Studenti su podsetili da je Urgentni centar demantovao informacije da su građani prijavljivali otkazivanje rada uređaja za kontrolu srčanog ritma što odgovara dejstvu sredstva za emitovanje zvučnih talasa
Studenti u blokadi Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu protestovali su najpre ispred Urgentnog centra, i pozvali građane da im se pridruže na protestu „Urgentno ispred Urgentnog“, navodeći da zdravstvena delatnost nije blokirana i da pacijenti nisu ugroženi, a zatim su se uputili i došli do Ministarstva zdravlja, uz povike „pumpaj“ i duvanje u pištajke.
Studenti traže informacije o broju pacijenata koji su se javili sa tegobama posle incidenta tokom protesta 15. marta.
Oni prave buku ispred Ministarstva zdravlja i viču „Studenti ne ćute“, „Ko ne skače, taj je Ćaci“ i „Ostavke, pa robija“.
Studenti su naveli u saopštenju da je nakon protesta u subotu, 15. marta, veliki broj studenata i građana osetio tegobe poput mučnine, povraćanja, vrtoglavice, glavobolje i zujanja u ušima zbog kojih su pomoć potražili u dežurnim ustanovama Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Navedeno je i da su građani prijavljivali otkazivanje rada uređaja za kontrolu srčanog ritma, kao i da je veliki broj građana zadobio ortopedske povrede prilikom stampeda u Ulici kralja Milana.
„Pometnja građana i stampedo bili su uzrokovani sredstvom čiji efekti odgovaraju dejstvu sredstva za emitovanje zvučnih talasa – oružja koje je u Srbiji zabranjeno članom 106. Zakona o Policiji“, navedeno u saopštenju studenata u blokadi beogradskog Medicinskog fakulteta.
Napomenuli su da je Urgentni centar demantovao te informacije i osudio „širenje panike“, navodeći da rade uobičajeno i da ambulante nisu „preplavljene“ pacijentima sa simptomima „zvučnog udara“.
„U popodnevnim časovima, u nedelju, 16. marta, građani su nam se obratili, navodeći da su bili meta targetiranja u Urgentnom centru, obeležavanjem prijemnih listova na kojima je pisalo PROTEST. Obavešteni su da ne mogu biti pregledani u slučaju da se žale na pomenute tegobe, zadobijene tokom protesta“, navedeno u saopštenju studenata.
„Uskraćivanje medicinske pomoći je neprihvatljiv čin“
Vlasti su odbacile navode o upotrebi zvučnog topa tokom 15 minuta tišine na protestu 15. marta u Beogradu kada se začuo za sada neidentifikovani zvuk koji je izazvao pometnju u masi. Za sada nema zvaničnih informacija šta je izazvalo takvu reakciju okupljenih.
„Uskraćivanje medicinske pomoći smatramo neprihvatljivim činom. Svesni smo da većina zaposlenih UC nije deo ovih sramnih dešavanja“, piše u saopštenju studenata Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Oni zahtevaju da Univerzitetski klinički centar Srbije objavi tačne informacije o broju pacijenata koji su se javili u Urgentni centar sa navedenim tegobama nakon protesta.
Takođe zahtevaju od Lekarske komore Srbije da svaki zdravstveni radnik koji je učestvovao u „targetiranju pacijenata, uskraćivanju zdravstvene nege i političkom etiketiranju pojedinaca, čime je direktno prekršena Hipokratova zakletva, odgovara za svoje postupke“.
Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu naložilo je Prvom osnovnom javnom tužilaštvu da formira predmet i identifikuje ljude koji su u javnosti širili informacije da je Urgentni centar u subotu zbrinuo na desetine građana sa tegobama koje bi mogao da izazove udar takozvanog „zvučnog topa“.
U saopštenju VJT navodi se da su reagovali nakon što je Urgentni centar Univerzitetskog kliničkog centra Srbije demantovao ove navode koji su se pojavili na društvenim mrežama.
Nevladina organizacija Beogradski centar za ljudska prava saopštila je 16. marta da im se javio veliki broj građana koji je osetio dejstvo zvučnog topa na subotnjem protestu.
Navodi se i da su građani osetili jak vruć talas, huk i nešto što liči na zvuk aviona ili automobila koji ide velikom brzinom i zatim „kao neki vetar koji ih pomera i obara, kao da je prošla raketa“.
Poznati glumac, reditelj i profesor Enver Petrovci preminuo je u 71. godini. Iza sebe je ostavio bogat opus na filmu, televiziji i sceni, ali i generacije učenika kojima je prenosio ljubav prema umetnosti
Od legendarnih stihova iz 1997. do današnjeg Svetskog prvenstva na Filipinima, srpski odbojkaši i dalje pišu istoriju. Pobedom nad večitim rivalom Brazilom bez izgubljenog seta, „plava četa“ obezbedila je osminu finala s prvog mesta u grupi i pokazala da je spremna da napadne jedinu medalju koja fali u bogatoj kolekciji – svetsko zlato
Kako režim ima sve, a zapravo nema ništa? Ako je Vučić već pobedio, zbog čega nije rasturio studente i drugove ko bugarsku skupštinu? Koliko će još trajati mrcvarenje Srbije? Ima li majčinog sina u Borči koji će skandirati “Bolje vojna parada, nego kanalizacija!” I šta sa svim ovim imaju ruska služba i Evropska unija
“Društveni metabolizam besa” vanredno je značajan za Srbiju, društvo s viševekovnom istorijom traumatizacije, koje još nije uspostavilo dogovor o osnovnim političkim institucijama, društvo u kojem je većina ljudi nezadovoljna životom i lišena čak i nekih osnovnih prava. Bes izazvan nejednakošću – koliko zbog brzog i protivzakonitog bogaćenja, toliko i zbog neprimenljivosti zakona na privilegovane – potpuno je prirodan, ali mora biti kanalisan u političku akciju koja će to osećanje koristiti samo kao izvor energije za transparentno demokratsko odlučivanje
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
