na kvalitetnu domaću proizvodnju, tržište se sve više snabdeva uvoznim supstitutima, uključujući i proizvode koji tradicionalno pripadaju domaćoj poljoprivrednoj praksi. Ugrožavanjem sela i poljoprivrede urušava se i značajan oslonac očuvanja kulturnog kontinuiteta, identitetskih vrednosti i društvene stabilnosti.

Mnogi segmenti društva su ozbiljno, pa i egzistencijalno ugroženi. Oni se povremeno organizuju i javno istupaju sa svojim zahtevima, ali u tome nisu usklađeni. Protesti poljoprivrednika ukazuju na stepen akumuliranog nezadovoljstva i osećaj dovedenosti do krajnjih granica održivosti. Ukoliko svi oblici nezadovoljstva ostanu izolovani i međusobno nepovezani, postoji rizik da budu relativno lako marginalizovani ili suzbijeni.

Zahtevi i koraci naših poljoprivrednika mogu biti predmet kritike, jer uvek postoji prostor za poboljšanje, ali trenutak koji je pred nama zahteva da im pružimo svu podršku.

Autor je član SANU i redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu