Desetine izraelskih rezervista odbija da učestvuje u ratu zbog zločina nad Palestincima. Ovo su njihove priče
Pre nekoliko meseci je Juval Grin kao član sanitetske jedinice bio u Pojasu Gaze. Ovaj mladi Izraelac je pozvan u rezervni sastav vojske ubrzo nakon terorističkog napada Hamasa od 7. oktobra prošle godine.
Danas je on pripadnik male ekipe rezervista koja je u otvorenom pismu javno saopštila da odbija povratak u Pojas Gaze. Tu odluku je Juval donio nakon što je komandir naredio njegovoj jedinici da spali kuću jedne palestinske porodice koja je pobegla pred izraelskom vojskom, prenosi Dojče vele.
„Rekli su nam da možemo boraviti u toj kući, ali da je spalimo kada je napustimo. Otišao sam do komandira i upitao ga: Zašto? Zašto to radimo? Odgovori koje sam dobio nisu bili dovoljno dobri. Rekao sam da ne želim da napravim beskućnike od nekoliko porodica. I idućeg dana sam otišao“, kaže Juval Grin.
On je još i pre napada od 7. oktobra odbijao da se prijavi u rezervni sastav jer se nije slagao s izraelskom okupacijom Zapadne obale.
Predomislio se nakon strašnog nasilja paravojnih jedinica predvođenih Hamasom nad nenaoružanim civilima. Ali, osvetnička atmosfera i sveopšte razaranje u Pojasu Gaze su ga naveli da preispita svoj boravak u vojsci.
Izraelci su svu ljutnju i gnjev koji su osjećali zbog toga što su im prijatelji izgubili život ili sličnih stvari naprosto iskalili na imovini Palestinaca.
„Kako je moguće da ima toliko žrtava, toliko kolateralne štete“
Mihael Ofer Ziv je proveo gotovo dva meseca u operativnoj sobi sa druge strane granice zureći u monitor.
Kao operativac, on je pratio kretanje jedinica u Pojasu Gaze, brinuo o njihovoj sigurnosti i izdavao odobrenja za vazdušne napade. Ali, kada je napustio operativni centar, počele su da ga muče sumnje.
„Kada čujete neke stvarno tako velike brojke, počnete se pitati kako je to moguće ako izvodimo toliko specifične napade uz tako dobar obaveštajni rad? Kako je moguće da ima toliko žrtava, toliko kolateralne štete“, pita se on.
Mihael kaže da nije bilo jasnih pravila za delovanje oružanih snaga u Pojasu Gaze.
„Čitav sistem je postavljen tako da najpre pucaš, a onda postavljaš pitanja, ako ih uopšte postavljaš, jer mi nismo postavljali nikakva pitanja“, naveo je on.
Zbog odbijanja službe mogu da završe u zatvoru
To nije lako glasno izgovoriti. Prijatelji i porodice ih podržavaju, ali neki ih etiketiraju kao izdajnike. I iako bi zbog odbijanja službe mogli da završe u zatvoru, izraelska vojska ih za sada – ne dira.
Izraelska vojska odbacuje optužbe Juvala Grina i Ofera Ziva i tvrdi da su pravila po kojima postupa u skladu s izraelskim i međunarodnim pravom i dodaje:
„Zgrade su uništavane odgovarajućim sredstvima. Akcije izvedene drugačije, a ne kao rezultat operativnih potreba, u suprotnosti su s naređenjima vojske i njezinim vrijednostima i istražuju se”.
Juval i Mihael su se pobunili prije svega jer žele da se postigne sporazum o prekidu vatre kako bi se okončao rat i da bi se preostali izraelski taoci Hamasa vratili kući.
Oni znaju da su među izraelskim rezervistima u manjini – ali se nadaju da će barem potaknuti raspravu u izraelskom društvu.
Jedan voz ostao je na pruzi. Drugi je, posle otkazivanja bezbednosnog sistema, dobio dozvolu da nastavi vožnju. Najmanje 68 ljudi je poginulo. Dok porodice tragaju za najbližima, Španija traži odgovor: kako je do ovoga moglo da dođe?
Kada je Vučić postao beznačajan lik? Zašto je njegov politički pad narod doživio kao buđenje iz noćne more? Čega se Studentska lista mora čuvati? Kako ustanoviti odgovornost za pretvaranje Srbije u mafijašku državu? I šta mi sa svime ovim imamo punih trideset i šest godina
Naravno da bi ostavke bile najlakši način da se mediji minimalno upristoje, ali posle 14 godina cenzure, propagande, negativne selekcije, veliko je pitanje da li zaposleni u javnom servisu i brojnim informativnim redakcijama privatnih medija uopšte umeju da profesionalno rade svoj posao
Ljudi su se osvrtali oko sebe. Onda se prolomio uzdah i zavladala je potpuna euforija. Suze, zagrljaji, skandiranje. On je prvi put izgovorio istinu – da su studenti pobedili. Ispostaviće da je taj trenutak postao istorija
Možemo li se, dakle, nadati da je i grupi od nekoliko miliona ljudi moguće da sazreva i napreduje? Da li, osim tehnološkog napretka, možemo da se razvijamo i psihološki, emotivno, mada nas ima tako mnogo i svi smo međusobno različiti, koliko smo i slični? Da li ima prostora čak i za onaj stepen optimizma koji bi nam omogućio očekivanje da ovo nije izolovan, pozitivan incident, već da smo “porasli” i sad smo trajno, uz uračunate prolazne krize, sposobni za nešto novo i zrelije
Za prva tri dana od pobede Studentske liste urađeno je baš mnogo. Ako nemate taj utisak, samo ste još nenaviknuti na normalnost
Zašto sad odjednom nemamo gde da se informišemo šta smatra Vučić i koga planiraju da ubiju „blokaderi-ustaše“? Čemu ovi patetični pokušaji preletanja?
Građani Srbije su izrekli politički sud. O nasilju, progonu, zloupotrebama, proneverenom novcu moraju da odlučuju oslobođene institucije na osnovu zakona
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
