Zašto su važni Zapisnik o radu biračkog odbora, rubrike u njemu, tretman i postupanje sa podacima o broju birača glasalih van biračkog mesta i minimalni broj članova biračkog odbora koji moraju potpisati Zapisnik da bi bio validan
Izbori su za nama. Podsećamo na neke “sitnice” koje utiču na validnost rezultata izbora i zaštitu izbornog prava. Primer koji to ilustruje jeste Zapisnik o radu biračkog odbora čiji sadržaj i obrazac reguliše nadležna izborna komisija podzakonskim pravnim aktom. Dva argumenta odgovaraju na pitanje zašto je ovaj Zapisnik značajan i zašto bi njegov sadržaj trebalo regulisati zakonom.
Zapisnik je jedini izvor na osnovu koga se utvrđuju rezultati izbora. To je jedini dokument na osnovu koga izborna komisija i sud odlučuju o zaštiti izbornog prava.
PREDLOG: Sadržinu Zapisnika regulisati zakonom a ne podzakonskim aktom.
Šta je sporno, ili nedostaje u sadržaju Zapisnika, a što utiče na validnost rezultata izbora i na (ne)mogućnost zaštite izbornog prava?
1. U Zapisniku nedostaje rubrika u koju se upisuje broj neupotrebljenih glasačkih listića.
Zašto je ovaj podatak značajan, posebno za zaštitu izbornog prava? To je podatak na osnovu koga se koristi jedan od instrumenata zaštite izbornog prava propisan Zakonom o izboru narodnih poslanika (član 116, stav 1, tačka 4) i Zakonom o lokalnim izborima (član 56, stav 1, tačka 4).
Izborna komisija dužna je da po službenoj dužnosti poništi glasanje na biračkom mestu ukoliko zbir broja neupotrebljenih glasačkih listića i broja glasačkih listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji nije identičan ukupnom broju primljenih glasačkih listića. U Zapisniku ne postoji rubrika u koju se unosi broj neupotrebljenih glasačkih listića. To onemogućuje da izborna komisija koristi ovaj zakonom propisan instrument zaštite izbornog prava.
Osnovna nadležnost izborne komisije jeste da se stara o zakonitom sprovođenju izbora. Svojim aktom ona propisuje i sadržaj Zapisnika. Činjenica da izborna komisija u sadržaj Zapisnika nije uključila i podatak o broju neupotrebljenih glasačkih listića govori da ona ne obavlja svoju osnovnu nadležnost, da se ne stara o zakonitom sprovođenju izbora, da ne poznaje dobro zakone koje treba da primenjuje i da ovakvim postupanjem omogućava izbegavanje zakonske obaveze da po službenoj dužnosti poništi glasanje na biračkom mestu na kome zbir broja neupotrebljenih glasačkih listića i broja glasačkih listića u glasačkoj kutiji nije identičan ukupnom broju primljenih glasačkih listića.
PREDLOG: u Zapisnik uneti rubriku u koju se unosi broj neupotrebljenih glasačkih listića.
2. Rubrika u koju se unose primedbe u toku glasanja nije odgovarajuća. Ključne primedbe odnose se na prostor ostavljen da se unesu primedbe na tok glasanja i status tog priloga u koji se primedbe upisuju i koji čini sastavni deo Zapisnika u odnosu na druge podatke koje sadrži Zapisnik.
U rubriku Zapisnika može da stane samo ime i prezime, često samo inicijali, o tome ko je podneo primedbu i eventualno kratka informacija na šta se primedba odnosi. Primedbe se upisuju na poseban papir, gde se navodi na šta se primedba odnosi, koja izborna prava su povređena, kratko obrazloženje ili opis događaja. Zakon propisuje da se papir sa primedbama dostavlja uz Zapisnik i čini njegov sastavni deo. U praksi taj dokument često nije pridodat zapisniku pa se ne može saznati na šta se primedbe odnose.
Zapisnik o radu biračkog odbora potpisuju svi članovi biračkog odbora. U praksi dokument sa primedbama koji čini sastavni deo Zapisnika potpisuje samo član biračkog odbora koji je izneo primedbu, ne i ostali članovi biračkog odbora. Ova okolnost može biti osnov da se postavi pitanje da li podaci izneti u primedbi na Zapisnik imaju i u praksi isti tretman kao i podaci koji su uneti direktno u formular Zapisnika, jer primedbu nisu potpisali svi članovi biračkog odbora.
PREDLOG: U Zapisniku povećati prostor rubrike u koju se unose primedbe kako bi se u Zapisnik mogle uneti sve primedbe. To omogućuje da sadržaj Zapisnika bude potpun, da svaki podatak relevantan za zakonitost izbornog procesa bude unet u Zapisnik i da ima isti tretman prilikom utvrđivanja rezultata glasanja i odlučivanja o zaštiti izbornog prava.
Budući da se ova rubrika nalazi pre rubrike u koju se potpisuju članovi biračkog odbora, to bi otklonilo i mogućnost različitog tretmana Zapisnika koji potpisuju svi članovi biračkog odbora i priloga sa primedbama na Zapisnik koji potpisuje samo podnosilac primedbe.
3. Nije regulisan tretman i postupanje sa podacima o broju birača glasalih van biračkog mesta i broju potvrda o biračkom pravu ovih birača.
Ovi podaci značajni su za utvrđivanje rezultata glasanja na biračkom mestu i ukupnih rezultata izbora. O tome svedoče i podaci sa proteklih parlamentarnih i pokrajinskih izbora.
Na parlamentarnim izborima u AP Vojvodini glasalo je ukupno 989252 birača. Od toga je van biračkog mesta glasalo je 27805 birača. Na pokrajinskim izborima glasalo je ukupno 985829 birača. Od toga van biračkog mesta glasalo je 26505 birača.
U 35 od 45 opština u Vojvodini ukupan broj broj birača koji su glasali u tim opštinama manji je od ukupnog broja birača glasalih van biračkog mesta na području Vojvodine. Poređenja radi, ukupan broj birača koji su glasali van biračkog mesta u Vojvodni neznatno je veći od ukupnog broja birača glasalih u opštini Vršac (25668), a neznatno manji od ukupnog broja birača glasalih u opštini Ruma (29981).
Podaci o broju birača glasalih van biračkog mesta i broju potvrda o biračkom pravu za ove birače nisu pouzdani. Nije regulisan tretman ovih podataka prilikom utvrđivanja rezultata glasanja. U formular Zapisnika unosi se samo broj glasalih van biračkog mesta i broj overenih potvrda koje potpisuju ovi birači.
Sporne situacije koje bi trebalo regulisati su sledeći slučajevi:
– Broj birača glasalih van biračkog mesta veći je od broja overenih potvrda za glasanje van biračkog mesta. Na osnovu potpisanih potvrda ovi birači se registruju u biračkom spisku kada stigne materijal sa glasanja.
PREDLOG: U Zapisniku konstatovati broj potvrda o glasanju van biračkoj mesta u propisanoj rubrici. U rubriku u Zapisniku u koju se upisuje broj birača glasalih van biračkog mesta uneti samo broj birača za koje postoje overene potvrde potpisane od strane birača. (Alternativa: ponoviti glasanje na tom biračkom mestu)
– Broj overenih potvrda za glasanje van biračkog mesta veći je od broja birača glasalih van biračkog mesta.
PREDLOG: U rubrici u Zapisniku u koju se upisuje broj potvrda za glasanje van biračkog mesta konstatovati broj potvrda koji je veći od broja birača glasalih van biračkog mesta. Neupotrebljene potvrde odložiti u poseban koverat koji se pečati i predati uz izborni materijal.
– U Zapisnik je unet broj birača glasalih van biračkog mesta, ali nema podatka o broju overenih i potpisanih potvrda za glasanje tih birača
PREDLOG: U rubrici u Zapisniku u koju se upisuje broj overenih i potpisanih potvrda za glasanje van biračkog mesta konstatovati da potvrde za te birače ne postoje. Glasanje na tom biračkom mestu ponoviti.
– U Zapisnik je upisan broj overenih potvrda za glasanje van biračkog mesta, ali ne i broj birača koji su glasali van biračkog mesta
PREDLOG: U rubrici u Zapisniku u koju se upisuje broj birača koji glasaju van biračkog mesta konstatovati da nije bilo birača koji su glasali van biračkog mesta, konstatovati broj overenih potvrda za glasanje van biračkog mesta. Potvrde odložiti u poseban koverat koji se pečati i predaje uz izborni materijal.
4. Sporan je minimalan broj članova biračkog odbora koji moraju potpisati Zapisnik da bi bio validan.
Zakon o izboru narodnih poslanika (član 115, stav, 1 tačka 3) koji se supsidijerno primenjuje i na lokalne izabore, validnim smatra Zapisnik koji je potpisalo najmanje tri člana biračkog odbora i propisuje da član biračkog odbora potpisuje Zapisnik, ali ne reguliše situaciju kada član biračkog odbora ne potpiše zapisnik i posledice koje iz toga slede. U praksi, na 196 biračkih mesta u Vojvodini Zapisnik je potpisalo manje od 6 članova biračkog odbora.
Na gotovo svakom biračkom mestu glasalo se i van biračkog mesta. To zahteva da se odredi troje poverenika članova biračkog odbora koji odlaze kod birača koji glasaju van biračkog mesta. U slučaju kada je broj birača koji glasaju van biračkog mesta velik (npr. u Novom Sadu 150 birača na biračkom mestu broj 56, a 145 birača na biračkom mestu br. 137; u Pančevu 181 birač na biračkom mestu br. 35, a 123 birača na biračkom mestu br. 70; u Rumi 102 birača na biračkom mestu br. 6), formira se nekoliko grupa od troje poverenika za glasanje van biračkog mesta kako bi se omogućilo da tako veliki broj birača glasa van biračkog mesta.
Zakon o izboru narodnih poslanika (član 90, stav 1) propisuje radnje na biračkom mestu za koje je potrebno da na biračkom mestu bude najmanje 7 članova biračkog odbora. Dodamo li tome i troje članova biračkog odbora zaduženih za glasanje van biračkog mesta, potrebno je da najmanje deset članova biračkog odbora bude prisutno kako bi se sve izborne radnje obavile, kao i prilikom potpisivanja Zapisnika o radu biračkog odbora.
Kada je broj članova biračkog odbora manji od deset, sve izborne radnje se ne mogu obaviti na zakonom propisan način. Ako je samo troje birača potpisalo zapisnik, a troje članova biračkog odbora prisustvovalo glasanju van biračkog mesta, tada na biračkom mestu neće biti nikoga ili broj članova koji ostaju na biračkom mestu neće biti dovoljan da obavi sve izborne radnje na biračkom mestu.
PREDLOG: Zakonom propisati:
– Obavezu za člana biračkog odbora koji nije potpisao Zapisnik da pismeno obrazloži zašto uskraćuje potpis i konstatovati to u Zapisniku.
– Minimalno 10 članova biračkog odbora koji treba da potpiše Zapisnik da bi bio validan. Ako je broj manji od toga, na tim biračkim mestima ponoviti glasanje
Autorka je profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu u penziji i članica Centra za pravosudna istraživanja CEPRIS
Među uhapšenima za tragediju na železničkoj stanici u Novom Sadu su i ministar građevinarstva u ostavci Goran Vesić, kao i Jelena Tanasković, vršilac dužnosti generalne direktorke „Infrastruktura železnice Srbije". Vesić demantuje da je uhapšen i tvrdi da se sam prijavio istražnim organima
Raspala se država, raspao se sistem; da li je barem jedno od toga moglo da opstane, makar nauštrb onog drugog? Ili su bili vezani istom bodljikavom žicom?
Porast vojnog budžeta Srbije izazvaće reakcije drugih zemalja u našem regionu u kojem nismo uspeli izgraditi međusobno poverenje i predvidljivost. Ne treba biti spoljnopolitički ekspert da se već sada predvidi virtuelna trka u naoružanju zemalja u regionu koje to sebi ne mogu priuštiti
Privatni univerziteti, domaći i strani, dobiće pravo na finansiranje iz budžeta, a status budžetskog studenta verovatno će se deliti više po naklonosti i lojalnosti nego po zasluzi. Ne delim mišljenje ministarke prosvete da mladi ljudi odlaze iz ove zemlje zato što u njoj nema dobrih univerziteta. Oni odlaze iz ove zemlje zato što u njoj više nema nade. A bez kvalitetnog obrazovanja, nema ni budućnosti
Alija Balijagić ne može biti ni junak, ni hajduk, već samo dokaz nemoći države da kontroliše ekstremno nasilje. On je samo do kraja razgolićena slika surove društvene stvarnosti koja razume samo strah
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
